Izveštaj objavitelja Kraljevstva

Biblijske istine i dalje se propovedaju u Irskoj

PROTEKLIH godina Irska, zemlja živopisnih pejzaža, bila je pozornica popriličnih nemira. U isto vreme, Irski narod povoljno reaguje na biblijsku poruku nade koju im donose Jehovini svedoci. Sledeća iskustva iz Irske to potvrđuju.

■ U Dablinu su jedan Jehovin svedok i njegova kćerkica učestvovali u delu propovedanja od vrata do vrata. Upoznali su jednu ženu po imenu Keti koja je bila veoma zauzeta oko svoje mnogobrojne dece. Svedok je pitao da li joj njegova kćerka, koja je učila kako da propoveda, može preneti samo jednu kratku poruku. Keti je pristala i devojčica je iznela jasnu, dobro osmišljenu prezentaciju. Keti je bila impresionirana očiglednom iskrenošću i učtivošću ove devojčice, i prihvatila je ponudu biblijskog traktata.

Kasnije je Keti razmišljala o dobroj pripremi i dobrim manirima njenog mladog posetioca. „Bila sam impresionirana time što je jedna mala devojčica mogla preneti tako zanimljivu poruku a da ne skreće pažnju na sebe“, rekla je. „Odlučila sam da ću saslušati Jehovine svedoke kad sledeći put dođu.“

U međuvremenu Keti se preselila u jedan mali grad na jugozapadu Irske blizu granice grofovijâ Kork i Keri. Nešto kasnije Jehovini svedoci su došli na njena vrata i ona ih je pozvala unutra. Prihvatila je redovan biblijski studij i sada posećuje skupštinske sastanke s nekoliko svoje dece. Keti je zahvalna za iskrenu želju one devojčice da s njom podeli dobru vest.

■ U području Tulamora, Svedoci su više od sedam godina vodili biblijske razgovore s jednom ženom po imenu Džin. Ponekad je pokazivala interes i uzimala literaturu, ali drugi put bi njen interes jenjavao. Jednog dana, kada su jedna Svedokinja po imenu Fransis i njena partnerka posetile Džin, zatekle su je u veoma neprijatnom raspoloženju. „Bez obzira šta smo rekle“, izveštava ta Svedokinja, „postajala je sve gora. Na kraju nam je rekla da se gubimo i tresnula vratima.“

Fransis se pitala da li će isto tako biti dočekane i na sledećim posetama. ’Možda više nije vredno da je posećujem ako ona nije zaista zainteresovana za poruku‘, mislila je Fransis. Međutim, razgovarala je o toj stvari sa svojim suprugom, Tomasom, i on je imao više nade. Sledeći put kad su bili u tom području, još jednom su posetili Džin. Bila je prijateljski raspoložena i uzela je primerke časopisa Kula stražara i Probudite se! Naredne posete bile su isto tako prijatne i Tomas i Fransis su započeli s njom redovan kućni biblijski studij.

Otkud ta promena? Džin objašnjava da u vreme kada je bila tako neljubazna prema Svedocima, nedavno se bila porodila i upravo je izašla iz bolnice. Zbog dojenja novorođenčeta i hranjenja starije bebe, noću je spavala samo sat i po. „Poslednja stvar koju sam želela“, kaže Džin, „bila je da razgovaram o religiji.“

Za manje od dva meseca Džin je posećivala sve skupštinske sastanke, a za manje od četiri meseca učestvovala je u službi na terenu. Krstila se deset meseci nakon što je počela svoj biblijski studij. Sada joj njeno vlastito iskustvo pomaže u službi. Ona priča: „Ako sretnem nekoga ko je veoma grub, nastojim da imam više razumevanja. Uvek to pribeležim. Možda će se situacija promeniti dok ponovo ne navratim; možda će se osoba bolje osećati i biti prijemljivija.“