’Bože, puštaj svetlost svoju‘
’Bože, puštaj svetlost svoju‘
„Puštaj svetlost svoju i istinu svoju, nek me one vode“ (PSALAM 43:3).
1. Kako Jehova otkriva svoje namere?
JEHOVA je veoma obziran što se tiče načina na koji svojim slugama obznanjuje svoje namere. Umesto da istinu otkrije iznenada, u jednom zaslepljujućem blesku svetla, on nas postepeno prosvetljuje. Naše putovanje stazom života je kao kad neki izletnik krene u dugu šetnju. On polazi rano ujutro i tada malo toga vidi. Dok se sunce polako diže na horizontu, izletnik može da razazna neke obrise u svojoj okolini. Ostale stvari vidi nejasno. Ali dok se sunce diže sve više, on može da vidi sve dalje i dalje. Tako je i s duhovnim svetlom koje daje Bog. On nam omogućuje da u datom trenutku razaberemo nekoliko stvari. Božji Sin, Isus Hrist, na sličan način je pružao duhovno prosvetljenje. Pogledajmo kako je Jehova prosvetljavao svoj narod u drevna vremena i kako to radi danas.
2. Kako je Jehova pružao prosvetljenje u prethrišćanskim vremenima?
2 Sastavljači 43. Psalma verovatno su bili Korejevi sinovi. Kao Leviti, oni su imali prednost da narod poučavaju Božjem Zakonu (Malahija 2:7). Naravno, njihov Veličanstveni Instruktor bio je Jehova, i oni su na njega gledali kao na Izvor sve mudrosti (Isaija 30:20, NW). „Bože... puštaj svetlost svoju i istinu svoju“, molio se psalmista. „Nek me one vode“ (Psalam 43:1, 3). Sve dok su Izraelci bili verni Jehovi, on ih je poučavao svojim putevima. Vekovima kasnije, Jehova im je udelio čast davši im izvanredno svetlo i istinu. Bog je to uradio tako što je na zemlju poslao svog Sina.
3. Kako su Jevreji bili ispitani Isusovim poučavanjem?
3 Kao čovek Isus Hrist, Božji Sin je zaista bio „svetlo sveta“ (Jovan 8:12). On je narod ’u poređenjima poučavao mnogo čemu‘ — mnogim novim stvarima (Marko 4:2). Pontiju Pilatu je rekao: „Moje kraljevstvo nije deo ovog sveta“ (Jovan 18:36). To je za jednog Rimljanina bila nova predstava, ali još i više za nacionalistički nastrojene Jevreje, pošto su oni mislili da će Mesija baciti na kolena Rimsko carstvo i da će Izraelu vratiti staru slavu. Isus je odražavao svetlo od Jehove, ali njegove reči se nisu sviđale jevrejskim vođama, koji su „voleli slavu koja je od ljudi više nego slavu koja je od Boga“ (Jovan 12:42, 43). Mnogi iz tog naroda izabrali su da se drže ljudskih tradicija umesto da prihvate duhovno svetlo i istinu od Boga (Psalam 43:3; Matej 13:15).
4. Kako znamo da su Isusovi učenici trebali da rastu u razumevanju?
4 Međutim, nekolicina iskrenih muškaraca i žena radosno je prihvatila istinu koju je Isus naučavao. Oni su stalno napredovali u razumevanju Božjih namera. Ali, dok se zemaljski život njihovog Učitelja približavao svom kraju, oni su još uvek imali dosta toga da uče. Isus im je rekao: „Još imam mnogo toga da vam kažem, ali sada to ne možete nositi“ (Jovan 16:12). Da, učenici će i dalje rasti u razumevanju Božje istine.
Svetlo i dalje sija
5. Koje se pitanje pojavilo u prvom veku, i ko je bio odgovoran da ga reši?
5 Posle Isusove smrti i uskrsenja, svetlo od Boga zasvetlilo je još jasnije. U jednoj viziji datoj Petru, Jehova je otkrio da su od tada i neobrezani pagani mogli postati Hristovi sledbenici (Dela apostolska 10:9-17). To je bilo pravo otkrivenje! Međutim, kasnije se pojavilo jedno pitanje: da li Jehova zahteva da se ti pagani obrežu nakon što postanu hrišćani? Na to pitanje nije bilo odgovoreno u viziji, i ta stvar je postala predmet žučne rasprave među hrišćanima. To je moralo da se reši kako se ne bi potkopalo njihovo dragoceno jedinstvo. Zato su se u Jerusalimu ’apostoli i starešine okupili da razmotre tu stvar‘ (Dela apostolska 15:1, 2, 6).
6. Koje su se procedure držali apostoli i starešine kada su osmatrali pitanje obrezanja?
6 Kako su prisutni na tom sastanku mogli da utvrde šta je Božja volja za pagane koji su prihvatili veru? Jehova nije poslao nekog anđela da vodi tu diskusiju, niti je prisutnima podario neku viziju. Pa ipak, apostoli i starešine nisu bili potpuno bez vođstva. Osmotrili su svedočanstvo nekih jevrejskih hrišćana koji su videli kako je Bog počeo da prihvata ljude iz nacija kad je svoj sveti duh izlio na neobrezane pagane. Takođe su pretražili Pismo u potrazi za smernicama. Kao rezultat toga, učenik Jakov je dao jednu preporuku zasnovanu na jednom prosvetljujućem stihu. Dok su razmišljali o tim dokazima, bilo im je jasno šta je Božja volja. Ljudi iz nacija ne moraju da se obrežu da bi imali Jehovino priznanje. Apostoli i starešine su smesta zapisali tu odluku kako bi se suhrišćani mogli voditi njome (Dela apostolska 15:12-29; 16:4).
7. Na koji su način hrišćani iz prvog veka napredovali?
7 Za razliku od jevrejskih verskih vođa, koji su se držali predanja svojih praočeva, većina jevrejskih hrišćana se obradovala kad su dobili ovo izvanredno novo razumevanje Božje namere u pogledu ljudi iz nacija, iako je prihvatanje toga zahtevalo da promene svoje gledište o paganima. Jehova je blagoslovio njihov ponizan duh, i „tako su se skupštine zaista učvršćivale u veri i njihov broj je rastao iz dana u dan“ (Dela apostolska 15:31; 16:5).
8. (a) Kako znamo da se po završetku prvog veka moglo očekivati još svetla? (b) Koja ćemo važna pitanja osmotriti?
8 Duhovno svetlo je i dalje sijalo u prvom veku. Ali Jehova nije ranim hrišćanima otkrio svaki aspekt svojih namera. Apostol Pavle je rekao suvernicima iz prvog veka: „Sada vidimo nejasan obris pomoću metalnog ogledala“ (1. Korinćanima 13:12). Takvo ogledalo nije imalo površinu koja najbolje odbija svetlost. Znači, u početku je shvatanje duhovnog svetla bilo ograničeno. Iako se posle smrti apostolâ svetlo za neko vreme zamutilo, biblijsko spoznanje se u zadnje vreme umnožilo (Danilo 12:4). Kako Jehova danas prosvetljava svoj narod? I kako treba da reagujemo kad on proširi naše razumevanje Pisma?
Svetlo progresivno postaje jasnije
9. Koju su jedinstvenu i efikasnu metodu proučavanja Biblije koristili prvi Istraživači Biblije?
9 U savremeno doba, prvi pravi nagoveštaj svetla počeo je da se javlja u zadnjoj četvrtini 19. veka, kad je jedna grupa hrišćana i hrišćanki počela gorljivo da proučava Pismo. Oni su razradili jednu praktičnu metodu za proučavanje Biblije. Neko bi postavio pitanje; onda bi grupa analizirala sve povezane biblijske citate. Kad je izgledalo da neki stih protivreči drugom, ti iskreni hrišćani su nastojali da ih usaglase. Za razliku od verskih vođa tog vremena, Istraživači Biblije (kako su Jehovini svedoci tada bili poznati) bili su odlučni u tome da ih vodi Sveto Pismo, a ne tradicija ili ljudska dogma. Nakon što bi osmotrili sve dostupne biblijske dokaze, zapisali bi svoje zaključke. Na taj način su jasnije razumeli mnoge temeljne biblijske doktrine.
10. Koje je korisne priručnike za proučavanje Biblije napisao Čarls Tejz Rasel?
10 Među Istraživačima Biblije isticao se Čarls Tejz Rasel. On je napisao Studije Pisma, seriju od šest korisnih priručnika za proučavanje Biblije. Brat Rasel je nameravao da napiše i sedmu knjigu, koja bi objasnila biblijske knjige Jezekilja i Otkrivenja. „Kada ustanovim u čemu je ključ“, rekao je, „napisaću i tu sedmu knjigu.“ Međutim, on je dodao: „Ako Gospod taj ključ da nekom drugom, može i on da je napiše.“
11. Koja veza postoji između vremenskog faktora i našeg razumevanja Božjih namera?
11 Gornja Raselova izjava pokazuje koji je jedan važan faktor u našoj sposobnosti da razumemo izvesne biblijske odlomke — vremenski faktor. Brat Rasel je znao da ne može prisiliti svetlo da obasja knjigu Otkrivenja baš kao što znatiželjni izletnik ne može da nagovori sunce da izađe pre nego što mu je vreme.
Otkriveno — ali u Božje pravo vreme
12. (a) Kada se biblijsko proročanstvo najbolje razume? (b) Koji primer pokazuje da naša sposobnost da razumemo biblijsko proročanstvo zavisi od Božjeg rasporeda vremena? (Vidi fusnotu.)
12 Baš kao što su apostoli mnoga proročanstva o Mesiji razumeli tek posle Isusove smrti i njegovog uskrsenja, današnji hrišćani razumeju biblijska proročanstva do u najsitnije detalje tek posle njihovog ispunjenja (Luka 24:15, 27; Dela apostolska 1:15-21; 4:26, 27). Otkrivenje je jedna proročanska knjiga, tako da treba očekivati da ćemo je najbolje razumeti dok se događaji opisani u njoj odvijaju. Na primer, Rasel nije mogao ispravno razumeti značenje simbolične skerletne divlje zveri koja se spominje u Otkrivenju 17:9-11, pošto su organizacije koje ta zver predstavlja, naime Liga naroda i Ujedinjene nacije, nastale tek posle Raselove smrti. a
13. Šta se ponekad događa kad svetlo obasja neku biblijsku temu?
13 Kada su prvi hrišćani saznali da i neobrezani pagani mogu postati suvernici, ta promena je dovela do jednog novog pitanja o potrebi da se ljudi iz nacija obrežu. To je apostole i starešine navelo da preispitaju celu stvar oko obrezanja. Isto je i danas. Sjajan blesak svetla koji obasja jednu biblijsku temu ponekad navede Božje pomazane sluge, ’vernog i razboritog roba‘, da preispitaju s njom povezane teme, kao što pokazuje sledeći nedavni primer (Matej 24:45).
14-16. Kako je izmena u našem gledištu o duhovnom hramu uticala na naše razumevanje poglavlja od 40. do 48. iz knjige Jezekilja?
14 Godine 1971. jedno objašnjenje Jezekiljevog proročanstva objavljeno je u knjizi „Narodi će znati da sam ja Jehova“ — Kako? U jednom poglavlju te knjige kratko je osmotrena Jezekiljeva vizija o hramu (Jezekilj, poglavlja 40-48). Tada se uglavnom govorilo o tome kako će se ta vizija ispuniti u novom svetu (2. Petrova 3:13).
15 Međutim, dva članka objavljena u Kuli stražari od 1. jula 1973. uticala su na naše razumevanje Jezekiljeve vizije. U njima se govorilo o velikom duhovnom hramu koji je apostol Pavle opisao u 10. poglavlju Jevrejima. Ta Kula stražara je objasnila da se svetinja i unutrašnje dvorište duhovnog hrama odnose na stanje pomazanika dok su još na zemlji. Kad su godinama kasnije ponovo osmotrena poglavlja od 40. do 48. iz knjige Jezekilja, razabralo se da baš kao što duhovni hram funkcioniše danas, tako i hram koji je Jezekilj video u viziji mora da funkcioniše danas. Kako to?
16 U Jezekiljevoj viziji se vidi kako se sveštenici kreću u dvorištima hrama dok služe nesvešteničkim plemenima. Ti sveštenici jasno predstavljaju „kraljevsko sveštenstvo“, Jehovine pomazane sluge (1. Petrova 2:9). Međutim, oni neće služiti u zemaljskom dvorištu tog hrama u toku cele Hristove hiljadugodišnje vladavine (Otkrivenje 20:4). Najveći deo tog perioda, ako ne i celi taj period, pomazanici će služiti Bogu u svetinji nad svetinjama u duhovnom hramu, u ’samom nebu‘ (Jevrejima 9:24). Pošto se sveštenici vide kako idu tamo-amo u dvorištima Jezekiljevog hrama, ta vizija se mora ispunjavati danas, dok su neki pomazanici još uvek na zemlji. U skladu s tim, izdanje ovog časopisa od 1. marta 1999. iznelo je izmenjeno gledište o toj temi. Prema tome, duhovno svetlo je obasjavalo Jezekiljevo proročanstvo do samog kraja 20. veka.
Budi spreman da izmeniš svoje gledište
17. Koje si izmene napravio u ličnom gledištu otkako si upoznao istinu, i kako ti je to koristilo?
17 Svako ko želi da upozna istinu mora biti spreman da ’zarobi svaku misao da bi je učinio poslušnom Hristu‘ (2. Korinćanima 10:5). To nije uvek lako, posebno kad su gledišta jako ukorenjena. Na primer, možda si pre nego što si upoznao Božju istinu slavio neke verske praznike sa svojom porodicom. Kad si počeo da proučavaš Bibliju, razumeo si da su te proslave u stvari paganskog porekla. U početku si možda oklevao da primeniš ono što si učio. Međutim, na kraju je ljubav prema Bogu bila jača od verskih osećanja, i ti si prestao da učestvuješ u proslavama koje se ne dopadaju Bogu. Nije li Jehova blagoslovio tvoju odluku? (Uporedi s Jevrejima 11:25.)
18. Kako treba da reagujemo kad dođemo do razumevanja biblijske istine?
18 Nama uvek koristi kad postupamo onako kako Bog želi (Isaija 48:17, 18). Dakle, kad se naše razumevanje nekog biblijskog odlomka poboljša, radujmo se toj jasnijoj istini! Stvarno, naše stalno prosvetljavanje potvrđuje da smo na ispravnom putu. To je ’put pravednika‘, put koji je „kao blistava svetlost čiji sjaj do punog dana raste“ (Poslovice 4:18). Tačno je da sada vidimo „nejasan obris“ nekih aspekata Božje namere. Ali kad dođe Božje pravo vreme, istinu ćemo videti u svoj njenoj lepoti, pod uslovom da ostanemo postojani na tom ’putu‘. U međuvremenu, budimo oduševljeni istinama koje nam je Jehova obelodanio, čekajući rasvetljenje onih istina koje još ne razumemo jasno.
19. Koji je jedan način da pokažemo da volimo istinu?
19 Kako na praktičan način možemo pokazati da volimo to svetlo? Jedan način jeste da redovno čitamo Božju Reč — ako je moguće svakog dana. Da li imaš program za redovno čitanje Biblije? Časopisi Kula stražara i Probudite se! takođe nam pružaju obilje zdrave duhovne hrane za uživanje. Uzmi u obzir i knjige, brošure i druge publikacije koje su pripremljene za našu korist. A šta je s ohrabrujućim izveštajima o aktivnostima u propovedanju Kraljevstva koji se objavljuju u Godišnjaku Jehovinih svedoka?
20. Koja veza postoji između svetla i istine od Jehove i našeg posećivanja hrišćanskih sastanaka?
20 Da, Jehova na divan način odgovara na molitvu izrečenu u Psalmu 43:3. Na kraju tog stiha čitamo: „Nek me [tvoja svetlost i istina] izvedu na svetu goru tvoju i u dvore tvoje!“ Da li jedva čekaš da obožavaš Jehovu zajedno s mnogim drugima? Duhovna pouka koja se iznosi na našim sastancima važan je način na koji nam Jehova danas daje prosvetljenje. Šta možemo uraditi da bismo produbili naše cenjenje za hrišćanske sastanke? Pozivamo te da tu temu uz molitvu osmotriš u narednom članku.
[Fusnota]
a U nastojanju da se pruži objašnjenje za knjige Jezekilja i Otkrivenja, posle Raselove smrti pripremljena je publikacija koja je označena kao sedma knjiga Studija Pisma. Ta knjiga se delimično temeljila na Raselovim komentarima o tim biblijskim knjigama. Međutim, još nije bilo vreme da se otkrije značenje tih proročanstava, i objašnjenje dato u toj knjizi Studija Pisma u principu je bilo nejasno. U kasnijim godinama, Jehovina nezaslužena dobrota i razvoj događaja na svetskoj sceni omogućili su hrišćanima da tačnije razaberu značenje tih proročanskih knjiga.
Možeš li odgovoriti?
• Zašto Jehova postepeno otkriva svoje namere?
• Kako su apostoli i starešine u Jerusalimu rešili pitanje obrezanja?
• Koju su metodu proučavanja Biblije koristili prvi Istraživači Biblije, i zašto je ona bila jedinstvena?
• Prikaži kako je duhovno svetlo otkriveno u Božje pravo vreme.
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 12. strani]
Čarls Tejz Rasel je znao da će svetlo obasjati knjigu Otkrivenja u Božje pravo vreme