Radujte se u Jehovi i budite veseli

USPEŠAN završetak nekog vrednog projekta uvek je vreme za radovanje. Svečanost povodom graduacije 48 studenata 106. razreda Biblijske škole Gilead Watchtowera, koja je održana 13. marta 1999. u Obrazovnom centru Watchtowera u Patersonu, Njujork, za njih je sasvim sigurno bila jedan povod za to.

Uvodni komentari Teodora Džeresa, člana Vodećeg tela, diplomca sedmog razreda Gileada, i predsedavajućeg programa graduacije, istakli su reči Psalma 32:11 (NW): „Radujte se u Jehovi i budite veseli, pravednici.“ Objašnjavajući zašto je prikladno da u ovoj prilici svi budu radosni, rekao je: „U ovakvim prilikama mi se radujemo zbog onoga što Jehova postiže sa onima koji su čestitog srca, uključujući i naše studente Gileada.“ Mada su studenti planirali da dođu u Školu Gilead i mada su se vredno trudili da ispune uslove za misionarsku službu, Jehova je taj koji je omogućio da se sve uspešno završi (Poslovice 21:5; 27:1). To je, istakao je brat Džeres, razlog da se ’radujemo u Jehovi‘.

Među publikom u Patersonu bili su članovi porodica i gosti studenata koji su pristigli iz 12 zemalja da bi prisustvovali ovom radosnom događaju. Dok je publika od 5 198 osoba — uključujući i članove betelske porodice u Bruklinu, Patersonu i Volkilu koji su imali audio i vizuelnu vezu — iščekivala program koji je trebalo da usledi, bilo je očigledno da je preovladavao radostan duh.

Podstaknuti da sačuvaju radostan duh

Dok je brat Džeres završavao svoje uvodne komentare, najavio je prvog od pet govornika koji su pripremili ohrabrujuće biblijske savete ne samo za diplomce Gileada već i za celu publiku.

Prvi govornik bio je Vilijam Malenfont, diplomac 34. razreda Gileada, koji sada pomaže u Odboru za poučavanje u Vodećem telu. U povezanosti sa svojom temom „’Sve‘ nije taština!“ temeljenom na Propovedniku 1:2, postavio je pitanje: „Da li je Solomon stvarno mislio da je sve taština, u apsolutnom smislu te reči?“ Odgovor glasi: „Ne. On je istakao da ljudski poduhvati kojima se ignoriše ono što je Božja volja, težnje kojima se ne obazire na ono što je Božja volja — to je sve taština.“ Nasuprot tome, obožavanje istinitog Boga, Jehove, nije taština; niti je taština proučavanje Božje Reči, Biblije, i poučavanje drugih. Jehova ne zaboravlja takav trud svojih slugu (Jevrejima 6:10). U stvari, čak i ako nesreća zadesi one koji se dopadaju Bogu, oni će biti ’vezani u svežnju živih kod Jehove’ (1. Samuilova 25:29). Kakva dirljiva misao! Podsećanje na ove misli može pomoći svim obožavaocima Jehove da sačuvaju radostan duh.

Džon Bar, član Vodećeg tela, ohrabrio je razred diplomaca svojim govorom pod naslovom „Uživajte u svojoj misionarskoj dodeli“. On je rekao da je misionarska služba nešto što je uvek  bilo veoma blisko srcu Jehove Boga. „To je bilo nešto što je vezano za samu suštinu Jehovinog izražavanja ljubavi prema svetu. On je poslao svog jedinorođenog Sina na ovu planetu. Isus je bio najveći misionar, neprevaziđeni misionar.“ Dok su diplomci mogli da razmišljaju o izmenama koje je Isus morao da preduzme da bi bio uspešan na svom zadatku na zemlji, prednosti njegove misionarske službe još uvek su na raspolaganju svima koji će izvući koristi iz njih. To je zato što je Isus uživao u obavljanju Božjeg dela i što je voleo ljude, istakao je brat Bar (Poslovice 8:30, 31). Brat Bar je podstakao diplomce da se drže svoje dodele, ne samo zbog toga što su ustrajni već zato što uživaju u njoj. „Oslonite se na Jehovu; on neće dozvoliti da padnete“, zamolio je razred (Psalam 55:23).

„Hoditi u Jehovino ime zauvek“, bila je tema koju je izabrao sledeći  govornik, Lojd Bari, još jedan član Vodećeg tela. Pošto je u Japanu i sam služio kao misionar više od 25 godina nakon što je završio 11. razred Gileada, brat Bari je ispričao neka iskustva prvih misionara i opisao izazove s kojima su se suočavali. Koje je praktične savete imao za ovaj razred diplomaca? „Iznad svega, sačuvajte svoju duhovnost. Takođe, naučite jezik i upoznajte kulturu. Zadržite smisao za humor. I prionite na posao; nemojte se umoriti niti odustati.“ Brat Bari je rekao diplomcima da će se na svojim stranim dodelama susresti s mnogim ljudima koji hode u ime različitih bogova i božanstava, i podsetio ih je na Mihejeve reči: „Dok u ime svoga boga svaki narod ide, ići ćemo mi u ime Jehove, Boga svoga, uvek i doveka“ (Mihej 4:5). Primer ranijih misionara sigurno snažno motiviše sve Božje sluge da i dalje hode u Jehovino ime i da mu verno služe.

Sledeći učesnik u programu bio je instruktor Lorens Bouen. Tema njegovog izlaganja bilo je pitanje: „Kakvim ćeš se pokazati?“ On je rekao da uspeh u Božjoj službi zavisi od vere i pouzdanja u Jehovu. Potpuno oslanjanje na Jehovu donelo je kralju Asi veliku pobedu nad neprijateljskom vojskom od milion ljudi. Ipak ga je prorok Azarija podsetio da treba da se i dalje oslanja na Boga: „Jehova je s vama, jer ste vi s njim“ (2. Letopisa 14:9-12; 15:1, 2). Pošto Božje ime, Jehova, nosi misao da on postaje šta god je potrebno da bi ispunio svoju nameru — bilo da to znači da bude Staratelj, Zaštitnik ili čak Izvršilac presude — misionari koji se oslanjaju na Jehovu i koji rade u skladu s njegovom namerom biće uspešni na svojim zadacima (Izlazak 3:14). „Nikada nemojte zaboraviti“, zaključio je brat Bouen, „da sve dok je Jehovina namera i vaša namera, on će učiniti da budete sve što je potrebno kako biste ispunili svoj zadatak.“

Poslednji govornik u ovom delu programa bio je Volas Liverans, bivši misionar a sada sekretar škole. Njegov govor, pod naslovom „Neka Božja Reč ostane živa i neka deluje u vama“, skrenuo je pažnju na Božju nepogrešivu poruku, to jest obećanje, koje se uvek kreće napred ka svom ispunjenju (Jevrejima 4:12). Ona utiče na živote onih koji joj to dozvole (1. Solunjanima 2:13). Kako ta reč može ostati živa i delovati u našem životu? Marljivim proučavanjem Biblije. Brat Liverans je podsetio diplomce na metode proučavanja Biblije koje su naučili u Gileadu a koje obuhvataju čitanje, razlaganje smisla i primenjivanje Božje Reči. Citirao je reči Alberta Šrodera, člana Vodećeg tela koji je služio kao predsedavajući u odboru koji je osnovao Školu Gilead pre više od 50 godina: „Primenjujući kontekst čovek može dobiti potpunu, tačnu duhovnu snagu koju Bog stavlja na raspolaganje u svojoj Reči.“ Ovakav pristup proučavanju Biblije, održava Božju Reč živom i delotvornom.

 Radosna iskustva i intervjui

Posle govora, publika je od studenata čula neka radosna iskustva. Pod vođstvom Marka Numara, bivšeg misionara i sadašnjeg instruktora u Gileadu, jedna grupa studenata je ispričala i prikazala kako su se trudili da daju svedočanstvo u raznim situacijama. Neki su uspeli da započnu i da vode biblijske studije s ljudima na području zato što su zapažali okolnosti tih ljudi kao i to što su govorili, i zato što su se lično zanimali za njih. Tako su ovi studenti ’pazili na sebe i na nauku svoju‘ i zaista su bili zainteresovani da pomažu drugima da dobiju spasenje (1. Timoteju 4:16).

Dati su mnogi praktični predlozi, a radost misionarske službe takođe je bila očigledna i kod iskusne braće koja su pohađala školu za članove odbora podružnice, u Obrazovnom centru Watchtowera. Brat Samuel Herd i Robert Džonson iz osoblja centrale vodili su zanimljive intervjue s predstavnicima kancelarija podružnica Zajednice iz Bolivije, Zimbabvea, Nikaragve, Centralnoafričke Republike, Dominikanske Republike, Papua-Nove Gvineje i Kameruna.

Posle iskustava i intervjua, Gerit Loš, diplomac 41. razreda Gileada a sada član Vodećeg tela, održao je završni govor koji podstiče na razmišljanje pod temom „Da li si ’poželjna osoba‘?“ Brat Loš je najpre podsetio diplomce da Isusa, savršenog Sina Božjeg, ljudi nisu smatrali poželjnim, već „prezren beše, odbačen od ljudi“ (Isaija 53:3). Zato ne iznenađuje što se i danas u mnogim delovima sveta na misionare gleda kao na nepoželjne ličnosti, kao na osobe koje nisu prihvatljive niti su dobro došle. S druge strane, za vreme Danilove dugogodišnje službe u Vavilonu, Stvoritelj ga je preko anđela tri puta nazvao ’veoma poželjnim‘ (Danilo 9:23; 10:11, 19, NW). Zašto je Danilo bio takav? On nikada nije kompromitovao biblijska načela kada se prilagođavao kulturi u Vavilonu; bio je pošten u svakom smislu, i nikada nije koristio svoj položaj za lični dobitak; revno je proučavao Božju Reč (Danilo 1:8, 9; 6:4; 9:2). Redovno se molio Jehovi Bogu i uvek mu spremno pripisivao slavu za ono što je postizao (Danilo 2:20). Time što slede Danilov primer, Božje sluge mogu da se pokažu kao poželjne osobe pred Jehovom Bogom, mada ne uvek i pred svetom.

Da bi zaključio ovaj duhovno izgrađujući program, predsedavajući je pročitao neke telegrame i poruke koji su pristigli iz celog sveta. Zatim su svim studentima uručene diplome i objavljeno je u koje zemlje idu. Na kraju je predstavnik razreda pročitao pismo upućeno Vodećem telu i betelskoj porodici u kome razred izražava cenjenje za školovanje i pripremu koju su dobili u poslednjih pet meseci.

Dok se program bližio kraju, čulo se ’veselje i hvale‘ među mnoštvom koje se razilazilo (Nemija 12:27, DK).

[Okvir na 27. strani]

Statistički podaci o razredu

Broj zastupljenih zemalja: 10

Broj dodeljenih zemalja: 19

Broj studenata: 48

Broj bračnih parova: 24

Prosečna starost: 33

Prosek godina u istini: 16

Prosek godina u punovremenoj službi: 13

[Slika na 25. strani]

106. razred diplomaca Biblijske škole Gilead Watchtowera

U donjem spisku redovi su numerisani od spreda prema natrag, a imena su za svaki red navedena sleva na desno.

(1) D. Deakin; M. Puopolo; M. Laguna; S. Davault; E. Dominguez; J. Burke. (2) S. Gauter; W. Vazquez; A. Seabrook; A. Mosca; L. Helly; L. Breward. (3) T. Brandon; N.Olivares; D. Coleman; V. Scott; L. Petersen; K. McLeod. (4) J. McLeod; J. Thompson; F. Luberisse; B. Speta; M. Lehtimäki; J. Laguna. (5) U. Gauter; R. Dominguez; F. Helly; M. Smith; D. Beyer; A. Mosca. (6) K. Scott; V. Seabrook; R. Speta; R. Coleman; L. Breward; W. Davault. (7) D. Smith; T. Lehtimäki; P. Petersen; G. Thompson; R. Vazquez; A. Beyer. (8) M. Luberisse; C. Deakin; D. Brandon; D. Puopolo; O. Olivares; S. Burke.