Živeti po zakonu Hristovom

„Nosite bremena jedan drugoga, i ispunićete time zakon Hristov“ (GALATIMA 6:2).

1. Zašto se može reći da je danas zakon Hristov ogromna sila za dobro?

 U RUANDI, Hutu i Tutsi Svedoci za Jehovu rizikovali su svoje živote da bi zaštitili jedni druge od etničkog pokolja koji je nedavno harao tom zemljom. Jehovini svedoci u Kobeu, u Japanu, koji su izgubili članove porodice u opustošujućem zemljotresu bili su skrhani svojim gubitkom. Ipak, brzo su krenuli da spasavaju druge žrtve. Da, primeri koji diraju u srce, širom sveta, pokazuju da zakon Hristov danas deluje. On je ogromna sila za dobro.

2. Kako je hrišćanski svet promašio svrhu zakona Hristovog, i šta mi možemo učiniti da bismo taj zakon ispunjavali?

² Istovremeno, biblijsko proročanstvo o ovim kritičnim ’poslednjim danima‘ se ispunjava. Mnogi imaju „izgled pobožnosti“ ali ’odbaciše ono što čini silu njezinu‘ (2. Timoteju 3:1, 5). Pogotovo u hrišćanskom svetu, religija je često stvar forme, a ne srca. Da li je to zato što je i suviše teško živeti po zakonu Hristovom? Ne. Isus ne bi dao zakon koji se ne može slediti. Hrišćanski svet je jednostavno promašio svrhu tog zakona. On je propustio da sledi sledeće nadahnute reči: „Nosite bremena jedan drugoga, i ispunićete time zakon Hristov“ (Galatima 6:2). Mi ’ispunjavamo zakon Hristov‘ time što nosimo bremena jedan drugoga, a ne oponašajući fariseje i neopravdano dodajući teretima naše braće.

3. (a) Koje su neke zapovesti koje obuhvata zakon Hristov? (b) Zašto bi bilo pogrešno zaključiti da hrišćanska skupština ne treba da ima nikakva pravila osim direktnih Hristovih zapovesti?

 ³ Zakon Hristov obuhvata sve zapovesti Hrista Isusa — bilo o propovedanju i poučavanju, održavanju oka čistim i jednostavnim, radu na zadržavanju mira s našim bližnjim ili uklanjanju nečistoće iz skupštine (Matej 5:27-30; 18:15-17; 28:19, 20; Otkrivenje 2:14-16). Zaista, hrišćani su obavezni da se drže svih zapovesti u Bibliji koje su upućene sledbenicima Hrista. I to nije sve. Jehovina organizacija, kao i pojedinačne skupštine, moraju uspostaviti neophodna pravila i procedure da bi se zadržao dobar red (1. Korinćanima 14:33, 40). Pa, hrišćani se čak ne bi mogli ni sastajati kad ne bi postojala pravila o tome kada, gde i kako održavati takve sastanke! (Jevrejima 10:24, 25). Saradnja s razumnim smernicama koje daju oni kojima je dat autoritet u organizaciji, takođe je deo ispunjavanja zakona Hristovog (Jevrejima 13:17).

4. Šta je pokretačka sila čistog obožavanja?

⁴ Pa ipak, pravi hrišćani ne dozvoljavaju da njihovo obožavanje postane besmislena struktura zakona. Oni ne služe Jehovi samo zato što im neki pojedinac ili organizacija kaže da to rade. Umesto toga, pokretačka sila njihovog obožavanja jeste ljubav. Pavle je zapisao: „Jer nas ljubav Hristova pokreće“ (2. Korinćanima 5:14, fusnota u NW). Isus je zapovedio svojim sledbenicima da vole jedni druge (Jovan 15:12, 13). Samopožrtvovana ljubav je osnova zakona Hristovog, i ona pokreće ili motiviše prave hrišćane posvuda, i u porodici i u skupštini. Pogledajmo kako.

U porodici

5. (a) Kako roditelji mogu ispuniti zakon Hristov kod kuće? (b) Šta deca trebaju od svojih roditelja, i koje prepreke neki roditelji moraju nadvladati kako bi to obezbedili?

⁵ Apostol Pavle je napisao: „Muževi, ljubite svoje žene, kao što je Hristos Crkvu ljubio, i sebe predao za nju“ (Efescima 5:25). Kad muž oponaša Hrista i ophodi se prema svojoj ženi s ljubavlju i razumevanjem, on ispunjava jedan vitalan aspekt zakona Hristovog. Osim toga, Isus je otvoreno pokazao naklonost prema maloj deci, uzimajući ih u zagrljaj, polažući ruke na njih i blagosiljajući ih (Marko 10:16, Ča). Roditelji koji ispunjavaju zakon Hristov takođe pokazuju naklonost prema svojoj deci. Istina, postoje roditelji koji nalaze da je za njih izazov da oponašaju Isusov primer u ovom pogledu. Neki po prirodi nisu skloni da otvoreno pokazuju osećanja. Roditelji, ne dozvolite da vas takva promišljanja spreče u tome da svojoj deci pokažete ljubav koju osećate prema njima! Nije dovoljno da vi znate da volite svoju decu. I ona to moraju znati. A neće znati ukoliko ne pronađete načine da pokažete svoju ljubav. (Uporedi s Markom 1:11.)

6. (a) Da li su deci potrebna roditeljska pravila, i zašto tako odgovaraš? (b) Koji temeljni razlog za kućna pravila deca treba da razumeju? (v) Koje se opasnosti izbegavaju kad u kući preovladava zakon Hristov?

⁶ U isto vreme, deci su potrebne granice, što znači da njihovi roditelji treba da postave pravila i ponekad da ih osnaže pomoću discipline (Jevrejima 12:7, 9, 11). Čak i tada, deci se mora progresivno pomagati da vide temeljni razlog za ova pravila: taj da ih roditelji vole. I moraju naučiti da je ljubav njihov najbolji razlog da budu poslušna roditeljima (Efescima 6:1; Kološanima 3:20; 1. Jovanova 5:3). Cilj razboritog roditelja jeste da pouči  mlade da upotrebljavaju svoj „razum“ kako bi konačno sami donosili dobre odluke (Rimljanima 12:1; uporedi s 1. Korinćanima 13:11). S druge strane, ne bi trebalo da pravila bude previše ili da disciplina bude preterano oštra. Pavle kaže: „Ocevi, ne razdražujte sinove svoje, da ne postanu malodušni“ (Kološanima 3:21; Efescima 6:4). Kad u kući zakon Hristov preovladava, nema mesta disciplini primenjenoj s nekontrolisanim gnevom ili ranjavajućim sarkazmom. U takvoj kući, deca se osećaju sigurno i izgrađeno, a ne opterećeno ili ocrnjeno. (Uporedi s Psalmom 36:8.)

7. U kojim pogledima bi betelski domovi mogli pružiti primer što se tiče postavljanja pravila u domu?

⁷ Neki koji su posetili betelske domove širom sveta kažu da su oni dobri primeri ravnoteže što se tiče pravila za jednu porodicu. Iako sastavljene od odraslih, takve institucije deluju u velikoj meri poput porodica. a Betelske aktivnosti su složene i zahtevaju priličan broj pravila — sigurno više nego prosečna porodica. Pa ipak, starešine koje preuzimaju vođstvo u betelskim domovima, kancelarijama i aktivnostima u fabrikama nastoje da primenjuju zakon Hristov. Oni kao svoj zadatak smatraju ne samo da organizuju posao već takođe i da unapređuju duhovni napredak i ’radost Gospodnju‘ među svojim saradnicima (Nemija 8:10). Prema tome, oni nastoje da stvari obavljaju na pozitivan i ohrabrujuć način i teže da budu razumni (Efescima 4:31, 32). Nije čudo što su betelske porodice poznate po svom radosnom duhu!

U skupštini

8. (a) Šta uvek treba da bude naš cilj u skupštini? (b) Pod kojim okolnostima su neki tražili pravila ili pokušali da ih naprave?

⁸ Slično, u skupštini je naš cilj da izgrađujemo jedni druge u duhu ljubavi (1. Solunjanima 5:11, Ča). Tako svi hrišćani treba da paze da ne otežavaju bremena drugih time što na sebe preuzimaju to da nameću sopstvene ideje u stvarima ličnog izbora. Ponekad, neki pišu Watch Tower Societyju tražeći pravila o tome kakvo gledište treba da imaju prema specifičnim filmovima, knjigama i čak igračkama. Ipak, Zajednica nije ovlašćena da ispituje takve stvari i da daje sudove o njima. U većini slučajeva, to su stvari o kojima svaki pojedinac ili glava porodice treba da odluči, na temelju svoje ljubavi prema biblijskim načelima. Drugi naginju da Zajedničine predloge i smernice pretvaraju u pravila. Na primer, u Kuli stražari od 15. marta 1996, nalazio se jedan fin članak koji je ohrabrivao starešine da obavljaju redovne pastirske posete kod članova skupštine. Da li je svrha bila da se postave pravila? Ne. Iako oni koji su u stanju da slede ove predloge mogu ustanoviti mnoge koristi, neke starešine nisu u poziciji da to čine. Slično tome, članak „Pitanja čitalaca“ u izdanju Kule stražare od 1. aprila 1995, upozorio je na umanjivanje dostojanstva prilike krštenja odlaženjem u krajnosti, kakve su divlje veselje ili organizovanje pobedničkih proslava. Neki su ovaj zreli savet odveli u krajnost, čak stvarajući pravilo, da bi slanje ohrabrujuće dopisnice u ovoj prilici bilo neispravno!

9. Zašto je važno da izbegavamo da jedni prema drugima budemo previše kritični i osuđivački?

⁹ Uzmi u obzir takođe da, ako „savršeni zakon koji pripada slobodi“ treba da  preovladava među nama, mi moramo prihvatiti da nisu sve hrišćanske savesti iste (Jakov 1:25). Treba li da pravimo sporno pitanje ako ljudi imaju lične izbore koji ne povređuju biblijska načela? Ne. Čineći to, mi bismo delovali razdorno (1. Korinćanima 1:10). Pavle je, kada nas je upozoravao na osuđivanje suhrišćanina, rekao: „Stoji li on, pada li, to je posao njegovog gospodara“ (Rimljanima 14:4). Ako govorimo protiv drugoga radi stvari koje treba prepustiti savesti pojedinca, rizikujemo da oneraspoložimo Boga (Jakov 4:10-12).

10. Kome je dodeljeno da bdi nad skupštinom, i kako treba da ih podupiremo?

¹⁰ Takođe, zapamtimo da je starešinama dodeljeno da bdiju nad stadom (Dela apostolska 20:28). Oni su tu da pomognu. Treba da se osećamo slobodnima da im pristupimo za savet, jer su oni proučavaoci Biblije i upoznati su sa onim što se razmatralo u literaturi Watch Tower Societyja. Kad starešine vide ponašanje koje će verovatno dovesti do povrede biblijskih načela, oni neustrašivo pružaju potreban savet (Galatima 6:1). Članovi skupštine slede zakon Hristov time što sarađuju s ovim dragim pastirima, koji među njima preuzimaju vođstvo (Jevrejima 13:7).

Starešine primenjuju zakon Hristov

11. Kako starešine primenjuju zakon Hristov u skupštini?

¹¹ Starešine su željne da ispune zakon Hristov u skupštini. Oni preuzimaju vođstvo u propovedanju dobre vesti, poučavaju iz Biblije tako da dostignu srca i, kao nežni pastiri puni ljubavi, govore ’malodušnima‘ (1. Solunjanima 5:14). Oni izbegavaju nehrišćanske stavove koji postoje u toliko puno religija hrišćanskog sveta. Istina, ovaj svet brzo propada, i poput Pavla, starešine možda osećaju zabrinutost za stado; ali oni zadržavaju ravnotežu dok postupaju u skladu s tim brigama (2. Korinćanima 11:28).

12. Kad hrišćanin pristupi starešini za pomoć, kako bi starešina mogao reagovati?

¹² Na primer, neki hrišćanin može želeti da se posavetuje s jednim starešinom o nekoj važnoj stvari koja nije pokrivena nekim direktnim biblijskim uputstvom ili koja zahteva uravnoteživanje različitih hrišćanskih načela. Možda mu je ponuđeno unapređenje na poslu s većom platom ali i većom odgovornošću. Ili bi otac koji nije u veri, roditelj mladog hrišćanina mogao zahtevati stvari od svog sina koje bi mogle uticati na njegovu službu. U takvim situacijama, starešina se uzdržava od pružanja ličnog mišljenja. Umesto toga, on će verovatno otvoriti Bibliju i pomoći tom pojedincu da rezonuje o načelima povezanim s tim. On može koristiti Indeks publikacija Watch Towera, ako je dostupan, da bi pronašao šta je „verni i razboriti rob“ rekao o toj temi na stranama Kule stražare i drugih publikacija (Matej 24:45, NW). Šta ako nakon toga hrišćanin donese odluku koja starešini ne izgleda mudra? Ukoliko odluka direktno ne prestupa biblijska načela ili zakone, hrišćanin će ustanoviti da starešina priznaje pravo tog pojedinca da donese takvu odluku, znajući da će „svako nositi svoj sopstveni teret“. Međutim, hrišćanin treba da upamti da „šta čovek poseje ono će i požnjeti“ (Galatima 6:5, 7, NW).

13. Umesto da daju direktne odgovore na pitanja ili da pruže lična mišljenja, zašto starešine pomažu drugima da rezonuju o tim stvarima?

¹³ Zašto iskusne starešine postupaju na taj način? U najmanju ruku iz dva razloga. Prvo, Pavle je jednoj skupštini rekao da on ’ne... vlada nad verom njihovom‘ (2. Korinćanima 1:24). Starešina,  time što svom bratu pomaže da rezonuje na temelju Pisma i da donosi svoju ličnu informisanu odluku, oponaša Pavlov stav. On priznaje da postoje granice njegovog autoriteta, baš kao što je Isus priznao da postoje granice njegovog autoriteta (Luka 12:13, 14; Juda 9). Istovremeno, starešine spremno pružaju koristan, i čak snažan, biblijski savet tamo gde je potrebno. Drugo, on obučava svog suhrišćanina. Apostol Pavle je rekao: „Jaka hrana [je] za ljude zrele, kod kojih je razumevanje [’moć zapažanja‘, NW] izvežbano dugim iskustvom u razlikovanju dobra i zla“ (Jevrejima 5:14). Dakle, da bismo rasli do zrelosti, moramo koristiti naše sopstvene moći zapažanja, ne oslanjajući se uvek na nekog drugog da nam pruži odgovore. Starešina, time što suhrišćaninu pokazuje kako da rezonuje na temelju Pisma, pomaže mu da napreduje.

14. Kako zreli pojedinci pokazuju da veruju Jehovi?

¹⁴ Možemo verovati da će Jehova Bog pomoću svog svetog duha uticati na srca pravih obožavalaca. Stoga, zreli hrišćani apeluju na srca svoje braće, i umoljavaju ih, baš kao što je to činio Pavle (2. Korinćanima 8:8; 10:1; Filimonu 8, 9). Pavle je znao da su uglavnom nepravedni, a ne pravedni, ti kojima su potrebni detaljni zakoni da bi ih držali unutar granica ispravnog (1. Timoteju 1:9). On je izražavao, ne sumnju ili nepoverenje, već veru u svoju braću. Jednoj skupštini je napisao: „Uzdamo se u Gospodu u vas“ (2. Solunjanima 3:4, Ča). Pavlova vera, poverenje i pouzdanje zasigurno su mnogo učinili da motivišu te hrišćane. Starešine i putujući nadglednici imaju danas slične ciljeve. Kako su okrepljujući ti verni muževi, dok s ljubavlju pasu Božje stado! (Isaija 32:1, 2; 1. Petrova 5:1-3).

Živiš li po zakonu Hristovom?

15. Koja su neka pitanja koja možemo sebi postaviti da bismo uvideli da li primenjujemo zakon Hristov u odnosima s našom braćom?

¹⁵ Svi mi treba redovno da se preispitujemo kako bismo uvideli da li živimo po zakonu Hristovom i da li ga unapređujemo (2. Korinćanima 13:5). Zaista, svi možemo izvući korist pitajući se: ’Da li sam izgrađujuć ili  kritičan? Da li sam uravnotežen ili ekstreman? Da li pokazujem obzir prema drugima ili insistiram na svojim pravima?‘ Hrišćanin ne pokušava da diktira koje korake njegov brat treba ili ne sme da napravi u stvarima koje u Bibliji nisu specifično pokrivene (Rimljanima 12:1, DS; 1. Korinćanima 4:6).

16. Kako možemo pomoći onima s negativnim gledištem o njima samima, ispunjavajući tako vitalan aspekt zakona Hristovog?

¹⁶ U ovim kritičnim vremenima, važno je da tražimo načine da jedan drugoga ohrabrujemo (Jevrejima 10:24, 25, Ča; uporedi s Matejem 7:1-5). Kad gledamo našu braću i sestre, ne znače li nam njihove dobre osobine mnogo više nego njihove slabosti? Za Jehovu, svaki pojedinac je dragocen. Na nesreću, ne misle svi tako, čak ni o sebi lično. Mnogi naginju da vide kod sebe samo mane i nesavršenosti. Da bismo ohrabrili takve — a i druge — da li bismo mogli pokušati da na svakom sastanku razgovaramo s jednom ili dve osobe, stavljajući im do znanja zašto mi cenimo njihovu prisutnost i važan doprinos koji oni daju u skupštini? Kakva je radost olakšati njihovo breme na taj način i time ispunjavati zakon Hristov! (Galatima 6:2).

Zakon Hristov deluje!

17. Na koje različite načine vidiš da zakon Hristov deluje u tvojoj skupštini?

¹⁷ Zakon Hristov deluje u hrišćanskoj skupštini. To vidimo svakodnevno — kad susvedoci željno dele dobru vest, kad utešavaju i ohrabruju jedni druge, kad se bore da služe Jehovi uprkos najtežim problemima, kad roditelji nastoje da odgoje decu da vole Jehovu radosnim srcem, kad nadglednici naučavaju Božju Reč s ljubavlju i toplinom, podstičući stado da ima gorljivu revnost da služi Jehovi zauvek (Matej 28:19, 20; 1. Solunjanima 5:11, 14). Kad mi kao pojedinci sprovodimo zakon Hristov u našem životu, kako se Jehovino srce raduje! (Poslovice 23:15). On želi da svi koji vole njegov savršeni zakon žive zauvek. U dolazećem raju, videćemo doba kad će čovečanstvo biti savršeno, doba bez prekršioca zakona, i doba kad ćemo svako naginjanje našeg srca moći kontrolisati. Kakva slavna nagrada za življenje po zakonu Hristovom!

[Fusnota]

Šta misliš?

◻ Zašto je hrišćanski svet promašio svrhu zakona Hristovog?

◻ Kako u porodici možemo sprovoditi zakon Hristov?

◻ Da bismo primenjivali zakon Hristov u skupštini, šta moramo izbegavati, a šta moramo raditi?

◻ Kako starešine mogu biti poslušne zakonu Hristovom u ophođenju sa skupštinom?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 23. strani]

Vaše dete ima veliku potrebu za ljubavlju

[Slika na 24. strani]

Kako su okrepljujući naši pastiri puni ljubavi!