Raskošno maslinovo drvo u domu Božjem

U IZRAELU raste jedno drvo koje je gotovo neuništivo. Čak i kada se poseče, njegov koren brzo pušta nove mladice. A kada se s njega obere plod, svog vlasnika nagrađuje obiljem ulja koje se može koristiti za kuvanje, osvetljenje, higijenu i kozmetiku.

Jedna drevna parabola zabeležena u biblijskoj knjizi Sudija kaže kako su „išla drveta da pomažu sebi kralja“. Koje su drvo u šumi prvo izabrali? Nijedno drugo do izdržljivo, plodonosno maslinovo drvo (Sudije 9:8).

Prorok Mojsije je pre više od 3 500 godina opisao Izrael kao ’dobru zemlju, zemlju maslina‘ (Ponovljeni zakoni 8:7, 8). I danas su maslinjaci raštrkani po predelu koji se prostire od podnožja gore Ermon na severu pa do periferije Virsaveje na jugu. Oni još uvek krase priobalnu ravnicu Saron, stenovite obronke Samarije i plodne doline Galileje.

Biblijski pisci su često koristili maslinovo drvo u figurativnom smislu. Odlike ovog drveta služile su da prikažu Božje milosrđe, obećanje o uskrsenju i srećan porodični život. Ako pobliže osmotrimo maslinovo drvo, to će nam pomoći da razumemo ta ukazivanja u Pismu, i produbiće naše cenjenje za ovo jedinstveno drvo koje se pridružuje ostalom stvarstvu u hvaljenju svog Tvorca (Psalam 148:7, 9).

Hrapavo maslinovo drvo

Maslinovo drvo na prvi pogled ne ostavlja neki poseban utisak. Ono ne doseže do neba poput nekih veličanstvenih livanskih kedrova. Njegovo stablo nije toliko cenjeno kao stablo smreke, a cvet nije užitak za oko kao bademov cvet (Pesma nad pesmama 1:17; Amos 2:9). Najvažniji deo maslinovog drveta je nevidljiv — pod zemljom. Njegov razgranat koren, koji može prodreti u dubinu i do 6 metara a u širinu još i više, jeste ključ njegove plodnosti i opstanka.

Takvo korenje omogućuje maslinovom drveću na stenovitim obroncima da preživi sušu, kada se drveće u dolinama gotovo sasuši od nedostatka vode. Korenje mu omogućuje da vekovima rađa masline, iako možda izgleda da je  čvornovato stablo dobro jedino za loženje. Sve što ovo hrapavo drvo zahteva jeste prostor na kome može da raste i rastresito zemljište gde može da diše, bez korova i drugih biljaka koje mogu skrivati štetočine. Ukoliko su ovi jednostavni zahtevi zadovoljeni, jedno drvo će godišnje obezbediti 57 litara ulja.

Nesumnjivo je da su Izraelci voleli maslinovo drvo zbog njegovog dragocenog ulja. Lampe s fitiljima koji su bili umočeni u maslinovo ulje osvetljavale su njihove domove (Levitska 24:2). Maslinovo ulje je bilo neophodno za kuvanje. Takođe je štitilo kožu od sunca, i od njega su Izraelci pravili sapun za pranje. Žito, vinova loza i masline su bile glavne kulture u zemlji. Zato bi slab urod maslina značio propast za jednu izraelsku porodicu (Ponovljeni zakoni 7:13; Avakum 3:17).

Međutim, obično je maslinovog ulja bilo na pretek. Mojsije je ukazao na Obećanu zemlju kao na ’zemlju maslina‘, verovatno zbog toga što je maslina bila drvo koje se najčešće gajilo na tom području. Prirodnjak iz devetnaestog veka, H. B. Tristram, opisao je maslinu kao „drvo koje je karakteristično za tu zemlju“. Zbog svoje vrednosti i zbog toga što ga je bilo na pretek, maslinovo ulje je čak služilo kao podesno sredstvo plaćanja širom Sredozemlja. Sam Isus Hrist je ukazao na dug za koji je izračunato da iznosi ’sto bati maslinovog ulja‘ (Luka 16:5, 6).

„Kao grane maslinove“

Korisno maslinovo drvo podesno ilustruje Božje blagoslove. Kako bi jedan bogobojazan čovek mogao biti nagrađen? „Žena je tvoja kao rodna loza usred doma tvoga“, pevao je psalmista. „Sinovi su tvoji kao grane maslinove oko trpeze tvoje“ (Psalam 128:3). Kakve su to „grane maslinove“ i zašto je psalmista uporedio sinove s njima?

Maslinovo drvo je neobično zbog toga što nove mladice neprestano niču iz njegovog stabla. a Kada stablo zbog starosti više ne donosi plodove kao nekad, uzgajivač može da pusti da nekoliko grana, to jest novih mladica, rastu dok ne postanu sastavni deo drveta. Posle nekog vremena, prvobitno drvo će imati tri ili četiri mlada, snažna stabla oko sebe, poput sinova oko trpeze. Ove grane imaju isti koren i učestvuju u davanju dobrog uroda maslina.

Ovo obeležje maslinovog drveta prikladno ilustruje kako sinovi i kćeri mogu rasti čvrsti u veri, zahvaljujući snažnim duhovnim korenima svojih roditelja. Kako potomstvo odrasta, takođe ima udeo u donošenju ploda i u podupiranju roditelja koji se raduju što vide svoju decu kako uz njih služe Jehovi (Poslovice 15:20).

„I drvo nadanja ima“

Jedan ostareli otac koji služi Jehovi raduje se što ima pobožnu decu. Ali ista ta deca tuguju kad njihov otac na kraju ’ode na put kojim ide sve na zemlji‘ (1. Kraljevima 2:2). Da bi nam pomogla da se izborimo s takvim tragičnim događajem u porodici, Biblija nas uverava da će biti uskrsenje (Jovan 5:28, 29; 11:25).

Jov, koji je imao mnogo dece, bio je i te kako svestan koliko je čovekov životni vek kratak. Uporedio ga je s cvetom koji brzo uvene (Jov 1:2; 14:1, 2). Jov je priželjkivao smrt kao izlaz iz svoje agonije, smatrajući grob skrovištem iz kog se može vratiti. ’Kad umre čovek, hoće li oživeti?‘ pitao je Jov. Zatim je sa sigurnošću odgovorio: ’Sve dane vremena koje mi je određeno čekaću dokle mi dođe promena. Zazvaćeš [Jehova], i ja ću ti se odazvati; delo ruku svojih poželećeš‘ (Jov 14:13-15, DK).

Kako je Jov ilustrovao svoje uverenje da će ga Bog pozvati iz groba? Koristeći drvo, po čijem opisu se može zaključiti da je verovatno mislio na maslinu. „I drvo nadanja ima“, rekao je Jov. „Omladi se kada se poseče, i opet granje pušta“ (Jov 14:7). Jedno maslinovo drvo može biti posečeno, ali to ga neće uništiti. Propašće samo ako se iščupa iz korena. Ukoliko koren ostane  netaknut, drvo će ponovo, s obnovljenom snagom, pustiti mladice.

Čak i ako dugotrajna suša jako ošteti jedno staro maslinovo drvo, sasušeni panj još uvek može oživeti. „Kada koren njegov stari u zemlji, ako i panj njegov izdiše u prahu, opet se zeleni kad vodu oseti, i tad pušta grane kao biljka mlada“ (Jov 14:8, 9). Jov je živeo u sušnom, prašnjavom području gde je verovatno primećivao mnoge stare panjeve maslina koji su izgledali sasušeno i beživotno. Međutim, kada su stizale kiše, takvo „mrtvo“ drvo se vraćalo u život i iz njegovog korena se pomaljalo novo stablo kao da je ’mlada biljka‘. Ova izvrsna sposobnost brzog oporavljanja navela je jednog Tunišanina koji se bavi hortikulturom da izjavi: „Može se reći da je maslinovo drveće besmrtno.“

Baš kao što jedan poljoprivrednik priželjkuje da vidi kako njegovo usahlo maslinovo drveće ponovo potera mladice, tako Jehova čezne za tim da uskrsne svoje verne sluge. On se unapred raduje vremenu kada će verni pojedinci poput Avrahama i Sare, Isaka i Rebeke, i mnogih drugih biti vraćeni u život (Matej 22:31, 32). Kako će biti predivno dočekati mrtve i posmatrati ih kako opet žive ispunjenim i plodnim životom!

Simbolično maslinovo drvo

Božje milosrđe se ogleda kako u njegovoj nepristranosti tako i u njegovoj pripremi uskrsenja. Apostol Pavle je upotrebio maslinovo drvo da bi ilustrovao kako Jehova proširuje milost na sve ljude, bez obzira na njihovu rasu ili poreklo. Vekovima su se Jevreji ponosili time što su Božji izabran narod, „Avrahamovo potomstvo“ (Jovan 8:33; Luka 3:8).

Biti rođen u jevrejskoj naciji nije samo po sebi bilo uslov za sticanje Božje naklonosti. Međutim, svi Isusovi rani sledbenici bili su Jevreji, i imali su prednost da budu prvi koje je Bog izabrao da sačinjavaju obećano Avrahamovo seme (Postanje 22:18; Galatima 3:29). Pavle je uporedio ove jevrejske učenike s granama simboličnog maslinovog drveta.

Većina prirodnih Jevreja je odbacila Isusa, oduzevši tako sebi pravo da budu budući članovi ’malog stada‘, to jest ’Izraela Božjeg‘ (Luka 12:32; Galatima 6:16). Tako su postali poput simboličnih maslinovih grana koje su potkresane. Ko je došao na njihovo mesto? Godine 36. n. e., pagani su izabrani da budu deo Avrahamovog semena. Bilo je to kao da je Jehova nakalemio grane divlje masline na pitomu maslinu. Među onima koji će sačinjavati obećano Avrahamovo seme nalaziće se i ljudi iz nacija. Paganski hrišćani će sad moći da dobiju „udeo u masnom korenu masline“ (Rimljanima 11:17).

Za jednog poljoprivrednika bilo bi nezamislivo i „protivno prirodi“ da nakalemi granu divlje masline na pitomu maslinu (Rimljanima 11:24). „Nakalemite pitomo na divlje i, kako Arapi kažu, ono će nadvladati divlje,“ objašnjava delo The Land and the Book, „ali u suprotnom pravcu ne možete uspešno sprovesti ovaj postupak.“ Jevrejski hrišćani su isto tako bili zapanjeni kada je Jehova  „prvi put obratio pažnju na nacije da iz njih uzme narod za svoje ime“ (Dela apostolska 10:44-48; 15:14). Međutim, to je bio jasan znak da izvršavanje Božje namere ne zavisi ni od jedne nacije. Ne, jer mu je „u svakoj naciji prihvatljiv onaj koji ga se boji i čini ono što je pravedno“ (Dela apostolska 10:35).

Pavle stavlja do znanja da pošto su neverne jevrejske „grane“ masline bile potkresane, isto se može dogoditi bilo kom drugom ko usled ponosa i neposlušnosti ne ostane u Jehovinoj naklonosti (Rimljanima 11:19, 20). To stvarno pokazuje da se Božja nezaslužena dobrota nikad ne bi smela uzeti zdravo za gotovo (2. Korinćanima 6:1).

Pomazanje uljem

Pismo i u doslovnom i u simboličnom smislu spominje korišćenje maslinovog ulja. U drevna vremena, rane i modrice su se ’ublažavale uljem‘ da bi se pre zalečile (Isaija 1:6). U jednoj Isusovoj priči, milosrdni Samarićanin je zalio maslinovim uljem i vinom rane čoveka kog je našao na putu za Jerihon (Luka 10:34).

Stavljanje maslinovog ulja na glavu deluje okrepljujuće i ublažujuće (Psalam 141:5). Kada se bave slučajevima duhovne bolesti, hrišćanske starešine mogu ’članove skupštine mazati uljem u Jehovino ime‘ (Jakov 5:14). Ljubazan savet i usrdne molitve starešina u korist duhovno bolesnih suvernika porede se sa ublažujućim maslinovim uljem. Interesantno je da se u duhu hebrejskog jezika za dobrog čoveka ponekad kaže da je kao „čisto maslinovo ulje“.

„Raskošno maslinovo drvo u Božjem domu“

S obzirom na prethodno spomenute misli, nije ni čudo što se Božje sluge mogu uporediti s maslinovim drvećem. David je želeo da bude kao „raskošno maslinovo drvo u Božjem domu“ (Psalam 52:8, NW). Baš kao što su izraelske porodice često oko svojih kuća imale maslinovo drveće, tako je David želeo da bude blizu Jehove i da donosi plod na hvalu Njemu (Psalam 52:10).

Dok je bilo verno Jehovi, dvoplemensko kraljevstvo Jude je bilo poput ’raskošnog maslinovog drveta, lepog po rodu i po izgledu‘ (Jeremija 11:15, 16, NW). Ali narod Jude je izgubio taj povlašćeni položaj kada ’reči Jehovine ne hteše slušati, te za drugim bogovima hodiše‘ (Jeremija 11:10).

Da bismo bili raskošno maslinovo drvo u Božjem domu, moramo slušati Jehovu i biti voljni da prihvatimo disciplinu kojom nas on „potkresuje“ da bismo mogli donositi više hrišćanskih plodova (Jevrejima 12:5, 6). Pored toga, kao što je doslovnoj maslini potreban razgranat koren da bi preživela sušan period, nama je potrebno da jačamo naš duhovni koren kako bismo izdržali kušnje i progonstva (Matej 13:21; Kološanima 2:6, 7).

Maslinovo drvo dobro predstavlja vernog hrišćanina koji možda nije poznat u svetu, ali je priznat od Boga. Ako jedna takva osoba umre u ovom sistemu, sigurno će ponovo živeti u novom svetu koji dolazi (2. Korinćanima 6:9; 2. Petrova 3:13).

Gotovo neuništivo maslinovo drvo koje iz godine u godinu donosi plod podseća nas na Božje obećanje: „Jer narodu mome, biće dani ko dani drvetu, izabranici moji uživaće delo ruku svojih“ (Isaija 65:22). To proročansko obećanje ispuniće se u Božjem novom svetu (2. Petrova 3:13).

[Fusnota]

[Slika na 25. strani]

Jedno staro čvornovato stablo pronađeno u Hakei (pokrajina Alikante, Španija)

 [Slike na 26. strani]

Maslinjak u pokrajini Granada u Španiji

[Slika na 26. strani]

Jedno staro maslinovo drvo izvan jerusalimskih zidina

[Slika na 26. strani]

Biblija spominje kalemljenje maslinovog drveta

[Slika na 26. strani]

Ovo staro maslinovo drvo je okruženo mladicama