Da li si podstaknut da postupaš kao Isus?

„[On] vide silan narod, i sažali se na njih, jer behu kao ovce bez pastira. I poče da ih poučava“ (MARKO 6:34).

1. Zašto je razumljivo to što pojedinci ispoljavaju divne osobine?

 KROZ celu istoriju, mnogi ljudi su ispoljavali divne osobine. Sigurno razumeš i zašto. Jehova Bog poseduje i pokazuje ljubav, dobrotu, velikodušnost i druge osobine koje cenimo. Ljudi su stvoreni po Božjem obličju. Zato možemo razumeti zašto mnogi pokazuju izvesnu meru ljubavi, dobrote, saosećanja i drugih pobožnih osobina, baš kao što većina ljudi pokazuje da ima savest (Postanje 1:26; Rimljanima 2:14, 15). Međutim, možda primećuješ da neki ove osobine pokazuju spremnije od drugih.

2. Koja su neka dobra dela koja ljudi čine verovatno smatrajući da time oponašaju Hrista?

² Verovatno poznaješ muškarce i žene koji često posećuju bolesne i pomažu im, pokazuju saosećanje prema hendikepiranima, ili velikodušno daju siromasima. Pomisli takođe na pojedince koji iz saosećanja troše svoj život radeći u kolonijama gubavaca ili u sirotištima, koji dobrovoljno rade u bolnicama ili domovima za bolesnike na samrti, ili pomisli na ljude koji se trude da pomažu beskućnicima ili izbeglicama. Neki od njih verovatno smatraju da oponašaju Isusa, koji je ostavio primer hrišćanima. U  Jevanđeljima čitamo da je Hrist lečio bolesne i hranio gladne (Marko 1:34; 8:1-9; Luka 4:40). Isusovo ispoljavanje ljubavi, nežnosti i saosećanja jeste manifestacija ’Hristovog uma‘, i on je time u stvari oponašao svog nebeskog Oca (1. Korinćanima 2:16).

3. Šta treba da osmotrimo da bismo imali uravnoteženo gledište o Isusovim dobrim delima?

³ Međutim, da li si primetio da danas mnogi koji su impresionirani Isusovom ljubavlju i njegovim saosećanjem previđaju jedno od osnovnih obeležja Hristovog uma? Uvid u to možemo steći ako pažljivo osmotrimo 6. poglavlje Marka. Tu čitamo kako je narod doneo Isusu bolesnike da ih izleči. Iz konteksta takođe saznajemo da je Isus, kad je video da su hiljade ljudi koji su došli njemu već gladni, čudesno nahranio sve njih (Marko 6:35-44, 54-56). Lečenje bolesnih i davanje hrane gladnima bile su izvanredne manifestacije saosećanja punog ljubavi, ali da li su to bili osnovni načini na koje je Isus pomagao drugima? I kako mi možemo najbolje oponašati njegov savršeni primer ljubavi, dobrote i saosećanja, baš kao što je on oponašao Jehovu?

Podstaknut da reaguje na duhovne potrebe

4. Koji je bio okvir izveštaja iz Marka 6:30-34?

⁴ Isus je osećao sažaljenje prema ljudima oko sebe prvenstveno zbog njihovih duhovnih potreba. Te potrebe su bile najvažnije, važnije i od fizičkih potreba. Osmotrimo izveštaj iz Marka 6:30-34. Događaj koji je tu zapisan odigrao se na obali Galilejskog mora, neposredno pre Pashe 32. n. e. Apostoli su bili uzbuđeni, i to s dobrim razlogom. Pošto su upravo dovršili opsežno putovanje, došli su Isusu i bez sumnje jedva čekali da mu ispričaju svoja iskustva. Međutim, okupio se silan narod. Bilo ih je toliko mnogo da Isus i njegovi apostoli nisu imali vremena ni da jedu, niti da se odmore. Isus je rekao apostolima: „Pođite na neko osamljeno mesto sami, i malo se odmorite“ (Marko 6:31). Ukrcavši se u čamac, verovatno blizu Kafarnauma, otplovili su do jednog mirnog mesta na drugoj strani Galilejskog mora. Međutim, narod je trčao duž obale i stigao pre čamca. Kako je Isus reagovao? Da li je bio uznemiren što ga ometaju u njegovoj privatnosti? Ni slučajno!

5. Šta je Isus osećao prema narodu koji je došao k njemu, i šta je uradio u pogledu toga?

⁵ Isusa je dirnulo u srce kad je video hiljade ljudi, uključujući i bolesne, koji su ga nestrpljivo čekali (Matej 14:14; Marko 6:44). Usmeravajući pažnju na ono što je kod Isusa izazvalo saosećanje i na to kako je On reagovao, Marko je napisao: „Vide silan narod, i sažali se na njih, jer behu kao ovce bez pastira. I poče da ih poučava mnogo čemu“ (Marko 6:34). Isus nije video samo neku masu ljudi. On je video osobe koje imaju duhovne potrebe. Bili su kao ovce koje bespomoćno lutaju i koje nemaju pastira da ih vodi na zelene pašnjake ili da ih štiti. Isus je znao da su bezdušne verske vođe, koje su navodno bile brižni pastiri, u stvari prezirale običan narod i zanemarivale njihove duhovne potrebe (Jezekilj 34:2-4; Jovan 7:47-49). Isus će se s njima ophoditi drugačije, čineći za njih najviše što može. Počeo je da ih poučava o Božjem Kraljevstvu.

6, 7. (a) Prema Jevanđeljima, šta je bio Isusov prioritet kad je reagovao na potrebe naroda? (b) S kojim je motivom Isus propovedao i poučavao?

⁶ Zapazi kako je iz paralelnog izveštaja očigledan redosled i značaj prioriteta. Taj izveštaj je napisao Luka, lekar koji je bio živo zainteresovan za fizičku dobrobit drugih. ’Narod pođe za Isusom. On ih ljubazno primi i poče da im govori o Božjem kraljevstvu, te izleči one kojima trebaše izlečenje‘ (Luka 9:11; Kološanima 4:14). Iako to nije slučaj kod svakog izveštaja o nekom čudu, šta se u ovom slučaju najpre zapaža u Lukinom nadahnutom izveštaju? Bila je to činjenica da je Isus poučavao narod.

⁷ To je u stvari u skladu s naglaskom koji nalazimo u Marku 6:34. Taj stih jasno  pokazuje koji je osnovni način na koji je Isus pokazivao sažaljenje. On je poučavao narod, reagujući na njegove duhovne potrebe. Isus je na početku svoje službe jednom rekao: „I drugim gradovima moram objaviti dobru vest o Božjem kraljevstvu, jer sam za to poslan“ (Luka 4:43). Međutim, ne bismo bili u pravu ako bismo mislili da je Isus objavljivao poruku o Kraljevstvu čisto iz dužnosti, kao da je rutinski obavljao delo propovedanja koje je morao da izvrši. Ne, njegovo saosećanje puno ljubavi prema narodu bilo je ključni motiv da im saopšti dobru vest. Krajnje dobro koje je Isus mogao da učini — čak i za bolesne, one koje su mučili demoni, siromašne ili gladne — bilo je da im pomogne da upoznaju, prihvate i zavole istinu o Božjem Kraljevstvu. Ta istina je bila od suštinske važnosti zbog mesta koje Kraljevstvo ima u opravdanju Jehovinog suvereniteta i donošenju trajnih blagoslova ljudima.

8. Kakav je stav imao Isus u vezi s propovedanjem i poučavanjem?

⁸ Isusovo aktivno propovedanje o Kraljevstvu bilo je srž razloga zbog kojeg je došao na zemlju. Pri kraju svoje zemaljske službe, Isus je rekao Pilatu: „Ja sam se zato rodio i zato sam došao na svet, da svedočim za istinu. Svako ko je na strani istine sluša moj glas“ (Jovan 18:37). U prethodna dva članka primetili smo da je Isus bio osoba s nežnim osećanjima — brižan, pristupačan, obziran, pun poverenja i iznad svega pun ljubavi. Ako zaista želimo da razumemo Hristov um, mi moramo ispravno shvatiti te aspekte njegove ličnosti. Jednako je važno da razumemo da Hristov um uključuje i prioritet koji je on pridavao svom delu propovedanja i poučavanja.

Podsticao je druge da svedoče

9. Za koga je propovedanje i poučavanje trebalo da bude prioritet?

⁹ Prioritet koji se pridavao propovedanju i poučavanju — kao izraz ljubavi i saosećanja — nije se odnosio samo na Isusa. On je podsticao svoje sledbenike da oponašaju njegove motive, prioritete i postupke. Na primer, kad je izabrao svojih 12 apostola, šta je trebalo da oni rade? Marko 3:14, 15 nam kaže: „Odredi dvanaestoricu, koje još nazva ’apostolima‘, da budu s njim i da ih šalje da propovedaju i da imaju vlast da isteruju demone.“ Da li vidiš šta je za apostole bio prioritet?

10, 11. (a) Kad je poslao apostole, šta im je Isus rekao da rade? (b) Šta je bilo najvažnije što se tiče slanja apostola?

¹⁰ S vremenom je Isus osposobio tu dvanaestoricu da leče druge i da isteruju demone (Matej 10:1; Luka 9:1). Zatim ih je poslao da idu „izgubljenim ovcama doma Izraelovog“. Zašto? Isus ih je uputio: „Dok idete, propovedajte, govoreći: ’Približilo se nebesko kraljevstvo.‘ Lečite bolesne, podižite mrtve, čistite gubave, isterujte demone“ (Matej 10:5-8; Luka 9:2). Šta su oni u stvari radili? „I tako su krenuli i [1] propovedali da bi se ljudi pokajali; i [2] isterivali su mnoge demone i mazali uljem mnoge bolesne i lečili ih“ (Marko 6:12, 13).

¹¹ Pošto se poučavanje ne spominje kao prvo u svakom slučaju, da li prilikom navođenja gornjeg redosleda preterujemo što se tiče prioriteta ili motiva koji su u to uključeni? (Luka 10:1-9). Pa, ne treba da zanemarimo učestalost s kojom se poučavanje spominje ispred lečenja. Pogledajmo kontekst u ovom slučaju. Neposredno pre nego što je Isus poslao 12 apostola, njega je duboko dirnulo stanje naroda. Tako čitamo: „Isus poče obilaziti sve gradove i sela, poučavajući u njihovim sinagogama i propovedajući dobru vest o kraljevstvu i lečeći svaku bolest i svaku nemoć. Videvši narod, sažali se na njih, jer behu izmučeni i rasejani kao ovce bez pastira. Tada reče svojim učenicima: ’Da, žetva je velika, a radnika je malo. Zato molite Gospodara žetve da pošalje radnike na svoju žetvu‘“ (Matej 9:35-38).

12. Kojem su dodatnom cilju mogla poslužiti dela Isusa i apostola?

¹² Pošto su bili s njim, apostoli su mogli da usvoje izvesnu meru Hristovog uma.  Mogli su da osete da je u njihovu istinsku ljubav i saosećanje prema ljudima spadalo i propovedanje i poučavanje o Kraljevstvu — to je trebalo da bude glavni aspekt njihovih dobrih dela. U skladu s tim, dobra dela fizičke prirode, kao što je lečenje bolesnih, nisu samo trenutno pomogla onima u potrebi. Kao što možeš i da zamisliš, neke ljude su mogla privući izlečenja i hrana obezbeđena čudom (Matej 4:24, 25; 8:16; 9:32, 33; 14:35, 36; Jovan 6:26). Međutim, osim što su im pomogla u fizičkom pogledu, ta dela su u stvari pokrenula posmatrače da priznaju da je Isus Sin Božji i „prorok“ koga je Mojsije prorekao (Jovan 6:14; Ponovljeni zakoni 18:15).

13. Koju je ulogu „proroka“ koji je trebalo da dođe istaklo proročanstvo iz Ponovljenih zakona 18:18?

¹³ Zašto je značajno to da je Isus bio taj „prorok“? Pa, šta je predskazano kao ključna uloga za tog proroka? Da li je trebalo da „prorok“ bude čuven po čudesnim izlečenjima ili po saosećajnom obezbeđivanju hrane za gladne? U Ponovljenim zakonima 18:18 prorečeno je: „Podignuću im proroka između braće njihove, kao što si ti [Mojsije], i metnuću reči svoje u usta njegova, i on će im kazivati sve što mu zapovedim.“ Dakle, iako su apostoli učili da imaju i izražavaju nežna osećanja, oni su mogli da zaključe da Hristov um treba biti očigledan i u njihovom propovedanju i poučavanju. To bi bilo ono najbolje što mogu da urade za ljude. Na taj način bolesni i siromašni bi mogli da steknu trajne koristi, ne samo koristi koje su ograničene na kratak ljudski životni vek ili na par obroka (Jovan 6:26-30).

Razvijaj danas Hristov um

14. Kako je u naše propovedanje uključeno posedovanje Hristovog uma?

¹⁴ Niko od nas ne smatra da je Hristov um bio jedinstven samo za prvi vek — za Isusa i rane učenike o kojima je apostol Pavle napisao: „Mi imamo Hristov um“ (1. Korinćanima 2:16). I mi spremno priznajemo da smo obavezni da propovedamo dobru vest i stvaramo učenike (Matej 24:14; 28:19, 20). Pa ipak, korisno je da razmislimo koji su naši motivi za obavljanje tog dela. To ne treba da bude čisto iz osećanja dužnosti. Ljubav prema Bogu je osnovni razlog zbog čega učestvujemo u službi. Da bismo zaista bili poput Isusa, saosećanje između ostalog treba da nas pokreće da propovedamo i poučavamo (Matej 22:37-39).

15. Zašto je saosećanje prikladan deo naše javne službe?

¹⁵ Istina, nije uvek lako da imamo saosećanje prema onima koji ne dele naša verovanja, posebno kada nailazimo na ravnodušnost i kad nas odbijaju ili nam se protive. Ipak, ako bismo izgubili ljubav i saosećanje prema ljudima, mogli bismo izgubiti bitnu motivaciju za učestvovanje u hrišćanskoj službi. Kako onda možemo razvijati saosećanje? Možemo se truditi da ljude vidimo onako kako ih je Isus video, kao ’izmučene i rasejane, kao ovce bez pastira‘ (Matej 9:36). Zar mnogi danas nisu upravo takvi? Lažni verski pastiri  ih zanemaruju i duhovno zaslepljuju. Zbog toga ljudi ne znaju za pravo vođstvo koje se nalazi u Bibliji niti za rajske uslove koje će Božje Kraljevstvo uskoro ostvariti na ovoj planeti. Oni se suočavaju s problemima svakodnevnog života — uključujući i siromaštvo, neslogu u porodici, bolest i smrt — a da nemaju nadu u Kraljevstvo. Mi imamo ono što im je potrebno: životospasavajuću dobru vest o Božjem Kraljevstvu koje je već uspostavljeno na nebu!

16. Zašto treba da imamo želju da drugima prenosimo dobru vest?

¹⁶ Kad na ovaj način razmišljaš o duhovnim potrebama ljudi oko sebe, zar te srce ne pokreće da želiš da učiniš sve što možeš kako bi im govorio o Božjoj ljubaznoj nameri? Da, mi obavljamo jedno saosećajno delo. Ako prema ljudima osećamo ono što je i Isus osećao, to će se videti po našem glasu, izrazu lica i načinu poučavanja. Sve to doprineće da naša poruka bude privlačnija onima koji imaju „ispravan stav prema večnom životu“ (Dela apostolska 13:48)

17. (a) Koji su neki načini na koje možemo ispoljiti ljubav i saosećanje prema drugima? (b) Zašto se ovde ne radi o tome da li ćemo ili činiti dobra dela ili učestvovati u javnoj službi?

¹⁷ Naravno, naša ljubav i naše saosećanje treba da budu očigledni u celom našem životu. Tu spada i da budemo ljubazni prema nevoljnima, bolesnima i siromašnima — čineći u razumnim granicama sve što možemo da im olakšamo patnje. To obuhvata naše napore da rečima i delima odagnamo tugu onima kojima je smrt odnela voljene (Luka 7:11-15; Jovan 11:33-35). Pa ipak, takvo ispoljavanje ljubavi, dobrote i saosećanja ne sme postati glavno žarište naših dobrih dela, kao što je to slučaj kod nekih humanitaraca. Mnogo trajniji značaj imaju napori koji su motivisani sličnim pobožnim osobinama, ali koji se ispoljavaju učestvovanjem u delu hrišćanskog propovedanja i poučavanja. Seti se šta je Isus rekao o jevrejskim verskim vođama: „Dajete desetinu od nane i kopra i kima, a zanemarili ste ono što je u Zakonu važnije, naime pravdu i milosrđe i vernost. To je bilo obavezno činiti, a ovo drugo ne zanemariti“ (Matej 23:23). Kod Isusa nije bilo ili ovo ili ono — ili da pomaže ljudima oko njihovih fizičkih potreba ili da ih poučava životodajnim duhovnim stvarima. Isus je radio i jedno i drugo. Ipak, jasno je da se najviše isticalo njegovo delo poučavanja, zato što je dobar učinak koji je time postigao mogao doneti večne koristi (Jovan 20:16).

18. Na šta treba da nas pokrene osmatranje Hristovog uma?

¹⁸ Koliko samo možemo biti zahvalni što nam je Jehova otkrio Hristov um! Pomoću Jevanđeljâ možemo bolje upoznati misli, osećanja, osobine, postupke i prioritete najvećeg čoveka koji je ikada živeo. Na nama je da čitamo ono što Biblija otkriva o Isusu, da meditiramo o tome i da to primenjujemo u praksi. Upamti, ako zaista želimo da postupamo poput Isusa, najpre moramo naučiti da razmišljamo, osećamo i procenjujemo stvari kao on, i to što bolje možemo kao nesavršeni ljudi. Zato budimo odlučni da razvijamo i pokazujemo Hristov um. Ne postoji bolji način života, bolji način ophođenja s ljudima i bolji način da se i mi i drugi približimo Onome koga je Isus savršeno odražavao, našem nežnom Bogu Jehovi (2. Korinćanima 1:3; Jevrejima 1:3).

Kako bi odgovorio?

• Koji uvid pruža Biblija o načinu na koji je Isus često reagovao na ljude kojima je bila potrebna pomoć?

• Šta je Isus naglasio kad je poučavao svoje sledbenike?

• Kako u našim aktivnostima možemo ispoljavati „Hristov um“?

[Pitanja za razmatranje]

 [Slika na celoj 23. strani]

[Slika na 24. strani]

Koje je najveće dobro delo koje hrišćani mogu da učine za druge?