Živi dragulji u Namibiji!

NAMIBIJA se prostire skoro 1 500 kilometara duž jugozapadne obale Afrike. Cela ova priobalna zemlja je od peščanih dina, kamenitih brežuljaka i ogromnih šljunkovitih dolina. Pomešani s kamenčićima namibijskih šljunkovitih plaža nalaze se i dragulji svih zamislivih boja. Čak se ponekad nađu i dijamanti. Ali, ova zemlja ima nešto mnogo dragocenije od ovog kamenja. Namibija ima žive dragulje — ljude mnogih nacionalnih grupa.

Prvi stanovnici Namibije govorili su jezicima iz porodice hoisanskih jezika. Njihov govor je bio poznat po pucketavim glasovima. Oni koji danas govore hoisanski su crmpurasti Damari, zatim bledoliki narod niskog rasta zvan Nama i poznati lovci Bušmani. U nedavnim vekovima mnoga  crnačka plemena su takođe došla u Namibiju. Oni spadaju u tri glavne nacionalne grupe: Ovambo (najveće etničke grupe u Namibiji), Herero i Okavango. Evropljani su počeli naseljavati Namibiju u 19. veku. Kad su u peščanim pustinjama otkriveni dijamanti pristiglo je još više imigranata.

Stanovnici Namibije su dragoceni zato što su deo sveta čovečanstva za koji je Bog dao svog Sina, otvorivši tako put u večni život (Jovan 3:16). Stotine Namibijaca iz mnogih plemena već su se odazvali na poruku spasenja. Oni se mogu uporediti sa živim draguljima zato što su među „poželjnim stvarima iz svih nacija“ koje se sada sakupljaju u Jehovin dom obožavanja (Agej 2:7, NW).

Započinje duhovno iskopavanje

Bila je to 1928. kada se u Namibiji započelo s iskopavanjem duhovnih dragulja. Tokom te godine, podružnica Watch Tower Societyja u Južnoj Africi isporučila je poštom 50 000 primeraka biblijske literature ljudima koji su razasuti po celoj toj zemlji. Naredne godine je jedna pomazana hrišćanka po imenu Leni Teron iz Južne Afrike pratila pokazani interes. Za četiri meseca je sama prešla ogroman deo zemlje, i uručila preko 6 000 pomagala za proučavanje Biblije na afrikans jeziku, engleskom i nemačkom. Sav taj rad nikako nije bio uzaludan.

Osmotri na primer Bernharda Badea, jednog kopača iz Nemačke. Godine 1929. dobio je jednu narudžbu jaja od jednog farmera koji je svako jaje zamotao u stranicu papira iz jedne publikacije Watch Towera. Bernard je željno pročitao svaku stranicu, pitajući se ko je napisao tu knjigu. Naposletku je stigao do poslednje stranice koja je navela adresu Watch Tower Societyja u Nemačkoj. Bernhard je pisao tražeći još literature i postao je prvi Namibijac koji je zauzeo stav za istinu.

Stižu punovremeni radnici

U Namibiju su 1950. stigla četiri misionara koja su završila Biblijsku školu Gilead Watchtowera. Broj misionara je do 1953. porastao na osam. Tu su bili Dik i Korali Voldron, jedan australijski bračni par koji tamo još uvek verno služi. I mnogi drugi punovremeni objavitelji Kraljevstva iz Južne Afrike i inostranstva takođe su učestvovali u iskopavanju namibijskih duhovnih dragulja. I drugi misionari, kao i diplomci Škole za osposobljavanje slugu, slati su u Namibiju.

Još jedan činilac koji je doprinosio duhovnom porastu u Namibiji jeste prevođenje i izdavanje biblijske literature na važnijim lokalnim jezicima, kao što su herero, kvangali i kvanajama, nama-damara i ndonga. Od 1990. u prestonici Vindhuku počela je da radi jedna dobra prevodilačka kancelarija i dom za punovremene dobrovoljce. Karen Depiš, koja je sa svojim mužem bila u punovremenom delu jevanđeliziranja u različitim krajevima Namibije, kaže: „Mnogi se oduševe kada im ponudimo literaturu na njihovom jeziku, naročito kada na tom jeziku ima veoma mali broj ikakvih knjiga.“

 Glačanje dragulja

Neke doslovne namibijske dragulje kroz milenijume glačaju naleti talasa i peska. Ali naravno, ovi prirodni procesi ne stvaraju žive dragulje. Potreban je trud da bi nesavršeni ljudi ’skinuli staru ličnost‘ i obukli novu ličnost sličnu Hristovoj (Efescima 4:20-24, NW). Primera radi, poštovanje umrlih predaka je jaka tradicija u mnogim namibijskim plemenima. Osobe koje ne učestvuju u obožavanju predaka često proganjaju članovi porodice i komšije. Kada osobe nauče iz Biblije da mrtvi ’ništa ne znaju‘, one se suočavaju s jednim ispitom (Propovednik 9:5). U kom smislu?

Jedan Svedok, herero porekla, objašnjava: „Bio je veliki izazov povinovati se istini. Prihvatio sam biblijski studij s Jehovinim svedocima, ali mi je trebalo vremena da primenim stvari koje sam učio. Kao prvo, morao sam da ispitam da li će za mene biti bezbedno ako ne praktikujem tradicionalna verovanja. Na primer, vozio bih mimo nekih mesta u Namibiji i ne bih se zaustavljao da stavim kamen na grob ili da podignem šešir u znak pozdrava mrtvima. Postepeno sam postao siguran da mi se neće ništa desiti ako ne obožavam umrle pretke. Koliko sam samo srećan što je Jehova blagoslovio moj trud u pomaganju porodici i drugim zainteresovanim osobama da upoznaju istinu!“

Potreba za duhovnim kopačima

Pre dolaska misionara 1950. godine, u Namibiji je postojao samo jedan objavitelj dobre vesti. Taj broj je postojano rastao do vrhunca od 995 objavitelja. Međutim, ima još puno toga da se uradi. U stvari, neka područja nisu ni taknuta. Da li možeš da služiš tamo gde je velika potreba za revnim objaviteljima Kraljevstva? Onda te molimo pređi u Namibiju i pomozi nam da pronađemo i uglačamo još duhovnih dragulja. (Uporedi s Delima apostolskim 16:9.)

[Mapa/Slike na 26. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

AFRIKA

NAMIBIJA

[Slike]

Namibija je zemlja prelepih dragulja

[Izvori]

Mape: Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.; Dijamanti: ljubaznošću Namdek Diamond Corporation

[Slike na 26. strani]

Dobra vest se propoveda svim namibijskim etničkim grupama

[Slika na 28. strani]

Da li možeš da služiš tamo gde je veća potreba za objaviteljima Kraljevstva?