Kako nam Isus Hrist može pomoći

ONO što je Isus Hrist dok je bio na zemlji činio da bi pomagao ljudima bilo je veličanstveno. To je toliko istinito, da je jedan očevidac, nakon što je ispričao brojne događaje iz Isusovog života, rekao: „A ima i mnogo drugih stvari koje je Isus učinio, koje, ako bi se sa svim pojedinostima zapisale, mislim da ni sam svet ne bi mogao obuhvatiti svitke koji bi se napisali“ (Jovan 21:25). S obzirom da je Isus toliko toga učinio dok je bio na zemlji, mogli bismo da pitamo: ’Kako on može biti naš pomoćnik sad kad je na nebu? Može li nam danas koristiti Isusova nežna samilost?‘

Odgovor je veoma dirljiv i utešan. Biblija nam govori da je Hrist ušao „u samo nebo, da se sada pojavi pred Božjim licem za nas“ (Jevrejima 9:24). Šta je uradio za nas? Apostol Pavle objašnjava: „[Hrist je ušao] ne s krvlju jaraca i mladih bikova, nego sa svojom krvlju, jednom zauvek u sveto mesto [„samo nebo“] i pribavio večno izbavljenje za nas“ (Jevrejima 9:12; 1. Jovanova 2:2).

Kakva dobra vest! Isusovo uzašašće na nebo nije okončalo njegovo izvrsno delo u korist naroda, baš naprotiv, omogućilo mu je da učini još i više za čovečanstvo. To je mogao jer ga je Bog, u svojoj velikoj nezasluženoj dobroti, postavio da služi kao ’javni sluga‘ — prvosveštenik — „s desne strane prestola Veličanstva na nebesima“ (Jevrejima 8:1, 2).

’Javni sluga‘

Prema tome, Isus bi na nebu bio javni sluga za čovečanstvo. Obavljao bi zadatak sličan onom koji je izraelski prvosveštenik obavljao u korist Božjih obožavalaca u davna vremena. Šta je obuhvatao taj zadatak? Pavle objašnjava: ’Svaki se prvosveštenik postavlja da prinosi i darove i žrtve; zato je bilo potrebno da i on [podignuti Isus Hrist] ima nešto što bi prineo‘ (Jevrejima 8:3).

Isus je imao da pruži nešto što je bilo daleko iznad onoga što je pružao drevni prvosveštenik. ’Ako je krv jaraca i bikova‘ mogla drevnom Izraelu u izvesnoj meri doneti duhovnu čistoću, ’koliko bi više krv Hrista... očistila našu savest od mrtvih dela da vršimo svetu službu živom Bogu?‘ (Jevrejima 9:13, 14).

Isus je istaknuti javni sluga i po tome što mu je data besmrtnost. U starom Izraelu „mnogi su morali da postanu sveštenici jedan za drugim jer ih je smrt sprečavala da to i ostanu“. Ali kako je sa Isusom? Pavle piše: „On...ima svoje sveštenstvo bez ikakvih naslednika. Zato on može potpuno  da spase one koji preko njega pristupaju Bogu, jer je uvek živ da se zauzima za njih“ (Jevrejima 7:23-25; Rimljanima 6:9). Da, mi imamo s Božje desne strane na nebu javnog slugu koji je ’uvek živ da se zauzima za nas‘. Zamisli samo šta to znači za nas sada!

Dok je Isus bio na zemlji, ljudi su se okupljali oko njega da bi im pomogao, i ponekad su zbog toga prevaljivali velike udaljenosti (Matej 4:24, 25). Kao osoba na nebu, Isus je sada lako dostupan ljudima iz svih naroda. Sa svog povoljnog položaja na nebu on je uvek na raspolaganju kao javni sluga.

Kakav je prvosveštenik Isus?

Opis Isusa Hrista koji nam daju izveštaji iz Jevanđelja, pruža nam jasan dokaz o njegovoj spremnosti da pomogne, kao i o njegovoj nežnoj samilosti. Kako je samo bio samopožrtvovan! Više puta je bio prekinut dok je pokušavao da se sa svojim učenicima odmori, što mu je bilo preko potrebno. Umesto da oseća kako su mu uskraćeni dragoceni trenuci mira i tišine, ’on se sažalio‘ na narod koji je tražio njegovu pomoć. Čak i kad je bio umoran, gladan i žedan ’on ih je ljubazno primao‘, i bio je spreman i da se odrekne jela da bi mogao da pomogne iskrenim grešnicima (Marko 6:31-34; Luka 9:11-17; Jovan 4:4-6, 31-34).

Pokrenut sažaljenjem, Isus je na praktičan način udovoljavao fizičkim, emocionalnim i duhovnim potrebama ljudi (Matej 9:35-38; Marko 6:35-44). Pored toga, poučio ih je da pronađu trajno olakšanje i utehu (Jovan 4:7-30, 39-42). Na primer, kako je samo privlačan njegov poziv: „Dođite k meni svi koji ste umorni i opterećeni, i ja ću vas okrepiti. Uzmite moj jaram na sebe i učite od mene, jer sam blage naravi i ponizna srca, i naći ćete okrepu za svoje duše“ (Matej 11:28, 29).

Isusova ljubav prema ljudima bila je toliko velika da je na kraju dao život za grešno čovečanstvo (Rimljanima 5:6-8). S obzirom na to, apostol Pavle je rezonovao: „On [Jehova Bog] koji nije poštedeo ni svog sopstvenog Sina, nego ga je predao za sve nas, zašto nam onda ne bi s njim ljubazno dao i sve ostalo?...Hrist Isus je onaj koji je umro, da, štaviše onaj koji je ustao iz mrtvih, koji je s desne strane Bogu, koji se takođe zauzima za nas“ (Rimljanima 8:32-34).

Prvosveštenik koji ume da saoseća

Kao čovek, Isus je iskusio glad, žeđ, umor, patnju, bol i smrt. Stres i pritisak koje je podneo, na veoma jedinstven način su ga osposobili da služi kao prvosveštenik napaćenom čovečanstvu. Pavle je napisao: „[Isus] je morao da u svakom pogledu postane kao njegova ’braća‘, da bi u stvarima koje se odnose na Boga mogao postati milosrdan i veran prvosveštenik, kako bi prineo žrtvu pomirenja za grehe naroda. Jer budući da je i sam trpeo kad je bio iskušavan, on može i pomoći onima koji su iskušavani“ (Jevrejima 2:17, 18; 13:8).

Isus je pokazao da je i sposoban i spreman da pomogne ljudima da se približe Bogu. Međutim, da li to znači da on mora da nagovara neumoljivog i nemilosrdnog Boga koji nije rad da oprosti? Ne, nikako, jer nas Biblija uverava da je ’Jehova, dobar i oprašta‘. I još kaže: „Ako priznajemo svoje grehe, on je veran i pravedan da nam oprosti naše grehe i da nas očisti  od svake nepravednosti“ (Psalam 86:5; 1. Jovanova 1:9). Zapravo, Isusove nežne reči i dela odražavaju saosećanje, milosrđe i ljubav samog njegovog Oca (Jovan 5:19; 8:28; 14:9, 10).

Kako Isus donosi olakšanje pokajničkim grešnicima? Tako što im pomaže da pronađu radost i zadovoljstvo dok se iskreno trude da ugode Bogu. Pišući pomazanim suhrišćanima, Pavle je sažeo to rekavši: „Dakle, budući da imamo velikog prvosveštenika koji je prošao kroz nebesa, Isusa, Sina Božjeg, držimo se svog priznavanja njega. Jer za prvosveštenika nemamo nekoga ko ne može saosećati s našim slabostima, nego onoga koji je u svakom pogledu ispitan kao i mi, ali bez greha. Pristupajmo, stoga, sa slobodom govora prestolu nezaslužene dobrote, da bismo dobili milosrđe i nezasluženu dobrotu našli u pomoći u pravo vreme“ (Jevrejima 4:14-16).

’Pomoć u pravo vreme‘

Šta možemo uraditi kad se suočavamo s problemima za koje mislimo da su toliko veliki da ih ne možemo nositi — kao što su ozbiljna bolest, težak teret krivice, veliko obeshrabrenje i depresija? Možemo koristiti baš onu pripremu na koju se i sam Isus redovno oslanjao — dragocenu prednost molitve. Primera radi, one noći pre nego što će dati život za nas, „molio se još usrdnije; i znoj mu postade kao kapi krvi koje padaju na zemlju“ (Luka 22:44). Da, Isus zna šta znači žarko se moliti Bogu. On je „prinosio usrdne molitve a i molbe Onome koji ga je mogao spasti od smrti, s jakim povicima i suzama, i bio je uslišen jer je imao strah pred Bogom“ (Jevrejima 5:7).

Isus zna koliko ljudima znači da budu ’uslišeni‘ i ojačani (Luka 22:43). Štaviše, on je obećao: „Ako u moje ime zamolite Oca za nešto, daće vam... Molite, i dobićete, da bi vaša radost bila potpuna“ (Jovan 16:23, 24). Dakle, možemo moliti Boga s pouzdanjem da će on dozvoliti da njegov Sin primeni svoj autoritet i vrednost svoje otkupne žrtve u našu korist (Matej 28:18).

Možemo biti sigurni da će Isus u svojstvu koje ima na nebesima pružiti pravu pomoć u pravo vreme. Na primer, ukoliko smo počinili neki greh zbog kog se iskreno kajemo, možemo crpsti utehu iz zasiguranja da „imamo pomoćnika kod Oca: Isusa Hrista, pravednika“ (1. Jovanova 2:1, 2). Naš Pomoćnik i Utešitelj na nebu zauzeće se za nas tako da će naše molitve, koje su upućene u njegovo ime i u  skladu s Pismom, biti uslišene (Jovan 14:13, 14; 1. Jovanova 5:14, 15).

Pokažimo cenjenje za Hristovu pomoć

Potrebno je još nešto sem toga što se molimo Bogu preko njegovog Sina. Vrednošću svoje otkupne žrtve, „time što nas je kupio“, Hrist je postao, da tako kažemo, ’vlasnik‘ ljudskog roda (Galatima 3:13; 4:5; 2. Petrova 2:1). Zahvalnost za sve što je Hrist učinio za nas možemo pokazati time što ćemo priznati da je on naš vlasnik i rado se odazvati na njegov poziv: „Ako neko hoće da pođe za mnom, neka se odrekne sebe i svaki dan uzme svoj mučenički stub i neka me stalno sledi“ (Luka 9:23). ’Odreći se sebe‘ ne znači jednostavno izjaviti da menjamo svog vlasnika. Na kraju krajeva, Hrist je „umro za sve da oni koji žive ne žive više za sebe, nego za onoga koji je umro za njih“ (2. Korinćanima 5:14, 15). Prema tome, ako cenimo otkupninu, to će snažno uticati na naše gledište, ciljeve i način života. Činjenica da smo večno dužnici ’Hristu Isusu, koji je sebe dao za nas‘, treba da nas podstakne da više saznamo o njemu i njegovom Ocu punom ljubavi, Jehovi Bogu. Isto tako bi trebalo da imamo želju da rastemo u veri, da živimo po Božjim merilima i da budemo ’revni za vrsna dela‘ (Titu 2:13, 14; Jovan 17:3).

Hrišćanska skupština je sredstvo preko kojeg primamo pravovremenu duhovnu hranu, ohrabrenje i vođstvo (Matej 24:45-47; Jevrejima 10:21-25). Na primer, ako je neko duhovno bolestan, može da „pozove k sebi starešine iz skupštine“. Jakov daje zasiguranje: „I molitva vere ozdraviće onoga koji se loše oseća, i Jehova će ga podignuti. I ako je počinio grehe, biće mu oprošteno“ (Jakov 5:13-15).

Da to ilustrujemo: Jedan čovek koji je izdržavao zatvorsku kaznu u Južnoj Africi pisao je jednom skupštinskom starešini da bi izrazio zahvalnost „svim Jehovinim svedocima koji nastavljaju  dobro delo koje je započeo Isus Hrist, pomažući ljudima da teže za Božjim Kraljevstvom“. Zatim je napisao: „Bio sam presrećan kada sam dobio vaše pismo. Vaša briga za moje duhovno oslobođenje duboko me je dirnula. To je bio razlog više da poslušam poziv Jehove Boga na pokajanje. Punih 27 godina sam se spoticao i lutao u tami greha, obmana, nezakonitih dela, nemoralnih postupaka i sumnjivih religioznih organizacija. Kada sam upoznao Jehovine svedoke, imao sam osećaj da sam konačno našao put — pravi put. Sve što treba da radim jeste da ga sledim.“

Još više pomoći u bliskoj budućnosti

Sve gore stanje u svetu pruža nam jasan dokaz da živimo u presudnom vremenu koje prethodi izbijanju „velike nevolje“. Upravo sada, veliko mnoštvo iz svih nacija, plemena, naroda i jezika ’pere svoje duge haljine i beli ih u Jagnjetovoj krvi‘ (Otkrivenje 7:9, 13, 14; 2. Timoteju 3:1-5). Na osnovu toga što iskazuju veru u Isusovu otkupnu žrtvu, opraštaju im se gresi i pomaže im se da dođu u blizak odnos s Bogom — u stvari, da postanu njegovi prijatelji (Jakov 2:23).

Jagnje, Isus Hrist će „pasti [preživele iz velike nevolje] i voditi na izvore voda života. I Bog će obrisati svaku suzu s njihovih očiju“ (Otkrivenje 7:17). Isus će tada do kraja izvršiti svoju službu kao prvosveštenik. On će pomoći svim Božjim prijateljima da u potpunosti izvuku korist iz ’izvora voda života‘ — duhovnu, fizičku, mentalnu i emocionalnu. Ono što je Isus započeo 33. n. e., i što je posle nastavio da čini s neba, biće dovedeno do savršenstva.

Zato, nemojmo nikada prestati da duboko cenimo sve što su Bog i Hrist učinili — i što čine — za nas. Apostol Pavle nas podstiče: „Uvek se radujte u Gospodu...Ne brinite se ni za šta, nego u svemu molitvom i usrdnim moljenjem zajedno sa zahvaljivanjem obznanite svoje molbe Bogu; i Božji mir koji prevazilazi svaku misao čuvaće vaša srca i vaše misaone snage posredstvom Hrista Isusa“ (Filipljanima 4:4, 6, 7).

Postoji jedan poseban način na koji možeš pokazati cenjenje prema Isusu Hristu, svom Pomoćniku na nebu. U sredu, 19. aprila 2000. godine, posle zalaska sunca, Jehovini svedoci širom sveta će se okupiti da bi proslavili Memorijal Hristove smrti (Luka 22:19). To će ti pružiti priliku da produbiš svoje cenjenje za Hristovu otkupnu žrtvu. Najsrdačnije si pozvan da dođeš i čuješ kako možeš imati večnu korist od Božje veličanstvene pripreme spasenja preko Hrista. Molimo te da proveriš kod Jehovinih svedoka u tvom kraju tačno vreme i mesto održavanja ovog posebnog sastanka.

[Slika na 7. strani]

Isus zna šta znači žarko se moliti Bogu

[Slike na 8. strani]

Hrist će nam pomoći da se borimo s problemima koje sami ne možemo nositi

[Slika na 9. strani]

Hrist nam pomaže preko starešina punih ljubavi