’Davidov dom‘ — činjenica ili mašta?

DAVID — pastirsko momče koje je postalo muzičar, pesnik, vojnik, prorok i kralj — u velikoj meri se ističe u Bibliji. Njegovo ime se spominje 1 138 puta; izraz ’Davidov dom‘ — koji često ukazuje na Davidovu dinastiju — koristi se 25 puta (1. Samuilova 20:16). Da li su kralj David i njegova dinastija bili samo mašta? Šta otkriva arheologija? Izvešteno je da nedavno izvanredno otkriće prilikom arheološkog iskopavanja na lokaciji Tel Dana u severnoj Galileji, podupire istorijsku verodostojnost Davida i njegove dinastije.

U leto 1993, jedan arheološki tim, predvođen profesorom Avramom Biranom, raščistio je jedno područje izvan spoljašnje kapije drevnog Dana. Otkrili su popločani trg. Lako su uklonili jedan crni bazaltni kamen koji je štrčao iz zemlje. Kada su taj kamen okrenuli prema popodnevnom suncu, iznenada su se pojavila slova. „O, Bože, imamo natpis!“ uzviknuo je profesor Biran.

Profesor Biran i njegov kolega, profesor Josif Naveh sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, brzo su napisali naučni izveštaj o tom natpisu. Temeljen na ovom izveštaju, jedan članak u časopisu Biblical Archaeology Review, mart/april 1994, kaže: „Nije čest slučaj da se jedan arheološki pronalazak nađe na naslovnoj strani časopisa New York Times (a da i ne govorimo o časopisu Time). Ali prošlog leta to se desilo s jednim otkrićem u Tel Danu, na jednom divnom brežuljku u severnoj Galileji, u podnožju planine Hermon kraj gornjeg toka reke Jordan.

„Tu su Avram Biran i njegov tim arheologa pronašli izuzetan natpis iz devetog veka pre n. e. koji ukazuje i na ’Davidov dom‘ i na ’kralja Izraela‘. To je prvi put da se Davidovo ime našlo na nekom drevnom natpisu van Biblije. Još je izuzetnije to što ovaj natpis ukazuje ne naprosto na nekog ’Davida‘ već na Davidov dom, na dinastiju velikog izraelskog kralja.

„’Kralj Izraela‘ jeste izraz koji se često nalazi u Bibliji, naročito u Knjizi o kraljevima. Međutim, ovo je možda najstarije vanbiblijsko ukazivanje na Izrael na semitskom pismu. Ako ništa drugo, ovaj natpis pokazuje da su i Izrael i Juda, nasuprot tvrdnjama nekih izučavalaca koji potcenjuju Bibliju, u to vreme bili važna kraljevstva.“

Datiranje je zasnovano na obliku slova, analizama grnčarije koja je pronađena blizu tog kamenog fragmenta i sadržaju natpisa. Sve tri metode ukazuju na isti period, na deveti vek pre n. e., nešto više od sto godina nakon kralja Davida. Izučavaoci veruju da je taj natpis bio deo spomenika o pobedi koji su u  Danu podigli aramejski neprijatelji i ’kralja Izraela‘ i ’[kralja] Davidovog doma‘. Aramejci, koji su obožavali poznatog boga oluje, Hadada, živeli su na istoku.

Tokom leta 1994, pronađena su još dva fragmenta ove stele. Profesor Biram izveštava: „Na ova dva fragmenta nalazi se ime aramejskog boga Hadada, kao i upućivanje na jednu bitku između Izraelaca i Aramejaca.“

Glavni fragment koji je pronađen 1993. sadrži 13 delimično vidljivih redova napisanih starim hebrejskim pismom. U to vreme, tačke su se koristile kao delioci reči kako bi razdvojili reči u tekstu. Međutim, ’Davidov dom‘ je napisano kao jedna reč slovima „bitdvd“ (transliterirano na ćirilicu) umesto „bit“ (dom), tačka, a zatim „dvd“ (David). Razumljivo, pojavila su se pitanja u pogledu tumačenja reči „bitdvd“.

Lingvistički stručnjak profesor Anson Rejni objašnjava: „Josif Naveh i Avram Biran nisu objasnili natpis u detalje, verovatno zato što smatraju da je samo po sebi razumljivo da će čitaoci znati da se delilac reči između dve komponente u takvoj konstrukciji često izostavlja, naročito ako je kombinacija dobro utvrđena vlastita imenica. ’Davidov dom‘ je sredinom devetog veka pre n. e. sigurno bio takva vlastita imenica u političkom i geografskom smislu.“

Još jedno arheološko svedočanstvo

Nakon tog otkrića, jedan stručnjak za Mešinu stelu (takođe nazvanu Moavski kamen), profesor Andre Limer, izvestio je da ona takođe upućuje na ’Davidov dom‘. a Mešina stela, otkrivena 1868, ima mnogo zajedničkog sa stelom iz Tel Dana. Obe datiraju iz devetog veka pre n. e., od istog su materijala, slične su veličine i napisane su skoro identičnim semitskim pismom.

Što se tiče nove rekonstrukcije oštećenih redova na Mešinoj steli, profesor Limer je napisao: „Skoro dve godine pre otkrića fragmenta iz Tel Dana, zaključio sam da Mešina stela sadrži upućivanje na ’Davidov dom‘... Razlog zbog čega ovo upućivanje na ’Davidov dom‘ nikada ranije nije bilo zabeleženo, u velikoj meri može se zahvaliti činjenici da Mešina stela nikada nije imala prikladan editio princeps [prvo izdanje]. To je ono što ja pripremam, 125 godina nakon otkrića Mešine stele.“

Ovakve arheološke informacije su zanimljive jer su jedan anđeo, sam Isus, njegovi učenici, i ljudi uopšte svedočili o istorijskoj verodostojnosti Davida (Matej 1:1; 12:3; 21:9; Luka 1:32; Dela apostolska 2:29). Arheološka otkrića očigledno se slažu s tim da su on i njegova dinastija, ’Davidov dom‘, činjenica, a ne mašta.

[Fusnota]

[Slika na 31. strani]

Fragmenti iz Tel Dana, b otkriveni 1993. u biblijskom gradu Danu, u severnoj Galileji

[Fusnota]