Penzija — otvorena vrata ka teokratskoj aktivnosti?
Penzija — otvorena vrata ka teokratskoj aktivnosti?
PENZIJA — ona mnogima zatvara vrata dugog perioda stresa i sekiracije. Nakon što su bili zabravljeni dosadnom ili pomamnom rutinom, mnogi jedva čekaju da im penzija otvori vrata ka godinama spokojstva i lične slobode. Doduše, veoma često ta vrata vode ka dosadi i ravnodušnosti. Rekreacija i hobiji jednostavno ne pružaju osećaj vrednosti koji pruža posao.
Jehovinim svedocima penzija može otvoriti „velika vrata koja vode ka aktivnosti“ (1. Korinćanima 16:9, NW). Iako poodmaklo doba nosi sa sobom probleme i ograničenja, neke starije osobe su ustanovile da uz Jehovinu pomoć mogu pojačati svoju službu. Razmisli o iskustvima nekih starijih hrišćana u Holandiji. Tokom službene 1995. godine, 269 od preko 1 223 pionira (punovremenih objavitelja Kraljevstva) imalo je 50 godina ili su bili stariji. Od njih, 81 osoba je imala 65 ili više godina.
Neki mogu pioniriti jednostavno tako što nastavljaju s aktivnim tempom koji su izgradili dok su radili na svetovnom poslu. (Uporedi s Filipljanima 3:16.) Jedan hrišćanin koji je u penziji, po imenu Karel, priseća se: „Dok sam radio na svetovnom poslu, obično sam počinjao s radom u 7.30. Kad sam otišao u penziju, odlučio sam da nastavim sa istom rutinom. Započinjao bih dan tako što bih svakog jutra u sedam sati ispred železničke stanice obavljao ulično svedočenje s časopisima.“
Brižljivo planiranje takođe je ključ uspeha (Poslovice 21:5). Na primer, neki su mogli da uštede dovoljno sredstava kako bi se izdržavali u službi. Neki su odlučili da smanje lične troškove i da pronađu zaposlenje s pola radnog vremena. Razmisli o Teodoru i En. Oni su započeli bračni život kao pioniri i pionirili su sve dok porodične obaveze nisu zahtevale da prestanu s tim. Ali njihov pionirski duh je i dalje živeo! Dok su njihove kćerke odrastale, stalno su bili ohrabrivani na pionirenje. Što je još važnije, Teodor i En su pružili dobar primer time što su često služili kao pomoćni pioniri. Kad su devojčice poodrasle, Teodor i En su počeli da skraćuju svetovni posao kako bi imali više vremena za službu na terenu.
Nakon što su njihove kćerke započele s punovremenom službom i otišle od kuće, En je počela s pionirenjem. Jednog dana je ohrabrila Teodora da napusti posao. „Oboje možemo pioniriti“, predložila je. Teodor je obavestio poslodavca o svojim namerama. Na njegovo iznenađenje šef se ponudio da pomogne tako što mu je dao posao sa skraćenim radnim vremenom, rekavši: „Pretpostavljam da želiš da radiš puno radno vreme za svog šefa tamo gore [na nebu].“ Teodor i En se sada raduju zajedničkom pionirenju.
Neki su počeli da pionire kao odgovor na okolnosti koje su se razvile u njihovom životu. Tragična smrt njihove kćerke i unuke, navela je jedan stariji par da ozbiljno razmišljaju o načinu na koji koriste svoje preostale godine (Propovednik 7:2). Umesto da budu skrhani tugom, latili su se punovremene službe kojoj se sada raduju više od osam godina!
Doduše, zaista je potrebna stvarna odlučnost da bi se ostalo u punovremenoj službi. Na primer, Ernst i njegova supruga Rik, počeli su da pionire čim su njihova deca otišla od kuće. Kratko
nakon toga bivši kolega ponudio je Ernstu unosan posao. Ernst je odgovorio: „Mi imamo najboljeg poslodavca i nismo spremni da mu damo otkaz!“ Zato što su Ernst i njegova supruga ostali „zaposleni“ kod Jehove, otvorile su im se druge prednosti službe. Oni su služili u pokrajinskom delu više od 20 godina i nastavili su da budu pioniri do dan-danas. Da li žale zbog svog samopožrtvovanog puta? Pre nekog vremena ovaj par je napisao: „Ako bude Jehovina volja, za tri meseca očekujemo da proslavimo našu 50-godišnjicu braka, koja se često zove zlatna godišnjica. Ali s punim uverenjem kažemo da su naše prave zlatne godine počele kada smo započeli s pionirenjem.“Mnogi su ustanovili da vrata koja vode ka pojačanoj aktivnosti takođe vode i ka pojačanoj radosti! Jedan brat koji je počeo da pioniri dve sedmice nakon što je napunio 65 godina kaže: „Moram reći da nikada u svom životu nisam doživeo period koji je bio tako bogato ispunjen blagoslovima kao proteklih deset godina pionirenja.“ Jedan bračni par koji pioniri više od sedam godina kaže: „Šta bi drugo trebalo da radi par naših godina i u našim okolnostima? Često na području viđamo ljude u sličnim okolnostima — udobno su smešteni kod kuće, samo se debljaju, stare i koče se. Služba nas održava zdravima u mentalnom i fizičkom smislu. Uvek smo zajedno. Mnogo se smejemo i radujemo životu.“
Naravno, nemaju sve starije osobe okolnosti koje im dozvoljavaju da pionire. Ovi hrišćani mogu biti sigurni da Jehova ceni šta god oni mogu učiniti u njegovoj službi. (Uporedi s Markom 12:41-44.) Na primer, jedna nesposobna sestra je ograničena na starački dom. Međutim, njoj su još uvek otvorena vrata aktivnosti! Jedan doktor ju je pitao kako uspeva da provede vreme. Ona priča: „Rekla sam mu da mi uvek fali vreme. Nije to mogao shvatiti. Rekla sam mu da je to tako jer su mi dani ispunjeni zadovoljavajućim aktivnostima. Nisam usamljena, ali tražim druge koji jesu usamljeni i nastojim da im govorim o onome što je Bog pripremio za čovečanstvo.“ Ona sažima stvari govoreći: „Od nekoga ko ima skoro 80, osoba ne može previše očekivati. Molite se za mene tako da još uvek mogu mnoge dovesti ka Jehovi.“
Da li si u godinama za penziju? Vrata ka spokojstvu mogu biti veoma primamljiva, ali to nisu vrata ka duhovnom blagoslovu. U molitvi razmišljaj o svojim okolnostima. Možda ćeš moći da prođeš kroz vrata koja vode ka većoj aktivnosti u Jehovinoj službi.
[Slike na 25. strani]
Penzija može voditi ka pojačanoj aktivnosti u službi