Izveštaj objavitelja Kraljevstva

Njihova vera je bila nagrađena

APOSTOL Pavle je bio čovek izuzetne vere i ohrabrivao je suvernike da i oni razvijaju veru. Rekao je: „Onaj ko pristupa Bogu mora verovati da on postoji i da nagrađuje one koji ga usrdno traže“ (Jevrejima 11:6). Sledeća iskustva iz Mozambika pokazuju da Jehova nagrađuje jaku veru i da odgovara na usrdne molitve.

• Jedna sestra, udovica, iz severne pokrajine Njase, brinula je kako će ona i njeno šestoro dece moći da prisustvuju oblasnom kongresu „Božji put života“. Njen jedini izvor prihoda bio je prodaja robe na lokalnoj pijaci, ali kada se datum kongresa približio, imala je samo toliko novca da za sebe i svoju porodicu kupi karte u jednom pravcu. Pa ipak, odlučila je da se pouzda u Jehovinu moć staranja i rešila je da prisustvuje kongresu.

Popela se na voz sa svoje šestoro dece. Tokom putovanja prišao joj je kondukter da pregleda karte. Zapazivši njenu kongresnu značku upitao ju je kakvu to vrstu identifikacije ona nosi. Sestra mu je odgovorila da je ta značka označava kao delegata oblasnog kongresa Jehovinih svedoka. „Gde će se održati taj kongres?“, pitao je kondukter. Nakon što je saznao da je kongres u susednoj provinciji Nampula, udaljenoj otprilike 300 kilometara, on joj je neočekivano naplatio karte samo upola cene! Zatim je za onu drugu polovinu novca njoj i njenoj porodici dao karte za povratak. Koliko je samo bila srećna što se pouzdala u Jehovu! (Psalam 121:1, 2).

• Jedna vrlo pobožna žena se skoro 25 godina molila Bogu da joj pokaže koji je ispravan način obožavanja. Crkva koju je posećivala mešala je religiozne ceremonije s tradicionalnim ritualima, i ona je sumnjala da je to oblik obožavanja koji ugađa Bogu.

Ona se priseća: „Uvek sam imala u mislima Isusove reči iz Mateja 7:7: ’Stalno molite, i daće vam se; stalno tražite, i naći ćete; stalno kucajte, i otvoriće vam se.‘ S ovim stihom u mislima, redovno sam se molila Bogu da me vodi ka istini. Jednog dana je pastor u našoj crkvi zatražio od svih koji rade na lokalnim pijacama da mu uruče određenu količinu novca zajedno s nekim njihovim proizvodima, da bi on mogao da ih blagoslovi. Smatrala sam da je ovaj zahtev nebiblijski, tako da ja nisam donela ništa. Kada je pastor video da nisam donela nijedan ’dar‘, počeo je da me vređa pred svim članovima crkve. Tog dana sam shvatila da to nije način na koji Bog želi da se obožava, pa sam napustila crkvu. U međuvremenu, i dalje sam se molila da pronađem istinu.

„Konačno, skupila sam hrabrost i kontaktirala sam s jednim rođakom koji je Jehovin svedok. On mi je ponudio jedan traktat i nakon što sam ga pročitala odmah mi je bilo jasno da je Bog odgovorio na moje molitve. S vremenom je moj životni saputnik takođe počeo da ceni biblijske istine, tako da smo legalizovali naš brak. Međutim, kasnije se moj muž ozbiljno razboleo. Ali sve do svoje smrti hrabrio me je da ustrajem na ovom putu istine da bismo se ponovo sreli u raju.

„Za sva vremena sam zahvalna Jehovi što je odgovorio na moje molitve i pokazao mi koji je način obožavanja ispravan. Na moje molitve takođe je odgovoreno tako što sam videla kako svih osmoro moje dece postaju predane Jehovine sluge.“