Da li reč „hrišćanin“ gubi svoje značenje?

ŠTA znači biti hrišćanin? Kako bi odgovorio na ovo pitanje? Ovo pitanje je bilo postavljeno nasumice izabranim ljudima iz različitih zemalja, i evo nekih odgovora:

„Slediti Isusa i oponašati ga.“

„Biti dobar i deliti s drugima.“

„Prihvatiti Hrista kao Gospoda i Spasitelja.“

„Ići na misu, moliti se koristeći brojanice i pričešćivati se.“

„Mislim da čovek ne mora da ide u crkvu da bi bio hrišćanin.“

Čak i rečnici pružaju zbunjujući niz definicija. U stvari, jedno delo je pod pojmom „hrišćanin“ navelo deset odrednica, počev od toga da je to „verovanje u Isusa Hrista ili pripadnost toj religiji“ do „pristojna to jest prijatna osoba“. Onda nije nikakvo čudo što je mnogima teško da objasne šta znači biti hrišćanin.

Jedan popustljiv trend

Među onima koji se izdaju za hrišćane — čak i među onima koji sede u istoj crkvenoj klupi — danas se mogu naći različita mišljenja o temama kao što su božansko nadahnuće Biblije, teorija evolucije, umešanost crkve u politiku i prenošenje religioznih stavova drugima. Moralna pitanja, kao što su abortus, homoseksualnost, zajednički život nevenčanih parova, često postaju leglo polemika. Jedan jasan trend je popustljivost.

Na primer, jedan protestantski crkveni sud nedavno je glasanjem podupro pravo crkve da „u svoj upravni odbor izabere nekog starešinu za koga javnost zna da je homoseksualac“, izveštava časopis Christian Century. Neki teolozi čak iznose gledište po kome vera u Isusa nije presudna stvar za spasenje. Oni veruju da je za Jevreje, Muslimane i druge „vrlo verovatno da i oni [kao i hrišćani] mogu da idu na nebo“, kaže jedan izveštaj u novinama The New York Times.

Probaj da zamisliš jednog marksistu kako zastupa kapitalizam ili nekog demokratu kako unapređuje diktaturu ili nekog borca za zaštitu životne sredine kako se zalaže za krčenje šuma. „Ta osoba ne može biti pravi marksista odnosno demokrata odnosno borac za zaštitu životne okoline“, rekao bi — i bio bi u pravu. Pa ipak, kada osmotriš šarenilo gledišta koja imaju današnji navodni hrišćani, zapazićeš dijametralno različita verovanja koja su često u suprotnosti s onim što je naučavao Osnivač hrišćanstva Isus Hrist. Šta ona otkrivaju o upečatljivom obeležju hrišćanstva? (1. Korinćanima 1:10).

Kao što ćemo videti, zahtev da se hrišćanska učenja izmene kako bi odgovarala duhu vremena ima dugu istoriju. Šta Bog i Isus Hrist misle o tim izmenama? Mogu li se crkve koje unapređuju učenja koja ne potiču od Hrista s pravom nazivati hrišćanske? Ova pitanja ćemo osmotriti u narednom članku.