Pitanja čitalaca

Kako Jehovini svedoci gledaju na glasanje?

U Bibliji su izložena jasna načela koja Božjim slugama omogućuju da zauzmu ispravno gledište o ovoj stvari. Međutim, izgleda da ne postoji neko načelo protiv samog glasanja. Recimo nema razloga da jedan upravni odbor ne glasa kako bi doneo odluke koje se tiču njihove korporacije. Skupštine Jehovinih svedoka često donose odluke o vremenu sastajanja i korišćenju skupštinskih sredstava time što glasaju podizanjem ruke.

Međutim, kako je s glasanjem na političkim izborima? Naravno, u nekim demokratskim zemljama čak i do 50 posto stanovništva ne izađe na glasanje na dan izbora. Što se tiče Jehovinih svedoka, oni se ne mešaju u glasačka prava drugih, niti na bilo koji način sprovode kampanju protiv političkih izbora. Oni poštuju vlasti i sarađuju s vlastima koje su odgovarajuće izabrane na takvim izborima (Rimljanima 13:1-7). Jehovini svedoci donose odluku zasnovanu na biblijski školovanoj savesti i razumevanju svoje odgovornosti prema Bogu i državi o tome da li će kao pojedinci glasati za nekog ko se kandiduje (Matej 22:21; 1. Petrova 3:16). Kada donose tu ličnu odluku, Svedoci uzimaju u obzir neke činioce.

Kao prvo, Isus je za svoje sledbenike rekao: „Nisu deo sveta, kao što ni ja nisam deo sveta“ (Jovan 17:14). Jehovini svedoci ozbiljno shvataju ovo načelo. Pošto nisu „deo sveta“ oni su neutralni u političkim zbivanjima sveta (Jovan 18:36).

Kao drugo, apostol Pavle je na sebe ukazivao kao na ’izaslanika‘ koji je zastupao Hrista pred  ljudima svog doba (Efešanima 6:20; 2. Korinćanima 5:20). Jehovini svedoci veruju da je Hrist Isus sada ustoličeni kralj Božjeg nebeskog Kraljevstva, i poput izaslanika, oni to moraju objavljivati nacijama (Matej 24:14; Otkrivenje 11:15). Od izaslanika se očekuje da budu neutralni i da se ne mešaju u unutrašnje poslove zemalja u koje se šalju. Kao predstavnici Božjeg nebeskog Kraljevstva, Jehovini svedoci osećaju da su na sličan način dužni da se ne mešaju u politiku zemlje u kojoj žive.

Treći činilac koji treba uzeti u obzir je taj da oni koji glasaju za neku osobu mogu biti odgovorni za ono što ona čini. (Uporedi s 1. Timoteju 5:22.) Hrišćani moraju pažljivo razmotriti da li žele da snose takvu odgovornost.

Kao četvrto, Jehovini svedoci visoko cene svoje hrišćansko jedinstvo (Kološanima 3:14). Kada se religije upuštaju u politiku često kao posledica toga dolazi do podele među njihovim članovima. Time što oponašaju Isusa Hrista, Jehovini svedoci izbegavaju uplitanje u politiku te tako održavaju svoje hrišćansko jedinstvo (Matej 12:25; Jovan 6:15; 18:36, 37).

Kao peto i poslednje, Jehovini svedoci se drže podalje od politike i zato imaju slobodu govora da s važnom porukom o Kraljevstvu prilaze ljudima svih političkih ubeđenja (Jevrejima 10:35).

U svetlu izloženih biblijskih načela, Jehovini svedoci u mnogim zemljama donose ličnu odluku da na političkim izborima ne glasaju, a slobodu da donesu takvu odluku podržavaju zakoni tih zemalja. Međutim, šta ako zakon zahteva da građani glasaju? U tom slučaju, svaki Svedok je dužan da na temelju Biblije donese odluku po savesti o tome kako će se postaviti u toj situaciji. Ako neko odluči da ode na biračko mesto, to je njegova odluka. To što na biračkom mestu uradi je stvar između njega i njegovog Stvoritelja. Neki su priložili prazan listić. Drugi su označili listić na neki način koji pokazuje stav njihove savesti. Šta god da urade, verni hrišćani shvataju da je neophodno da izbegavaju narušavanje svoje hrišćanske neutralnosti ili biblijski školovane savesti.

Izdanje Kule stražare od 15. novembra 1950. (engl.), na stranama 445 i 446 je reklo: „ Kada cezar građane prinudi da glasaju... [Svedoci] mogu otići do glasačkog mesta i ući u kabine za glasanje. Tu su zamoljeni da označe listić ili da napišu ono što zastupaju. Birači rade ono što žele sa svojim glasačkim listićima. Tako tu pred Bogom svedoci moraju postupati u skladu s njegovim zapovestima i po svojoj veri. Nije naše da im naređujemo šta će uraditi s listićem.“

Šta ako sestrin muž koji nije u veri zahteva da ona izađe na glasanje? Ona je podložna svom mužu, kao što su hrišćani u podložnosti višim vlastima (Efešanima 5:22; 1. Petrova 2:13-17). Ako posluša muža i ode u kabinu za glasanje, to je njena lična odluka. Niko ne treba da je kritikuje. (Uporedi s Rimljanima 14:4.)

Šta u slučaju da u nekoj zemlji glasanje nije po zakonu obavezno ali se protiv onih koji ne izađu na glasanje rasplamsavaju osećanja — možda su u fizičkoj opasnosti? Ili šta ako su osobe, iako zakonski neobavezne da glasaju, na neki način ozbiljno kažnjene ako ne dođu na biralište? U ovim i sličnim situacijama, hrišćanin mora doneti ličnu odluku. „Svako će nositi svoj sopstveni teret“ (Galatima 6:5).

Možda ima osoba koje se spotiču kada primete da za vreme izbora u njihovoj zemlji, neki Jehovini svedoci izlaze na izbore a neki ne. Oni bi mogli reći: ’Jehovini svedoci nisu dosledni.‘ Međutim, ljudi moraju shvatiti da u stvarima lične savesti kao što je ova, svaki hrišćanin mora doneti ličnu odluku pred Jehovom Bogom (Rimljanima 14:12).

Kakvu god ličnu odluku Jehovini svedoci donesu u suočavanju s raznim situacijama, oni vode računa o tome da sačuvaju svoju hrišćansku neutralnost i slobodu govora. Oni se u svim stvarima oslanjaju na Jehovu Boga da će ih ojačati, dati im mudrost i pomoći im da izbegnu da na bilo koji način kompromituju svoju veru. Na taj način oni pokazuju pouzdanje u psalmistine reči: ’Ti si moj grad i kula moja. Za ljubav imena svoga vodi me i upravljaj sa mnom‘ (Psalam 31:4).