Bog nije spor u pogledu svog obećanja

„DOKLE Jehova?... zavapih, ali ti ne slušaš?“ Ovo su reči hebrejskog proroka Avakuma koji je živeo u sedmom veku pre n. e. Ove ti reči poznato zvuče, zar ne? U ljudskoj je prirodi da stvari za kojima dugo čeznemo želimo odmah, ili što pre. To je naročito slučaj u današnjem vremenu brzog zadovoljenja (Avakum 1:2).

U prvom veku bilo je nekih koji su izgleda mislili da je trebalo da Bog ranije ispuni svoja obećanja. Oni su postali toliko nestrpljivi da su čak smatrali da je Bog spor ili da kasni. Zato je apostol Petar morao da ih podseti da se Božje gledište o vremenu prilično razlikuje od našeg. Petar piše: „Ali ovo jedno da vam ne bude nepoznato, ljubljeni: da je jedan dan pred Jehovom kao hiljada godina, a hiljada godina kao jedan dan“ (2. Petrova 3:8).

Prema ovom načinu računanja vremena, jedna osoba od 80 godina živela je samo oko dva sata, a celokupna ljudska istorija  je trajala svega oko šest dana. Kad na stvari gledamo iz ovog ugla, biva nam lakše da razumemo Božji način postupanja s nama.

Međutim, Bog nije nezainteresovan za vreme. Naprotiv, on je i te kako svestan vremena (Dela apostolska 1:7). Zato Petar nastavlja rečima: „Ne docni Jehova s obećanjem, kao što neki misle da docni; nego vas trpi, jer neće da ko pogine, nego svi da dođu na pokajanje“ (2. Petrova 3:9). Za razliku od ljudi, Bog se ne oseća primoranim da preduzima stvari kao da mu vreme ističe. Kao ’kralj vekova‘ on ima izvanredan pregled, te može utvrditi kada će u struji vremena njegovi postupci imati najveću korist za sve one kojih se to tiče (1. Timoteju 1:17).

Nakon što je objasnio zašto se čini da je Bog spor, Petar iznosi sledeće upozorenje: ’Doći će dan Jehovin kao lupež.‘ Drugim rečima, dan za svođenje računa doći će baš onda kada ga ljudi ne budu očekivali. Zatim, Petar u narednim stihovima ukazuje na čudesni izgled za one koji ’žive sveto i u pobožnosti‘, naime, da mogu preživeti u Božje obećano ’novo nebo i novu zemlju‘ (2. Petrova 3:10-13).

Zato treba tim više da budemo zahvalni što Božja presuda još nije izvršena. Njegova strpljivost nam je omogućila da se upoznamo s njegovom namerom i izmenimo svoj život kako bismo primili blagoslove koje je obećao. Zar ne bi trebalo da smatramo da je ’trpljenje Gospoda našega spasenje naše‘, kao što Petar snažno podstiče? (2. Petrova 3:15). Međutim, postoji još jedan činilac Božjeg strpljenja.

Zloća treba napuniti meru

Kada proučavamo kako je Bog u prošlosti postupao s ljudima, zapažamo da je često odlagao svoju presudu sve dok nije nestao i poslednji izgled da se stvari poboljšaju. U vezi s Božjom presudom nad Hanancima, primera radi, Bog je Avramu mnogo unapred ukazao na njihove grehe. Ali, vreme za izvršenje presude još nije bilo došlo. Zašto? Biblija kaže: „Jer zloća Amorejaca [Hananaca] nije još [bila] došla do vrhunca“ (Postanje 15:16). a

Međutim, oko 400 godina kasnije, Bog je izvršio svoju presudu i Avramovi potomci, Izraelci, preuzeli su zemlju. Mali broj Hananaca, kao što su Rava i Gavaonjani spasao se zbog svog stava i postupaka, ali, većina ostalih je otišla do krajnosti u svojoj nečistoći, kao što su otkrila savremena arheološka iskopavanja. Praktikovali su obožavanje falusa, hramsku prostituciju i žrtvovanje dece. Halley’s Bible Handbook navodi: „Arheolozi koji iskopavaju ruševine hananskih gradova čude se što ih Bog nije još ranije uništio.“ Na kraju se ’mera [Hananskih] grehova napunila‘; njihova zloća je „došla do vrhunca “. Niko s pravom nije mogao optužiti Boga da je nepravedan kada je dao da se zemlja očisti, dok je u isto vreme poštedeo one koji su pokazali ispravan stav.

Sličnu sliku nalazimo i u Nojevim danima. Uprkos činjenici da su pre Potopa ljudi bili zli, Bog je milosrdno odlučio da im da još 120 godina. Tokom jednog dela tog vremena, Noje je služio kao ’propovednik pravde‘ (2. Petrova 2:5). Kad je vreme isteklo, zloća je očigledno dozrela. „Bog pogleda na zemlju, i, gle, ona beše pokvarena; jer je svaka put pokvarila bila put svoj na zemlji“ (Postanje 6:3,12). Njihova ’mera greha se napunila‘; s prolaskom  vremena njihova pogrešna naginjanja doživela su puni procvat. Bilo je sasvim opravdano kada je Bog stupio u akciju. Samo se osam osoba pokazalo pravednima u Božjim očima, i on ih je spasao.

Isti obrazac se vidi i u Božjem postupanju s Izraelom. Uprkos njihovom nevernom i iskvarenom ponašanju, Bog je stotinama godina bio strpljiv s njima. Izveštaj kaže: „Jehova... slaše... jednako glasnike svoje, jer mu beše žao naroda svoga... ali... ne marahu za reči njegove i smejahu se prorocima njegovim, dokle se ne raspali gnev Jehovin na narod, te ne bi više leka“ (2. Letopisa 3:15, 16). Narod je došao do tačke kada više nije bilo moguće da se popravi. Samo su se Jeremija i nekoliko drugih mogli spasti. Nije se moglo reći da je Bog bio nepravedan kada je nad ostalima na kraju sproveo svoju presudu.

Na pragu je vreme da Bog deluje

Iz ovih primera možemo videti da se Bog uzdržava od izvršenja presude nad sadašnjim sistemom stvari samo do onog trenutka dok ne sazri vreme za to. To je izraženo u zapovesti koju je dobio Božji simbolični izvršilac kazne: „Zamahni srpom svojim oštrim, i odreži grožđe vinograda zemaljskoga, jer već sazreše grozdovi njegovi. I anđeo baci srp svoj na zemlju i obra vinograd zemaljski i baci berbu u veliku kacu gneva Božjega.“ Zapazi da je ljudska zloća ’sazrela‘, to jest, da je došla do tačke kad se više ne može popraviti. Kad Bog izvrši svoju presudu, neće biti sumnje u pogledu opravdanosti njegove intervencije (Otkrivenje 14:18,19).

S obzirom na gore izneseno, jasno je da je Božje vreme da sprovede svoju presudu protiv ovog sveta sigurno blizu, jer svet poprima obeležja koja su u prošlosti opravdala izvršenje Božje presude.  Gde god da pogledamo, zemlja je puna nasilja, baš kao i pre Potopa Nojevih dana. Stavovi ljudi sve više postaju poput onih opisanih u Postanju 6:5: ’Sve misli srca [ljudi] svagda su samo k zlu upravljene.‘ Danas su uobičajeni čak i oni strahoviti gresi koji su doveli do toga da Bog izvrši presudu protiv Hananaca.

Naročito od Prvog svetskog rata čovečanstvo prolazi kroz užasne promene. Ono je videlo zemlju natopljenu krvlju miliona ljudi. Ratovi, genocid, terorizam, kriminal i bezakonje razbuktali su se po celom svetu. Glad, bolesti i nemoral proširili su se našom planetom. Svi dokazi ukazuju da sada živimo među onim zlim naraštajem o kom je Isus rekao: „Ovaj naraštaj neće proći dok se sve to ne zbude“ (Matej 24:34). Svet sada dopunjava svoju ’meru greha‘. ’Grožđe vinograda zemaljskoga‘ postaje zrelo za berbu.

Vreme je da deluješ

Apostolu Jovanu je rečeno da kako se vreme za izvršenje presude bude primicalo, odvijaće se dve vrste sazrevanja. S jedne strane, „ko je nepravedan neka još bude nepravedan, a ko je pogan neka se još pogani“. Ali s druge, „ko je pravedan neka još čini pravdu, a ko je svet neka se još sveti“ (Otkrivenje 22:10, 11). Ovo drugo vezano je za svetsko biblijsko obrazovno delo koje sprovode Jehovini svedoci. Cilj ovog dela je da se ljudi pouče onome što Bog zahteva od njih tako da mogu biti ubrojani među one koji su vredni dobijanja večnog života. Ova delatnost se sada sprovodi u 233 zemlje u oko 87 000 skupština.

Bog nije spor. On ljudima strpljivo daje vremena koje im je potrebno da bi ’obukli novu ličnost‘ kako bi imali izgleda u ispunjenje njegovih obećanja (Efescima 4:24, NW). Bog i sada još uvek čeka, uprkos sve gorim uslovima u svetu. Jehovini svedoci širom sveta čine sve što im je razumno moguće da bi to spoznanje koje vodi u večni život preneli svojim komšijama (Jovan 17:3, 17). Radosno je što se svake godine preko 300 000 ljudi odazove i krsti.

S večnim životom u izgledu, sada je vreme, ne za čekanje, već za akciju. Uskoro ćemo videti ispunjenje Isusovog obećanja: „Svaki koji živi i veruje u mene neće nikad umreti“ (Jovan 11:26).

[Fusnota]

[Slika na 6. strani]

Božjem izvršiocu kazne rečeno je da zamahne srpom kada je zemaljsko grožđe sazrelo

[Slika na 7. strani]

Jehovini svedoci pomažu ljudima širom sveta da bi ljudi imali izgleda za dobijanje Božjih večnih blagoslova