Hrišćanska gostoljubivost u razdeljenom svetu
Hrišćanska gostoljubivost u razdeljenom svetu
„Mi smo, dakle, dužni da [„gostoljubivo“, NW] prihvatamo takve ljude, da bismo bili saradnici istine“ (3. JOVANOVA 8, Ča).
1. Koje je krajnje poželjne darove Stvoritelj dao čoveku?
„NEMA za čoveka zadovoljstva pod suncem nego da se najede i napije i da se raduje; to je ono što ima da ga prati pored truda njegova, u danima života pod suncem koje mu je Bog dodelio“ (Propovednik 8:15). Ovim rečima nam drevni hebrejski okupljač kaže da Jehova Bog ne samo da želi da njegova ljudska stvorenja budu radosna i srećna, već se takođe brine za sredstva da ona budu takva. Kroz celu ljudsku istoriju, jedna zajednička želja među ljudima posvuda izgleda da je da uživaju i da se provode.
2. (a) Kako čovečanstvo zloupotrebljava ono što je Jehova nameravao za njega? (b) Koji je rezultat?
2 Danas živimo u jednom hedonističkom društvu u kome su ljudi zaokupljeni težnjom za zadovoljstvima i provodima. Većina ljudi postala je ’sebična i više mari za slasti nego za Boga‘, kao što je Biblija prorekla (2. Timoteju 3:1-4). To je, naravno, strašno izvrtanje onoga što je Jehova Bog nameravao. Kad težnja za provodima sama po sebi postane cilj, ili kad jedini cilj postane samougađanje, nema pravog zadovoljstva i ’sve postaje taština i lovljenje vetra‘ (Propovednik 1:14; 2:11). Zbog toga je svet pun usamljenih i frustriranih ljudi, što, opet, dovodi do mnogih problema u društvu (Poslovice 18:1). Ljudi postaju sumnjičavi jedni prema drugima i podeljeni rasno, etnički, društveno i ekonomski.
3. Kako možemo pronaći pravu radost i pravo zadovoljstvo?
3 Kako bi bilo drugačije kad bi ljudi oponašali Jehovin način ophođenja s drugima — biti dobrohotan, velikodušan, gostoljubiv! On je razjasnio da tajna prave sreće ne leži u nastojanju da zadovoljimo naše vlastite želje. Umesto toga, ovo je ključ: „Više ima radosti [„sreće“, NW] u davanju nego li u primanju“ (Dela apostolska 20:35). Da bismo pronašli pravu radost i pravo zadovoljstvo, moramo savladati barijere i podele koje nas mogu ograditi. I moramo se okrenuti onima koji zajedno s nama služe Jehovi. Potrebno je da sledimo savet: „Mi smo, dakle, dužni da [„gostoljubivo“, NW] prihvatamo takve ljude, da bismo bili saradnici istine“ (3. Jovanova 8, Ča). Pokazivanje gostoljubivosti zaslužnima, do mere do koje to dopuštaju naše okolnosti, isplati se na dva načina — to koristi i davaocima i primaocima. Ko je onda među zaslužnima koje treba da ’prihvatamo gostoljubivo‘?
„Obilaziti sirote i udovice“
4. Koja se promena u porodičnim odnosima vidi čak i među nekim pripadnicima Jehovinog naroda?
4 Stabilne porodice i srećni brakovi danas su retkost. Rastuća stopa razvoda i sve veći broj nevenčanih majki širom sveta drastično menjaju tradicionalnu porodicu. Kao posledica, mnogi koji su u zadnjim godinama postali Jehovini svedoci dolaze iz razorenih porodica. Oni su ili razvedeni ili su se razdvojili od svojih bračnih drugova, ili žive u porodicama s jednim roditeljem. Pored toga, kao što je Isus prorekao, istina koju je on naučavao dovela je do podela u mnogim porodicama (Matej 10:34-37; Luka 12:51-53).
5. Šta je Isus rekao da može biti izvor ohrabrenja onima u razdeljenim porodicama?
5 Zagreje nam srce kad vidimo kako novi zauzimaju čvrst stav za istinu, i često ih tešimo Isusovim ohrabrujućim obećanjem: „U istinu vam kažem: Nema nikoga koji je radi mene i radi jevanđelja ostavio kuću svoju, ili braću svoju, ili sestre svoje, ili oca svoga, ili mater svoju, ili decu svoju, ili njive svoje, koji neće primiti sad, u ovo vreme, sto puta onoliko kuća i braće i sestara i otaca i matera i dece i zemlje, u progonjenju, a na onome svetu život večni“ (Marko 10:29, 30).
6. Kako možemo postati ’braća, sestre, majke i deca‘ ’sirotima i udovicama‘ u našoj sredini?
6 Ipak, ko su ta ’braća i sestre i majke i deca‘? Samo videti velik broj ljudi u Dvorani Kraljevstva, često stotinu ili više, koji se nazivaju braćom i sestrama, ne čini automatski da osoba oseća da su to njena braća, sestre, majke i deca. Razmislimo o sledećoj stvari: učenik Jakov nas podseća da, kako bi naše obožavanje bilo prihvatljivo za Jehovu, mi moramo „obilaziti sirote i udovice u njihovim nevoljama i čuvati se od poganstva sveta“ (Jakov 1:27). To znači da ne smemo dopustiti da svetski stavovi o ekonomskom ponosu i klasnoj nadmoćnosti zatvore vrata našeg saosećanja prema takvim ’sirotima i udovicama‘. Umesto toga, moramo preduzimati inicijativu da na njih proširimo naše druženje i gostoljubivost.
7. (a) Koja je stvarna svrha toga da budemo gostoljubivi prema ’sirotima i udovicama‘? (b) Ko takođe može biti u stanju da učestvuje u pokazivanju hrišćanske gostoljubivosti?
7 Pokazivanje gostoljubivosti prema ’sirotima i udovicama‘ ne uključuje uvek nadoknađivanje onoga što im možda materijalno nedostaje. Porodice s jednim roditeljem ili religiozno razdeljena domaćinstva nisu uvek u finansijskoj oskudici. Međutim, zdravo društvo, porodična atmosfera, druženje s osobama različitog doba i deljenje duhovnih dobrih stvari — to su aspekti života koji su dragoceni. Dakle, imajući na umu da nije bitna komplikovanost događaja već duh ljubavi i jedinstva, kako je divno što, ponekad, čak i ’siroti i udovice‘ mogu učestvovati u pokazivanju gostoljubivosti suhrišćanima! (Uporedi s 1. Kraljevima 17:8-16.)
Ima li među nama stranaca?
8. Koja se promena vidi u mnogim skupštinama Jehovinih svedoka?
8 Živimo u vremenu masovnog kretanja stanovništva. „Više od 100 miliona ljudi širom sveta živi u zemljama čiji nisu građani, a 23 miliona je raseljeno u vlastitoj zemlji“, kaže World Press Review. Direktan rezultat toga jeste da u mnogim krajevima, posebno u većim gradovima, skupštine Jehovinog naroda koje su nekada bile sačinjene uglavnom od jedne rase ili nacionalnosti sada imaju u sebi ljude iz različitih delova sveta. Možda je to slučaj tamo gde si ti. Međutim, kako treba da gledamo na te „tuđince“ ili „strance“, kako ih svet možda naziva, čiji se jezik, običaji i način života možda razlikuju od naših?
9. U koju ozbiljnu zamku možemo upasti s obzirom na naše gledište o „tuđincima“ i „strancima“ koji dolaze u hrišćansku skupštinu?
9 Jednostavno rečeno, ne smemo dopustiti nikakvim ksenofobičnim tendencijama da nas navedu da se osećamo kako nekako više zaslužujemo prednost poznavanja istine od onih koji su došli iz neke strane ili takozvane paganske zemlje; niti treba da osećamo kao da te pridošlice narušavaju upotrebu Dvorane Kraljevstva ili druge imovine. Apostol Pavle je morao da podseti neke jevrejske hrišćane iz prvog veka, koji su gajili takva gledišta, kako niko u stvari nije zaslužan; Božja nezaslužena dobrohotnost je ono što je omogućilo svakome da uopšte dobije spasenje (Rimljanima 3:9-12, 23, 24). Treba da se radujemo što Božja nezaslužena dobrohotnost sada dostiže tako mnogo ljudi kojima je, na ovaj ili onaj način, bila uskraćena prilika da čuju dobru vest (1. Timoteju 2:4). Kako možemo pokazati da je naša naklonost prema njima istinska?
10. Kako možemo pokazati da smo istinski gostoljubivi prema „strancima“ među nama?
10 Možemo slediti Pavlovu opomenu: „Primajte jedan drugoga kao i Hristos što primi vas, na slavu Božju“ (Rimljanima 15:7). Svesni toga da su ljudi iz drugih zemalja ili drugog porekla često u nepovoljnom položaju, treba da im pokazujemo dobrohotnost i brigu kad je to u našoj moći. Treba da im izrazimo dobrodošlicu u našoj sredini, da sa svakim od njih postupamo ’kao s onim koji se rodio među vama‘ (DK) i da ga ’ljubimo kao sebe same‘ (Levitska 19:34). To možda nije lako, ali uspećemo ako se setimo saveta: „Ne vladajte se po ovome veku, nego se preobrazujte obnovljenjem uma svoga, da biste mogli osetiti koliko je dobra i ugodna i savršena volja Božja“ (Rimljanima 12:2).
Deliti sa svetima
11, 12. Kakva je posebna pažnja bila pokazana prema izvesnim Jehovinim slugama u (a) drevnom Izraelu i (b) prvom veku?
11 Među onima koji zaista zaslužuju našu pažnju i gostoljubivost jesu zreli hrišćani koji naporno rade za našu duhovnu dobrobit. Jehova je načinio posebne pripreme za sveštenike i Levite u drevnom Izraelu (Brojevi 18:25-29). U prvom veku, hrišćani su takođe bili podsticani da se brinu za one koji su im služili u specijalnim svojstvima. Izveštaj iz 3. Jovanove 5-8 pruža nam kratak pogled na tesnu vezu ljubavi koja je postojala među ranim hrišćanima.
12 Ostareli apostol Jovan visoko je cenio dobrohotnost i gostoljubivost koju je Gaj pokazivao prema izvesnoj putujućoj braći poslatoj da posete skupštine. Ta braća — uključujući i Dimitrija, očigledno nosioca te poslanice — svi su za Gaja ranije bili stranci ili nepoznati. Ali, bili su primljeni gostoljubivo zato što „imena radi [Božjeg] pođoše“. Jovan je to izrazio na sledeći način: „Mi smo, dakle, dužni da [„gostoljubivo“, NW] prihvatamo takve ljude, da bismo bili saradnici istine“ (3. Jovanova 1, 7, 8, Ča).
13. Ko danas među nama posebno zaslužuje da bude ’gostoljubivo prihvaćen‘?
13 Danas, unutar Jehovine organizacije, ima mnogo onih koji se snažno naprežu u korist cele zajednice braće. Tu spadaju putujući nadglednici, koji svoje vreme i energiju sedmicu za sedmicom troše u izgrađivanju skupština; misionari, koji iza sebe ostavljaju porodice i prijatelje da bi propovedali u stranim zemljama; oni koji služe u betelskim domovima ili podružnicama, koji dobrovoljno nude svoje usluge da bi podupirali svetsko delo propovedanja; i oni u pionirskoj službi, koji znatan deo svog vremena i energije troše u službi na terenu. U osnovi, svi oni naporno rade, ne za neku ličnu slavu ili dobitak, već iz ljubavi prema hrišćanskom bratstvu i prema Jehovi. Oni su vredni našeg oponašanja zbog svoje svesrdne odanosti i zaslužuju da budu ’gostoljubivo prihvaćeni‘.
14. (a) Kako postajemo bolji hrišćani kad pokazujemo gostoljubivost prema vernima? (b) Zašto je Isus rekao da je Marija izabrala „dobri deo“?
14 Kad ’takve prihvatamo gostoljubivo‘, istakao je apostol Jovan, mi postajemo „saradnici istine“. U određenom smislu mi zbog toga postajemo bolji hrišćani. To je zato što hrišćanska dela uključuju činjenje dobra suvernicima (Poslovice 3:27, 28; 1. Jovanova 3:18). Postoje nagrade i na još jedan način. Kad su Marija i Marta primile Isusa u svoj dom, Marta je želela da bude dobra domaćica tako što je za Isusa pripremala „mnoge stvari“. Marija je pokazala gostoljubivost na drugačiji način. Ona je ’sela kod Gospodovih nogu i slušala njegovu reč‘, i Isus ju je pohvalio zato što je izabrala „dobri deo“ (Luka 10:38-42). Razgovori i diskusije s onima koji imaju mnoge godine iskustva često su najvažniji trenuci večeri provedene u njihovom društvu (Rimljanima 1:11, 12).
U posebnim prilikama
15. Koje se posebne prilike mogu pokazati kao srećni trenuci za Jehovin narod?
15 Iako se pravi hrišćani ne drže popularnih običaja niti drže svetske praznike i proslave, postoje prilike kad se oni okupljaju da uživaju u međusobnom društvu. Na primer, Isus je prisustvovao jednoj svadbenoj gozbi u Kani i doprineo je radosti te prilike tako što je tu izvršio svoje prvo čudo (Jovan 2:1-11). Slično tome i danas, Jehovin narod ima srećna okupljanja u sličnim posebnim prilikama, a odgovarajuće slavlje i veselje mnogo doprinosi takvim događajima. Ipak, šta je odgovarajuće?
16. Koje smernice imamo što se tiče ispravnog ponašanja čak i u posebnim prilikama?
16 Iz proučavanja Biblije, mi saznajemo šta je za hrišćane odgovarajuće ponašanje i toga se držimo u svakoj prilici (Rimljanima 13:12-14; Galatima 5:19-21; Efescima 5:3-5). Društvena okupljanja, bilo da su u povezanosti s venčanjima ili su iz bilo kog drugog razloga, ne pružaju nam dozvolu da ostavimo naša hrišćanska merila ili da činimo nešto što obično ne bismo činili; niti smo obavezni da se držimo svih običajâ zemlje u kojoj živimo. Veliki deo toga temelji se na krivim religioznim postupcima ili na praznoverju, a drugo uključuje ponašanje koje je izričito neprihvatljivo za hrišćane (1. Petrova 4:3, 4).
17. (a) Koji faktori pokazuju da je svadbena gozba u Kani bila dobro organizovana i ispravno nadgledavana? (b) Šta pokazuje da je Isus odobrio tu priliku?
17 Čitajući Jovana 2:1-11, nije nam teško da vidimo da je ta prilika bila detaljno osmišljena i da je tamo bio priličan broj gostiju. Međutim, Isus i njegovi učenici bili su „pozvani“ gosti; oni nisu jednostavno upali, iako su bar neki od njih verovatno bili u srodstvu s domaćinom. Takođe zapažamo da su tu bili oni koji su ’služili‘ kao i „trpezar“, koji je izdavao uputstva s obzirom na to šta se posluživalo ili radilo. Sve to pokazuje da je taj događaj bio dobro organizovan i ispravno nadgledavan. Izveštaj zaključuje tako što kaže da je onim što je uradio na toj gozbi, Isus ’pokazao svoju slavu‘. Da li bi on izabrao tu priliku da to učini da je to bila neka galamdžijska i divlja zabava? Nema sumnje da ne bi.
18. O čemu treba ozbiljno razmisliti kad se radi o bilo kom društvenom događaju?
18 Šta je onda s bilo kojim posebnim prilikama čiji smo možda domaćini? Želimo da zadržimo na umu da je svrha gostoljubivog primanja drugih da svi možemo postati „saradnici istine“. Znači, nije dovoljno da se neki događaj označi kao skup „Svedoka“. Može da se postavi pitanje: da li je to u stvari svedočanstvo za to ko smo mi i u šta verujemo? Takve prilike nikada ne treba da smatramo mogućnostima da vidimo koliko daleko možemo ići u konkurisanju svetu u njegovim zamislima, u upuštanju u „putene žudnje, žudnje očiju i bes života“ (1. Jovanova 2:15, 16). Umesto toga, te prilike moraju ispravno odražavati našu ulogu kao Jehovinih svedoka, i treba da budemo sigurni da ono što radimo donosi slavu i čast Jehovi (Matej 5:16; 1. Korinćanima 10:31-33).
’Budite gostoljubivi bez gunđanja‘
19. Zašto treba da budemo „gostoljubivi među sobom, bez gunđanja“?
19 Dok se stanje u svetu i dalje pogoršava i dok ljudi postaju sve razdeljeniji, mi treba da učinimo sve što možemo da jačamo tesnu vezu koja postoji među pravim hrišćanima (Kološanima 3:14). U tu svrhu moramo imati „postojanu ljubav među sobom“, kako nas je podstakao Petar. Zatim je, praktičnim rečima, dodao: „Budite gostoljubivi među sobom, bez gunđanja“ (1. Petrova 4:7-9). Da li smo spremni da preuzmemo inicijativu da budemo gostoljubivi prema našoj braći, da se naprežemo da bismo bili dobrohotni i uslužni? Ili gunđamo kad se pojavi takva prilika? Ako gunđamo, mi poništavamo radost koju bismo mogli imati i takođe gubimo nagradu sreće za činjenje dobra (Poslovice 3:27; Dela apostolska 20:35).
20. Koji nas blagoslovi čekaju ako praktikujemo da budemo gostoljubivi u današnjem razdeljenom svetu?
20 Tesna saradnja sa suhrišćanima, međusobna dobrohotnost i gostoljubivost, doneće beskrajne blagoslove (Matej 10:40-42). Takvima je Jehova obećao da će ’razapeti svoj šator nad njima. Oni neće više ogladneti ni ožedneti‘. Biti u Jehovinom šatoru znači radovati se njegovoj zaštiti i gostoljubivosti (Otkrivenje 7:15, 16; Isaija 25:6). Da, upravo pred nama je izgled da se zauvek radujemo Jehovinoj gostoljubivosti (Psalam 27:4; 61:4, 5).
Da li možeš objasniti?
◻ Šta ne smemo prevideti ako želimo da nađemo pravu radost i pravo zadovoljstvo?
◻ Ko su ’siroti i udovice‘, i kako treba da ih ’obilazimo‘?
◻ Kako treba da gledamo na „tuđince“ i „strance“ među nama?
◻ Ko danas zaslužuje naročitu pažnju?
◻ Kako posebne prilike treba da odražavaju pravi duh gostoljubivosti?
[Pitanja za razmatranje]
[Slike na stranama 16, 17]
U svečanim prilikama možemo biti gostoljubivi prema strancima, deci bez oca, onima u punovremenoj službi i drugim gostima