Hristov zakon
Hristov zakon
„[Ja] sam pod zakonom Hristovim“ (1. KORINĆANIMA 9:21).
1, 2. (a) Kako su mnoge greške čovečanstva mogle biti sprečene? (b) Šta je hrišćanski svet propustio da nauči od judaizma?
„NARODI i vlade nikada ništa nisu naučili od istorije, niti su postupali po načelima izvedenim iz nje.“ Tako je rekao jedan nemački filozof iz 19. veka. Zaista, put ljudske istorije se opisuje kao „marš gluposti“, kao serija groznih grešaka i kriza, od kojih su mnoge mogle biti sprečene samo da je čovečanstvo bilo spremno da uči iz prošlih grešaka.
2 Isto odbijanje da se uči iz prošlih grešaka figurira i u ovoj diskusiji o božanskom zakonu. Jehova Bog je Mojsijev zakon zamenio čak jednim boljim zakonom — zakonom Hristovim. Ipak, vođe hrišćanskog sveta, koje tvrde da naučavaju ovaj zakon i žive po njemu, propustile su da izvuku pouku iz strašnih gluposti fariseja. Tako je hrišćanski svet izopačio i zloupotrebio Hristov zakon baš kao što je to judaizam učinio sa Zakonom Mojsijevim. Kako to može biti? Prvo, razmotrimo sam taj zakon — šta je on, kim upravlja i kako, i šta ga razlikuje od Mojsijevog zakona. Zatim ćemo ispitati kako ga hrišćanski svet zloupotrebljava. Naučimo od istorije i izvucimo korist iz nje!
Novi savez
3. Koje je obećanje Jehova dao s obzirom na novi savez?
3 Ko bi sem Jehove mogao poboljšati savršen zakon? Mojsijev savez zakona bio je savršen (Psalam 19:8). Pa ipak, Jehova je obećao: „Evo idu dani... kad ću činiti s domom Izrailjevim i s domom Judinim nov savez. Ne ko savez koji s ocima njihovim učinih.“ Deset zapovesti — jezgro Mojsijevog zakona — bile su ispisane na kamenim pločama. Ali za novi savez, Jehova je rekao: „Zakon svoj ću u njih ja metnuti, napisaću ga u srcu njihovom“ (Jeremija 31:31-34).
4. (a) Koji Izrael je obuhvaćen novim savezom? (b) Ko još je pod zakonom Hristovim, osim duhovnih Izraelaca?
4 Ko bi bio uzet u ovaj novi savez? Sigurno ne doslovni ’dom Izrailjev‘, koji je odbacio Posrednika ovog zakona (Jevrejima 9:15). Ne, ovaj novi „Izrailj“ bio bi ’Izrailj Božji‘, narod duhovnih Izraelaca (Galatima 6:16; Rimljanima 2:28, 29). Ovoj maloj, duhom pomazanoj grupi hrišćana kasnije bi se pridružilo „mnoštvo veliko“ iz svih naroda koje bi takođe tražilo da obožava Jehovu (Otkrivenje 7:9, 10; Zaharija 8:23). Iako ne učestvuje u tom novom savezu, ovo veliko mnoštvo bi takođe bilo obavezano zakonom. (Uporedi s Levitskom 24:22; Brojevi 15:15.) Kao „jedno stado“ pod „jednim pastirom“, svi bi bili „pod zakonom Hristovim“, kako je pisao apostol Pavle (Jovan 10:16; 1. Korinćanima 9:21). Pavle je ovaj novi savez novi savez nazvao ’boljim savezom‘. Zašto? Jedno je sigurno, zasnovan je na ispunjenim obećanjima, a ne na senkama stvari koje će doći (Jevrejima 8:6; 9:11-14, Ča).
5. Šta je svrha novog saveza, i zašto će on uspeti?
5 Koja je svrha ovog saveza? Svrha je da proizvede narod kraljeva i sveštenika da bi se blagoslovilo čitavo čovečanstvo (Izlazak 19:6, NW; 1. Petrova 2:9; Otkrivenje 5:10). Mojsijev savez zakona nikada nije proizveo tu naciju u najpotpunijem smislu, jer se Izrael kao celina pobunio i izgubio svoju priliku. (Uporedi s Rimljanima 11:17-21.) Međutim, novi savez će sigurno uspeti, jer je vezan za jednu vrlo drugačiju vrstu zakona. Drugačiju u kojim pogledima?
Zakon koji pripada slobodi
6, 7. Kako zakon Hristov pruža veću slobodu nego što je to činio Mojsijev zakon?
6 Zakon Hristov se uvek iznova povezuje sa slobodom (Jovan 8:31, 32). Na njega se ukazuje kao na „zakon slobodnih ljudi“ i na „savršeni zakon koji pripada slobodi“ (Jakov 1:25; 2:12, NW). Naravno, svaka sloboda među ljudima je relativna. Ipak, ovaj zakon pruža daleko veću slobodu od njegovog prethodnika, Mojsijevog zakona. Kako to?
7 Na primer, niko se nije rodio pod Hristovim zakonom. Takvi činioci kao što su rasa i mesto rođenja su nebitni. Pravi hrišćani slobodno u svojim srcima izabiraju da prihvate jaram poslušnosti ovom zakonu. Čineći to, oni utvrđuju da je to blag jaram, laki teret (Matej 11:28-30). Na kraju krajeva, Mojsijev zakon je takođe bio osmišljen da poučava čoveka da je grešan i da mu je strašno potrebna otkupna žrtva koja bi ga iskupila (Galatima 3:19). Hristov zakon naučava da je Mesija došao, platio otkupnu cenu svojim životom i nama otvorio put da budemo slobodni od užasnog ugnjetavanja greha i smrti! (Rimljanima 5:20, 21). Da bismo izvukli korist, potrebno je da ’iskazujemo veru‘ u tu žrtvu (Jovan 3:16, NW).
8. Šta obuhvata zakon Hristov, ali zašto življenje po njemu ne zahteva pamćenje stotina zakonskih uredbi?
8 ’Iskazivati veru‘ uključuje živeti po zakonu Hristovom. To obuhvata poslušnost svim Hristovim zapovestima. Da li ovo podrazumeva pamćenje stotina zakona i uredbi? Ne. Dok je Mojsije, posrednik starog saveza, zapisao Mojsijev zakon, Isus, Posrednik novog saveza, nikada nije zapisao nijedan zakon. Umesto toga, on je živeo po ovom zakonu. Svojim savršenim životnim putem, on je postavio obrazac koji svi treba da slede (1. Petrova 2:21). Možda se zato na obožavanje ranih hrišćana ukazivalo kao na „put“ (Dela apostolska 9:2; 19:9, 23; 22:4; 24:22). Za njih, zakon Hristov je bio primerom pokazan u Hristovom životu. Oponašati Isusa značilo je slušati ovaj zakon. Njihova jaka ljubav prema njemu značila je da je ovaj zakon zaista upisan u njihova srca, kao što je bilo prorečeno (Jeremija 31:33; 1. Petrova 4:8). A onaj ko je poslušan iz ljubavi nikada se ne oseća ugnjetenim — što je još jedan razlog zbog čega se zakon Hristov može nazvati „zakon slobodnih ljudi“.
9. Šta je sama suština zakona Hristovog, i u kom pogledu ovaj zakon uključuje jednu novu zapovest?
9 Ako je ljubav u Mojsijevom zakonu bila važna, onda je ona sama suština hrišćanskog zakona. Tako zakon Hristov uključuje jednu novu zapovest — hrišćani treba da imaju samopožrtvovanu ljubav jedni prema drugima. Oni treba da vole kao što je Isus voleo; on je svoj život dobrovoljno položio u korist svojih prijatelja (Jovan 13:34, 35; 15:13). Zato se može reći da je zakon Hristov još uzvišeniji izraz teokratije nego što je bio Zakon Mojsijev. Kao što je ovaj žurnal ranije istakao: „Teokratija je vladavina od Boga; Bog je ljubav; zato je teokratija vladavina ljubavi.“
Isus i fariseji
10. Kakav su kontrast Isusova učenja u odnosu na učenja fariseja?
10 Teško bi nas, onda, iznenadilo to što je Isus došao u sukob s jevrejskim religioznim vođama svog vremena. „Savršeni zakon koji pripada slobodi“ bio je daleko, daleko od misli književnika i fariseja. Oni su pokušavali da kontrolišu ljude pomoću ljudskih propisa. Njihova učenja postala su ugnjetavačka, osuđivačka, negativna. U oštrom kontrastu tome, Isusova učenja su bila neodoljivo izgrađujuća i pozitivna! On je bio praktičan i bavio se stvarnim potrebama i brigama ljudi. Poučavao je jednostavno, s iskrenim osećanjem, koristeći ilustracije iz svakodnevnog života i upotrebljavajući autoritet Božje Reči. Tako se „zadivi... narod nauci njegovoj“ (Matej 7:28). Da, Isusovo učenje je dopiralo do njihovih srca!
11. Kako je Isus pokazao da je Mojsijev zakon trebalo primenjivati s razumnošću i milosrđem?
11 Umesto da doda još propisa Mojsijevom zakonu, Isus je pokazao kako je sve vreme trebalo da Jevreji primenjuju taj Zakon s razumnošću i milosrđem. Seti se, na primer, prilike kada mu je pristupila žena kojoj je tečenje krvi zadavalo muke. Prema Mojsijevom zakonu, svako ko bi se dotakao nje postao bi nečist, tako da nikako nije trebalo da se ona meša s masom ljudi! (Levitska 15:25-27). Ali ona je tako očajno želela da bude izlečena da se probila kroz masu i dotakla Isusovu gornju haljinu. Krvarenje je prestalo istog trena. Da li ju je prekorio zato što je prekršila Zakon? Ne; umesto toga, on je razumeo njeno očajno stanje i ispoljio najveće pravilo Zakona — ljubav. Saosećajno joj je rekao: „Kćeri, vera te je tvoja spasla. Idi s mirom, i budi izlečena od bolesti svoje!“ (Marko 5:25-34).
Da li je zakon Hristov popustljiv?
12. (a) Zašto ne treba da zaključimo da je Hrist popustljiv? (b) Šta pokazuje da stvaranje mnogih zakona vodi do stvaranja mnogih rupa?
12 Treba li onda da zaključimo da je zakon Hristov, zato što „pripada slobodi“, popustljiv, dok su fariseji, sa svojim usmenim tradicijama, barem držali ponašanje naroda unutar strogih granica? Ne. Današnji pravni sistemi ilustruju da je često slučaj da što je više zakona, to ljudi više rupa nađu u njima. a U Isusovim danima mnoštvo farisejskih pravila ohrabrivalo je na traženje rupa, na površno izvršavanje dela lišeno ljubavi, i negovanje samopravedne spoljašnjosti da bi se maskirala unutrašnja iskvarenost (Matej 23:23, 24).
13. Zašto zakon Hristov rezultuje jednim višim standardom ponašanja nego bilo koji pismeni kodeks zakona?
13 Kao kontrast, zakon Hristov ne pothranjuje takve stavove. U stvari, slušati zakon koji se temelji na ljubavi prema Jehovi i kojem se biva poslušan oponašanjem Hristove samopožrtvovane ljubavi prema drugima, rezultuje daleko višim standardom ponašanja nego što to čini sleđenje nekog formalnog zakonskog kodeksa. Ljubav ne traži rupe; ona nas čuva od toga da činimo štetne stvari koje kodeks zakona možda izričito ne zabranjuje. (Vidi Mateja 5:27, 28.) Dakle, zakon Hristov će nas pokrenuti da činimo stvari za druge — da pokazujemo velikodušnost, gostoljubivost i ljubav — na načine na koje nas nijedan formalan zakon ne bi mogao naterati (Dela apostolska 20:35; 2. Korinćanima 9:7; Jevrejima 13:16).
14. Kakav je uticaj življenje po zakonu Hristovom imalo na hrišćansku skupštinu iz prvog veka?
14 U onoj meri u kojoj su članovi živeli po zakonu Hristovom, skupština je uživala srdačnu atmosferu punu ljubavi, relativno slobodnu od strogih, osuđivačkih i licemernih stavova koji su bili toliko zastupljeni u sinagogama tog vremena. Članovi ovih poletarskih skupština mora da su istinski osećali da žive po ’zakonu slobodnih ljudi‘!
15. Koji su bili neki od Sotoninih ranih napora da iskvari hrišćansku skupštinu?
15 Međutim, Sotona je bio željan da iskvari hrišćansku skupštinu iznutra, baš kao što je iskvario naciju Izrael. Apostol Pavle je upozoravao na ljude slične vukovima koji će „govoriti izvrnutu nauku“ i ugnjetavati stado Božje (Djela apostolska 20:29, 30, DK). On se morao rvati s judaistima, koji su gledali da trampe relativnu slobodu zakona Hristovog za robovanje Mojsijevom zakonu, koji je Hrist ispunio (Matej 5:17; Dela apostolska 15:1; Rimljanima 10:4). Nakon što je i poslednji apostol umro, više nije bilo otpora takvom otpadništvu. Tako je iskvarenost uzela maha (2. Solunjanima 2:6, 7).
Hrišćanski svet zagađuje zakon Hristov
16, 17. (a) Koje je oblike iskvarenost dobila u hrišćanskom svetu? (b) Kako su zakoni Katoličke crkve unapređivali izopačeno gledište o seksu?
16 Kao što je bilo i s judaizmom, iskvarenost je i u hrišćanskom svetu dobila više oblika. On je takođe postao plen lažnih nauka i labavog morala. A njegovi napori da zaštiti stado od spoljašnjih uticaja često su se pokazali da čak nagrizaju te trunke preostalog čistog obožavanja. Množili su se strogi i nebiblijski zakoni.
17 Katolička crkva je najistaknutija u stvaranju ogromne količine crkvenih zakonâ. Ovi zakoni su bili naročito iskrivljeni što se tiče stvari povezanih sa seksom. Prema knjizi Sexuality and Catholicism, crkva je apsorbovala grčku filozofiju stoicizma, koja je bila sumnjičava prema svakom obliku zadovoljstva. Crkva je počela učiti da je svako seksualno zadovoljstvo, uključujući i zadovoljstvo u normalnim bračnim odnosima, grešno. (Kontrastiraj s Poslovicama 5:18, 19.) Tvrdilo se da je seks namenjen samo za rađanje, i ni za šta više. Tako je crkveni zakon osudio svaki oblik kontracepcije kao vrlo ozbiljan greh, koji ponekad zahteva mnoge godine pokore. Nadalje, sveštenstvu je bilo zabranjeno da se venčava, što je bio edikt koji je izazvao puno nezakonitog seksa, uključujući i zlostavljanje dece (1. Timoteju 4:1-3).
18. Šta je bilo posledica umnožavanja crkvenih zakona?
18 Kako su se crkveni zakoni umnožavali, bili su organizovani u knjige. Te knjige su počele da zasenjuju i zamenjuju Bibliju. (Uporedi s Matejem 15:3, 9.) Poput judaizma, katolicizam je bio nepoverljiv prema svetovnom pisanju i veliki deo njega smatrao je pretnjom. Ovo gledište je uskoro otišlo mnogo dalje od biblijskog razumnog upozorenja o toj stvari (Propovednik 12:14; Kološanima 2:8). Jeronim, crkveni pisac iz četvrtog veka n. e., uzviknuo je: „O Gospode, ako ikada ponovo budem posedovao svetske knjige ili ih budem čitao, odrekoh te se.“ S vremenom, crkva je preduzela cenzurisanje knjiga — čak i onih sa svetovnim temama. Tako je astronom iz 17. veka Galilej cenzurisan zbog toga što je pisao da se zemlja okreće oko sunca. To što je Crkva insistirala da bude konačan autoritet u svemu — pa i u pitanjima astronomije — na duge staze konačno će delovati da potkopa veru u Bibliju.
19. Kako su manastiri unapređivali strogi autoritarizam?
19 Crkveno kovanje pravila cvetalo je u manastirima, gde su se kaluđeri odvajali od ovog sveta da bi živeli u samoodricanju. Većina katoličkih manastira prionula je uz „Pravilo sv. Benedikta“. Opat (termin izveden od aramejske reči za „otac“) vladao je s apsolutnom vlašću. (Uporedi s Matejem 23:9.) Ako bi neki kaluđer dobio poklon od svojih roditelja, opat bi odlučio da li će ga primiti taj kaluđer ili neko drugi. Osim što je osuđivalo vulgarnosti, jedno pravilo je zabranjivalo svako ćaskanje i šale, rekavši: „Nijedan učenik ne sme govoriti takve stvari.“
20. Šta pokazuje da se i protestantizam takođe pokazao vičnim u nebiblijskom autoritarizmu?
20 Protestantizam, koji je gledao da reformiše nebiblijske krajnosti katolicizma, uskoro je postao jednako vičan pravljenju autoritarnih pravila bez ikakvog temelja u zakonu Hristovom. Na primer, vodećeg reformatora Žana Kalvina počeli su nazivati „zakonodavcem renovirane Crkve“. On je Ženevom upravljao pomoću mnogih krutih pravila na koja su primoravale „Starešine“ čija je „služba“, kako je Kalvin primetio, „da imaju nadzor nad životom svakoga“ (Kontrastiraj s 2. Korinćanima 1:24.) Crkva je kontrolisala gostionice i regulisala koje su teme razgovora dopuštene. Postojale su stroge kazne za prestupe kao što je pevanje neozbiljnih pesama ili plesanje. b
Učiti na greškama hrišćanskog sveta
21. Kakav je sveukupan efekat tendencije hrišćanskog sveta da ’ide dalje od onoga što je napisano‘?
21 Jesu li sva ova pravila i zakoni delovali da zaštite hrišćanski svet od iskvarenosti? Baš suprotno! Današnji hrišćanski svet se rascepkao na stotine sekti, počev od izuzetno striktnih do jako popustljivih. Sve su one, na jedan ili drugi način, ’otišle dalje od onoga što je napisano‘, dozvoljavajući da ljudsko razmišljanje upravlja stadom i da se meša s božanskim zakonom (1. Korinćanima 4:6).
22. Zašto neuspeh hrišćanskog sveta ne znači kraj zakona Hristovog?
22 Međutim, istorija zakona Hristovog nije tragedija. Jehova Bog neće nikada dozvoliti pukim ljudima da izbrišu božanski zakon. Danas je hrišćanski zakon i te kako na snazi među pravim hrišćanima, i oni imaju tu veliku prednost da žive po njemu. Ali nakon što smo ispitali šta su judaizam i hrišćanski svet učinili s božanskim zakonom, sasvim bismo se mogli pitati: ’Kako živimo po zakonu Hristovom dok izbegavamo klopku zagađivanja Božje Reči ljudskim rezonovanjima i pravilima koja potkopavaju sam duh božanskog zakona? Koje uravnoteženo gledište zakon Hristov treba da ulije u nas?‘ Naredni članak će obraditi ova pitanja.
[Fusnote]
a Fariseji su u velikoj meri bili odgovorni za oblik judaizma koji danas postoji, tako da ne iznenađuje što judaizam još uvek traga za rupama u svojim mnogim pridodatim sabatnim ograničenjima. Na primer, posetilac ortodoksne jevrejske bolnice na sabat može utvrditi da lift automatski staje na svakom spratu tako da putnici mogu izbeći obavljanje grešnog „posla“ pritiskanja dugmeta za lift. Neki ortodoksni lekari ispisuju recepte mastilom koje će za nekoliko dana iščeznuti. Zašto? Mišna klasifikuje pisanje kao „posao“, ali „pisanje“ definiše kao ostavljanje trajne oznake.
b Servet, koji je osporavao neka Kalvinova teološka gledišta, bio je spaljen na stubu kao jeretik.
Kako bi odgovorio?
◻ Šta je sama suština zakona Hristovog?
◻ Kako se Isusov stil poučavanja razlikovao od stila fariseja?
◻ Kako je Sotona upotrebio strogi, ka stvaranju pravila usmeren duh, da bi iskvario hrišćanski svet?
◻ Koji su neki pozitivni efekti življenja po zakonu Hristovom?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 16. strani]
Isus je Mojsijev zakon primenjivao s razumnošću i milosrđem