Zašto se možeš pouzdati u proročanstvo iz Biblije

KRALJ PIR od Epira na severozapadu Grčke bio je upleten u dugotrajni sukob s Rimskim carstvom. Pošto je očajnički želeo pouzdanu informaciju o ishodu, otišao je u proročište u Delfima da pita za savet. Ali odgovor koji je dobio mogao bi se razumeti na jedan od ova dva načina: (1) „Velim ti sine Akusov, ti moreš potući Rimljane. Ićeš ti, vratit se i nikada u ratu poginuti nećeš.“ (2) „Kažem ti da te Rimljani mogu potuć, sine Akusov. Ićeš ti, nikad se vratit nećeš, u ratu poginućeš.“ On je izabrao da proroštvo razume na prvi način i zato je poveo rat protiv Rima. Pir je pretrpeo potpuni poraz.

Ovakvi slučajevi su učinili drevna proročišta ozloglašenima po zakukuljenosti i dvosmislenosti. A kako je s proročanstvom iz Biblije? Neki kritičari se drže toga da proročanstva koja se nalaze u Bibliji nisu ništa bolja od onih koja su davana u proročištima. Ti kritičari spekulišu da biblijska proricanja nisu ništa drugo sem prepredeno proricanje o budućim događajima veoma lukavih i oštroumnih  osoba, obično iz svešteničke klase. Ovi ljudi su navodno samo putem iskustva ili specijalnih veza, proricali ono što bi se inače dogodilo u sasvim izvesnim situacijama. Ako uporedimo različita obeležja biblijskih proročanstava s onima iz proročišta, bićemo pripremljeniji da donesemo ispravne zaključke.

Suprotne tačke

Zaštitni znak proroštava bila je njihova dvosmislenost. U Delfima su, primera radi, odgovori davani nemuštim govorom. Zato je bilo nephodno da ih sveštenici protumače i stvore stihove oprečnih tumačenja. Klasičan primer toga jeste odgovor dat Krezu, kralju Lidije. Kada je u proročištu pitao za savet, dobio je odgovor: „Ako Krez prođe Halis, uništiće moćno carstvo.“ U stvari, to „moćno carstvo“ koje je uništeno bilo je njegovo! Kada je Krez prešao reku Halis da bi napao Kapadokiju, doživeo je poraz od ruke Kira Persijanca.

U oštroj suprotnosti s paganskim proroštvima, proročanstva iz Biblije su poznata po svojoj tačnosti i jasnoći. Primer vredan pomena je proročanstvo o padu Vavilona, zapisano u biblijskoj knjizi Isaije. Oko 200 godina pre tog događaja, prorok Isaija je detaljno i tačno prorekao da će Medo-Persija oboriti Vavilon. Proročanstvo je otkrilo da će se osvajač zvati Kir i da će strategija biti isušivanje reke koja je u vidu opkopa štitila grad, i ulazak u taj utvrđeni grad kroz otvorena vrata. Sve to se tačno tako i ispunilo (Isaija 44:27–45:2). Takođe je tačno prorekla da će Vavilon na kraju biti potpuno nenastanjen (Isaija 13:17-22).

Osmotri i izričit način sledećeg upozorenja koje je izneo prorok Jona: „Jošte četrdeset dana, pa će Ninevija biti uništena“ (Jona 3:4). Ovde nema dvosmislenosti! Poruka je bila toliko dramatična i direktna da su ljudi u Nineviji smesta ’poverovali Bogu, oglasili post i obukli se u kostret‘. Zbog njihovog pokajanja Jehova tada nije naveo propast na Nineviju (Jona 3:5-10).

Proroštva su se koristila kao sredstva političkog uticaja. Vladari i vojskovođe često su citirali tumačenja koja su se njima sviđala da bi unapređivali svoje lične interese i poduhvate, dajući im tako „božanski veo“. Međutim, Božje proročanske poruke davane su bez ličnih obzira.

Da to prikažemo: Jehovin prorok Natan nije se ustezao da ukori kralja Davida koji je zgrešio (2. Samuilova 12:1-12). Tokom vladavine kralja Jerovoama II nad desetoplemenskim kraljevstvom Izraela, proroci Osija i Amos strogo su kritikovali buntovnog kralja i njegove pristalice zbog otpadništva i ponašanja koje sramoti Boga (Osija 5:1-7; Amos 2:6-8). Naročito oštro bilo je Jehovino upozorenje upućeno tom kralju preko usta proroka Amosa: „Mačem ću ustati na dom Jerovoamov“ (Amos 7:9). Jerovoamov dom je bio uništen (1. Kraljevima 15:25-30; 2. Letopisa 13:20).

Proroštva su se skoro uvek naplaćivala. Onaj ko bi više platio, primio bi proroštvo koje se njemu sviđalo. Oni koji su tražili savet od proročišta u Delfima skupo su plaćali bezvredne informacije, te tako punili Apolonov hram i dodatna zdanja velikim bogatstvom. Za razliku od toga, biblijska proročanstva i upozorenja davana su besplatno i bez bilo kakve pristranosti. To je bilo tako bez obzira na položaj ili bogatstvo osobe kojoj su davana, jer pravi prorok ne može biti podmićen. Prorok i sudija Samuilo iskreno je mogao da pita: „Od koga li sam poklon primio da bi stiskao oči njega radi?“ (1. Samuilova 12:3).

 Pošto su proroštva bila dostupna samo na posebnim mestima, osoba je morala uložiti priličan napor da bi tamo otputovala kako bi ih dobila. Za prosečnu osobu je do većine ovih mesta bilo izuzetno teško doći jer su se nalazila na mestima kao što je Dodona na planini Tomar u Epiru i Delfi u centralnom, planinskom delu Grčke. Obično su samo bogataši i moćnici mogli da pitaju za savet bogove na takvim proročištima. Štaviše, „volja bogova“ se otkrivala samo nekoliko dana u godini. U oštroj suprotnosti s tim, Jehova Bog je slao svoje proročanske poruke direktno narodu kako bi objavio proročanstva koja su imali da čuju. Za vreme jevrejskog izgnanstva u Vavilonu, primera radi, Bog je imao barem tri proroka koja su služila u njegovom narodu — Jeremiju u Jerusalimu, Jezekilja među izgnanicima i Danila u prestonici vavilonskog carstva (Jeremija 1:1, 2; Jezekilj 1:1; Danilo 2:48).

Uopšte uzev, proroštva su davana privatno tako da je onaj ko ih je primao mogao da iskoristi njihovo tumačenje u svoju korist. Za razliku od toga, biblijska proročanstva su često davana u javnosti tako da su svi mogli čuti poruku i razumeti šta ona podrazumeva. Prorok Jeremija je mnogo puta govorio javno u Jerusalimu iako je znao da je njegova poruka bila neomiljena među vođama i gradskim stanovnicima (Jeremija 7:1, 2).

Danas se na proroštva gleda kao na deo drevne istorije. Ona nemaju nikakvu praktičnu vrednost za ljude koji žive u ovim kritičnim vremenima. Ne postoje takva proroštva koja se bave našim danima ili našom budućnošću. U znatnoj suprotnosti, biblijska proročanstva su deo ’reči Božje koja je živa i jaka‘ (Jevrejima 4:12). Proročanstva iz Biblije koja su se već ispunila pružaju obrazac toga kako Jehova postupa s ljudima i otkrivaju bitne odlike njegovih namera i njegove ličnosti. Pored toga, važna biblijska proročanstva treba da se ispune u skoroj budućnosti. Opisujući ono što leži u budućnosti, apostol Petar je napisao: „Mi očekujemo po obećanju [Božjem] novo nebo [nebesko Mesijansko Kraljevstvo] i novu zemlju [pravedno ljudsko društvo] u kojoj će pravda nastavati“ (2. Petrova 3:13).

Ovo kratko upoređivanje proročanstva iz Biblije i lažnih religioznih proroštava može vas stvarno navesti na zaključak sličan onom koji je iznesen u knjizi pod naslovom The Great Ideas: „Što se tiče mere poznavanja budućnosti smrtnih ljudi, hebrejski proroci su izgleda jedinstveni. Za razliku od paganskih pogađača ili gatara... oni  ne moraju da koriste veštine ili neke sprave da bi prodrli u božanske tajne... Najvećim delom njihovi proročanski govori, za razliku od onih u proročištima, izgleda da su nedvosmisleni. Ako ništa drugo, bar izgleda da je namera da otkriju a ne da sakriju Božji plan o tim stvarima pošto On lično želi da ljudi unapred vide tok proviđenja.“

Hoćeš li se pouzdati u proročanstvo iz Biblije?

Možeš se pouzdati u proročanstvo iz Biblije. U stvari, možeš graditi svoj život oko Jehove i ispunjenja njegove proročanske reči. Proročanstvo iz Biblije nije samo bezvredan zapis o proročanstvima koja su se već ispunila. Mnoga proročanstva iz Pisma su u toku ispunjenja ili čekaju da se ostvare u bliskoj budućnosti. Sudeći po prošlosti, možemo biti potpuno sigurni da će se i ona ispuniti. Pošto se ta proročanstva usredsređuju na naše vreme i odnose se baš na našu budućnost, dobro bi bilo da ih uzmemo za ozbiljno.

Sa sigurnošću se možeš pouzdati u proročanstvo iz Isaije 2:2, 3: „Biće u potonje vreme da će gora doma Jehovinog utvrđena biti uvrh gora, uzvišena iznad humova... Ići će tu mnogi narodi i kazaće: Dođite da se popnemo na goru Jehovinu... da nas svojim putevima uči, da hodimo stazama njegovim.“ Danas milioni ljudi zaista prihvataju uzvišeno obožavanje Jehove i uče da hode njegovim putevima. Hoćeš li ugrabiti priliku da saznaš više o Božjim putevima i usvajaš tačno spoznanje o njemu i njegovim namerama pa da hodiš njegovim putevima? (Jovan 17:3).

Ispunjenje još jednog proročanstva iz Biblije iziskuje od nas hitnu akciju. U pogledu bliske budućnosti psalmista je proročanski pevao: ’Istrebiće se koji čine zlo. Još malo i nestaće bezdušnika‘ (Psalam 37:9, 10). Šta misliš da je potrebno da bismo izbegli predstojeće uništenje zlih ljudi, uključujući i one koji se izruguju biblijskim proročanstvima? Isti psalam daje odgovor: „Koji se u Jehovu uzdaju držaće zemlju“ (Psalam 37:9). Uzdati se u Jehovu znači bezuslovno se pouzdati u njegova obećanja i svoj život uskladiti s njegovim merilima (Poslovice 2:21, 22).

 Kakav će biti život kada oni koji se uzdaju u Jehovu budu posedovali zemlju? Biblijska proročanstva ponovo otkrivaju da je za poslušne ljude na pomolu slavna budućnost. Prorok Isaija je napisao: „Tada će se slepima oči otvoriti, uši će se gluhima otvoriti; tada će i hromac kao jelen skakati, i jezik nemoga radosno klicati, jer će provreti vode po pustinji i potoci po bespuću“ (Isaija 35:5, 6). Apostol Jovan je zapisao ove ohrabrujuće reči: „On [Jehova] će otrti svaku suzu od očiju njihovih i smrti neće više biti, ni žalosti ni vike, ni bolesti neće više biti, jer prvih stvari nestade. I onaj što seđaše na prestolu reče:... Napiši, jer su ove reči istinite i verne“ (Otkrivenje 21:4, 5).

Jehovini svedoci znaju da je Biblija knjiga pouzdanog proročanstva. I potpuno se slažu s podstrekom koji je dao apostol Petar: „Imamo najpouzdaniju proročku riječ, i dobro činite što pazite na nju, kao na vidjelo koje svijetli u tamnome mjestu, dokle dan ne osvane i danica se ne rodi u srcima vašima.“ (2. Petrova 1:19, DK). Iskreno se nadamo da ćeš se obodriti divnim izgledima koje proročanstvo iz Biblije pruža u pogledu budućnosti!

[Okvir/Slike na 6. strani]

PROROČIŠTE U DELFIMA se najviše slavilo u drevnoj Grčkoj Opojna para bacala je sveštenicu u zanos

[Slike]

Sveštenica je sedela na jednom tronošcu i izgovarala svoja proroštva

Verovalo se da glasovi koje je izgovarala sadrže otkrivenja od boga Apolona

[Izvori]

Tronožac: Iz knjige Dictionary of Greek and Roman Antiquities; Apolon: The Complete Encyclopedia of Illustration/J. G. Heck

[Slika na 7. strani]

Proricanja koja su davana u proročištu u Delfima bila su skroz nepouzdana

[Izvor]

Delfi, Grčka

[Slike na 8. strani]

U potpunosti se možeš pouzdati u biblijsko proročanstvo o novom svetu