Da li se sećaš?
Da li se sećaš?
Da li si pažljivo razmatrao nedavna izdanja Kule stražare? Ako jesi, biće ti interesantno da se podsetiš sledećih stvari:
◻ Koja su neka od pitanja koja sebi mogu da postave dvoje hrišćana pre nego što počnu da razmišljaju o veridbi?
’Jesam li stvarno siguran/sigurna u njenu/njegovu duhovnost i odanost Bogu? Mogu li zamisliti da celog života služim Bogu pored jedne takve osobe? Jesmo li dovoljno upoznali karakterne crte jedno drugog? Jesam li uveren/uverena da ćemo trajno harmonično funkcionisati? Da li dovoljno znamo o prošlim postupcima i sadašnjim okolnostima jedno drugog?‘ (15. 8, strana 31).
◻ Šta je Isus mislio kada je rekao svojim učenicima: „Vi ste so zemlje“? (Matej 5:13).
Isus je ukazao da će njihovo propovedanje drugima o Božjem Kraljevstvu imati snažan zaštitni, to jest životospasavajući uticaj na slušaoce. Zaista, oni koji primenjuju Isusove reči biće zaštićeni od moralne i duhovne pokvarenosti u svetu (15. 8, strana 32).
◻ Kako parovi koji se zabavljaju mogu da izbegnu zamku polnog nemorala?
Ukoliko se zabavljaš, mudro je da izbegavaš da sa svojim potencijalnim bračnim drugom budeš sam pod neprikladnim okolnostima. Najbolje je da se radujete međusobnom druženju kada ste s drugima ili na javnim mestima. Ograničite izraze naklonosti, poštujući osećanja i savest onog drugog (1. 9, strane 17, 18).
◻ Šta je razumevanje?
To je sposobnost da se zaviri u stvar i razabere njen sastav tako što se pohvataju veze između njenih delova i celine, te se tako shvati njen smisao (Poslovice 4:1; 15. 9, strana 13).
◻ Šta Jehova traži od nas danas?
U suštini, ono što Jehova traži od nas to je da slušamo njegovog Sina i da sledimo njegov primer i učenja (Matej 16:24; 1. Petrova 2:21; 15. 9, strana 22).
◻ Ko jedino može imati mir?
Pošto je Jehova „Bog koji daje mir“, mir mogu imati samo oni koji vole Boga i duboko poštuju njegova pravedna načela (Rimljanima 15:33; 1. 10, strana 11).
◻ Kako je Josif dobio moralnu snagu da iz dana u dan kaže „ne“ Petefrijevoj ženi?
Josif je cenio svoj odnos s Jehovom daleko više od trenutnih zadovoljstava. Osim toga, iako nije živeo pod nekim božanskim kodeksom zakona, Josif je jasno razumeo moralna načela (Postanje 39:9; 1. 10, strana 29).
◻ Koliko je važna spremnost da opraštamo našoj braći?
Naši izgledi da nam Bog i dalje oprašta u velikoj meri zavise od naše spremnosti da opraštamo drugima (Matej 6:12, 14; Luka 11:4; 15. 10, strana 17).
◻ Na koju se vrstu greha ukazuje u Mateju 18:15-17 i šta to pokazuje?
Isus je mislio na grehe koji su dovoljno teški da bi mogli voditi do toga da se na prestupnika gleda kao na ’čoveka iz nacija i kao na poreznika‘. Jevreji se nisu družili s paganima i izbegavali su poreznike. Zato je stih iz Mateja 18:15-17 ukazivao na ozbiljne grehe, a ne na lične uvrede ili boli koje jednostavno možeš oprostiti i zaboraviti (Matej 18:21, 22; 15. 10, strana 19).
◻ Šta znači stvarno voleti Božju Reč?
Ljubav prema Božjoj Reči nagoni osobu da živi u skladu s njenim zahtevima (Psalam 119:97, 101, 105). To iziskuje stalno prilagođavanje razmišljanja i načina života (1. 11, strana14).
◻ Pošto smo primili tako mnogo od Jehove, šta možemo za uzvrat dati najvećem Kralju i Darivaocu?
Biblija otkriva da je najbolji dar koji možemo pokloniti Jehovi ’žrtva hvale‘ (Jevrejima 13:15). Zašto? Zato što je ova žrtva direktno vezana za očuvanje života, za šta je Jehova veoma zainteresovan u ovom vremenu kraja (Jezekilj 18:23; 1. 11, strana 21).
◻ Šta je Solomon mislio kada je napisao: „Reči su mudrih ljudi kao žaoke“? (Propovednik 12:13)
Reči osoba koje imaju božansku mudrost podstiču čitaoce ili slušaoce da napreduju u skladu s mudrim rečima koje su pročitali ili čuli (15. 11, strana 21).
◻ Šta je božanska razboritost?
To je sposobnost da razlikujemo ispravno od pogrešnog i da zatim izaberemo pravi put. Proučavanjem i primenom Božje Reči mi dolazimo do razboritosti (15. 11, strana 25).
◻ Sa čim treba biti uravnotežena spremnost da se prihvate odgovornosti? (1. Timoteju 3:1)
Ona treba biti uravnotežena s dobrim prosuđivanjem. Niko ne treba da preuzme toliko dodela da izgubi radost u Jehovinoj službi. Spreman duh je vredan pohvale, ali spremnost takođe mora da odražava skromnost i ’zdrave misli‘ (Titu 2:12; Otkrivenje 3:15, 16; 1. 12, strana 28).
◻ Kako se može udovoljiti izazovima roditeljstva?
Bog savetuje roditelje da budu primeri, drugovi, komunikatori i učitelji (Ponovljeni zakoni 6:6, 7; 1. 12, strana 32).