Da li Biblija naučava verovanje u sudbinu?

UVREDA ČASTI! KLEVETA! Kad uvaženi član društva veruje da su njegovo ime ili ugled ukaljani nekim lažnim izveštajem, on smatra da je prinuđen da ispravi stvari. On čak može preduzeti zakonski postupak protiv onih koji su odgovorni za uvredu časti.

Pa, fatalizam nije ništa manje nego klevetanje Svemoćnog Boga. Ta teorija tvrdi da je Bog lično odgovoran za sve tragedije i nesreće koje pogađaju čovečanstvo. Ako veruješ u sudbinu, možda predstavljaš sebi da je Univerzalni Suveren sastavio dnevni red koji glasi otprilike ovako: ’Danas će se Džon povrediti u automobilskoj nesreći, Fatu će dobiti malariju, Mamaduina kuća će biti uništena u oluji!‘ Da li bi zaista mogao biti podstaknut da služiš takvom Bogu?

’Ali ako Bog nije odgovoran za naše nesreće, ko je onda odgovoran?‘, pita osoba koja veruje u sudbinu. Osman, mladić spomenut u prethodnom članku, i sam je postavio  to pitanje. Ali on nije morao nagađati ili spekulisati da bi došao do istine. On je saznao da je Bog očistio sebe od ove klevete pomoću učenja koja se nalaze u Njegovoj nadahnutoj Reči, Bibliji (2. Timoteju 3:16). Razmotrimo onda šta Biblija kaže o ovoj temi.

Koga treba kriviti?

Poplave, oluje, zemljotresi — takve katastrofe često se nazivaju Božjim delima. Ipak, Biblija ne ukazuje da je Bog prouzrokovao takve katastrofe. Uzmimo u obzir jednu tragediju koja se desila vekovima ranije na Srednjem istoku. Biblija nam kaže da je jedina osoba koja je preživela tu katastrofu izvestila: „Plamen Božji [hebrejski izraz koji često označava munju] spade s neba i spali ovce i momke, i uništi ih“ (Jov 1:16).

Iako je ovaj prestravljeni čovek možda mislio da je Bog odgovoran za plamen, Biblija pokazuje da nije trebalo Njega kriviti. Pročitaj sam Jova 1:7-12 i saznaćeš da je munju prouzrokovao, ne Bog, već njegov Protivnik — Sotona Đavo! Nisu sve nesreće direktno Sotonino delo. Ali jasno je da nema razloga kriviti Boga.

U stvarnosti, ljude često treba kriviti kad stvari krenu naopako. Neuspesi u školi, na poslu ili u društvenim odnosima mogu biti posledica nedovoljnog truda i dobre obuke ili možda nedostatka obzira prema drugima. Isto tako, bolesti, nesreće i smrti mogu biti posledica nehaja. Pa, jednostavno staviti sigurnosni pojas u toku vožnje u velikoj meri smanjuje verovatnoću da neko nastrada u automobilskoj nesreći. Sigurnosni pojas uopšte ne bi bio važan ako bi nepromenljiva „sudbina“ upravljala stvarima. Propisna medicinska nega i sanitetske mere takođe dramatično smanjuju broj preranih smrti. Čak i neke katastrofe obično označene kao „Božja dela“ u stvari su čovečja dela — žalosna baština čovekovog rđavog upravljanja zemljom. (Uporedi s Otkrivenjem 11:18.)

’Vreme i nepredviđeni događaji‘

Istina, postoje mnogi žalosni događaji za koje uzroci nisu sasvim očigledni. Ipak, zapazi šta Biblija kaže u Propovedniku 9:11: „Još sam pod suncem video da trku ne dobijaju oni koji su hitriji, ni rat oni koji su hrabriji, ni hleb oni koji su mudriji, ni bogatstvo oni koji su pametniji, ni naklonost oni koji su veštiji; jer sve zavisi od vremena i od prilika [’nepredviđenih događaja‘, NW].“ Stoga nema razloga da verujemo da Stvoritelj stoji iza nesreća ili da su žrtve nesrećnih slučajeva na neki način kažnjene.

Sam Isus Hrist je govorio protiv fatalističkog rezonovanja. Ukazujući na jednu tragediju za koju su njegovi slušaoci dobro znali, Isus je pitao: „Ili onih osamnaest na koje pade kula Siloamska i pobi ih, mislite li da su oni najkrivlji bili od sviju Jerusalimljana? Ne, kažem vam“ (Luka 13:4, 5). Isus je očigledno tu katastrofu pripisao, ne Božjoj intervenciji, već ’vremenu i nepredviđenim događajima‘.

Opustošujuće posledice nesavršenosti

Ipak, šta je s neobjašnjivim smrtnim slučajevima i bolestima? Biblija daje direktan opis ljudskog stanja: „Po Adamu svi umiru“ (1. Korinćanima 15:22). Smrt pogađa čovečanstvo otkad je naš praotac Adam kročio na put neposlušnosti. Baš kao što je Bog upozorio, Adam je svom potomstvu u nasleđe ostavio smrt (Postanje 2:17; Rimljanima 5:12). Stoga sve bolesti vode poreklo od našeg zajedničkog pretka Adama. Naše nasleđene slabosti takođe mnogo doprinose razočaranjima i neuspesima koje doživljavamo u životu (Psalam 51:5).

Razmotri problem siromaštva. Verovanje u sudbinu često podstiče paćenike da se pomire sa svojim tegobnim životom. ’To nam je sudbina‘, veruju oni. Međutim, Biblija pokazuje da je ljudska nesavršenost, a ne sudbina, ta koju treba kriviti. Neki  postaju siromašni kad ’žanju ono što su sejali‘ kroz lenjost ili loše raspolaganje sredstvima (Galatima 6:7; Poslovice 6:10, 11). Bezbrojni milioni ljudi žive u siromaštvu jer su žrtve pohlepnih ljudi na vlasti. (Uporedi s Jakovom 2:6.) „Čovek nad čovekom vlada, da ga nesrećnim učini“, kaže Biblija (Propovednik 8:9). Ne postoji nikakav dokaz da se sve siromaštvo pripiše Bogu ili sudbini.

Verovanje u sudbinu — njegove štetne posledice

Još jedan ubedljiv argument protiv verovanja u sudbinu jesu posledice koje fatalizam može imati na vernike. Isus Hrist je rekao: „Svako dobro drvo daje dobre plodove a zlo drvo daje zle plodove“ (Matej 7:17). Razmotrimo jedan od ’plodova‘ fatalizma — način na koji on utiče na osećaj odgovornosti kod ljudi.

Zdrav osećaj lične odgovornosti je važan. To je jedna od stvari koja motiviše roditelje da se brinu za svoju porodicu, radnike da savesno obavljaju svoje zadatke, industrijalce da obezbede kvalitetan proizvod. Verovanje u sudbinu može otupiti taj osećaj. Na primer, zamisli da automobil nekog čoveka ima neispravan upravljački mehanizam. Ako ima istančan osećaj odgovornosti, on će ga dati na popravku radi brige za svoj vlastiti život i život svojih saputnika. S druge strane, onaj ko veruje u sudbinu može ignorisati opasnost, rezonujući da će se kvar desiti samo ako je to ’Božja volja‘!

Da, verovanje u sudbinu lako može unaprediti neopreznost, lenjost, propust da se prihvati odgovornost za svoje postupke i mnoštvo drugih negativnih osobina.

Barijera našem odnosu s Bogom?

Što je najštetnije od svega, verovanje u sudbinu može ugušiti nečiji osećaj odgovornosti, ili obaveze, prema Bogu (Propovednik 12:15). Psalmista podstiče celo čovečanstvo da ’ispita i vidi koliko je dobar Gospod‘ (Psalam 34:8, DK). Bog je izložio izvesne zahteve za one koji će uživati u njegovoj dobroti (Psalam 15:1-5).

Jedan od takvih zahteva je pokajanje (Dela apostolska 3:19; 17:30). Ono uključuje priznavanje naših grešaka i činjenje potrebnih promena. Kao nesavršeni ljudi, svi mi imamo mnogo toga za šta treba da se pokajemo. Ali ako osoba veruje da je bespomoćna žrtva sudbine, teško će osećati potrebu da se pokaje ili da preuzme odgovornost za svoje greške.

Psalmista je o Bogu rekao: „Milost [je] tvoja bolja od života“ (Psalam 63:4). Ipak, verovanje u sudbinu može ubediti milione ljudi da je Bog izvor njihove bede. Naravno, zbog toga su mnogi ogorčeni na njega, što zatvara vrata mogućnosti da imaju zaista blizak odnos sa Stvoriteljem. Na kraju krajeva, kako bi mogao osećati ljubav prema nekome koga smatraš uzrokom svih svojih problema i kušnji? Dakle, fatalizam podiže barijeru između Boga i čoveka.

Oslobođen tiranije sudbine

Mladi Osman, spomenut na početku, jednom je bio zarobljen verovanjem u sudbinu. Međutim, kada su mu Jehovini svedoci pomogli da proceni svoje razmišljanje u svetlu Biblije, Osman je bio podstaknut da napusti verovanje u sudbinu. Rezultati su bili dubok osećaj olakšanja i nov, pozitivan pogled na život. Što je još važnije, upoznao je Jehovu kao Boga koji je „milostiv i milosrdan, spor na gnev i obilan dobrotom i vernošću“ (Izlazak 34:6).

Osman je takođe shvatio da Bog, iako ne planira svaki detalj našeg života, ima nameru za budućnost. a Druga Petrova 3:13  kaže: „Ali mi očekujemo po obećanju njegovu novo nebo i novu zemlju u kojoj će pravda nastavati.“ Jehovini svedoci su pomogli milionima da gaje nadu da zauvek žive kao deo te obećane ’nove zemlje‘. Oni bi voleli da i tebi pomognu.

Dok napreduješ u tačnom spoznanju Biblije, cenićeš to što tvoja budućnost ne zavisi od neke predodređene sudbine nad kojom nemaš nikakvu kontrolu. Mojsijeve reči upućene drevnim Izraelcima prikladno se primenjuju: „Stavio [sam] pred vas život i smrt, blagoslov i prokletstvo. Izberi život da živiš ti i potomstvo tvoje, da ljubiš Gospoda, Boga svoga, da slušaš glas njegov, i da se njega držiš“ (Ponovljeni zakoni 30:19, 20). Da, ti imaš reč u svojoj budućnosti. Ona nije u rukama sudbine.

[Fusnota]

[Slike na stranama 6, 7]

Ove katastrofe nisu bile ’Božja dela‘

[Izvori]

U.S. Coast Guard photo

WHO

UN PHOTO 186208 /M. Grafman