Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

„Došao je čas“

„Došao je čas“

„Došao je čas“

„Došao [je] njegov čas da ode s ovog sveta k Ocu“ (JOVAN 13:1).

1. Kakve priče kruže po Jerusalimu dok se bliži Pasha 33. n. e., i zašto?

 PRILIKOM krštenja 29. n. e., Isus je kročio na put koji će voditi do ’časa‘ njegove smrti, uskrsenja i proslavljanja. Sada je proleće 33. n. e. Prošlo je samo nekoliko nedelja od kada su se članovi Sinedriona, to jest jevrejskog vrhovnog suda, dogovorili da ubiju Isusa. Saznavši za njihov plan, verovatno od člana Sinedriona, Nikodima koji je bio prijateljski nastrojen prema njemu, Isus napušta Jerusalim i odlazi u područje preko Jordana. Dok se približava praznik Pashe, mnoštvo naroda se stiče u Jerusalim, i grad bruji o Isusu. „Šta mislite?“, pitaju jedni druge. „Da uopšte neće doći na praznik?“ Sveštenički glavari i fariseji potpiruju to uzbuđenje time što naređuju da im svi koji vide Isusa to jave (Jovan 11:47-57).

2. Koji Marijin postupak izaziva raspravu, i kako Isusov odgovor u njenu odbranu pokazuje da je svestan ’svog časa‘?

2 Osmog nisana, šest dana pre Pashe, Isus je ponovo u blizini Jerusalima. Dolazi u Vitaniju — rodni grad njegovih voljenih prijatelja Marte, Marije i Lazara — u mesto oko tri kilometra od Jerusalima. Petak je uveče, i Isus tamo provodi Sabat. Sledeće večeri učenici prigovaraju Mariji što za Isusa koristi skupoceno parfimisano ulje. Isus odgovara: „Pustite je, neka izvrši taj običaj za dan moje sahrane. Jer siromašne uvek imate sa sobom, ali mene nećete imati uvek“ (Jovan 12:1-8; Matej 26:6-13). Isus zna da je „došao njegov čas da ode s ovog sveta k Ocu“ (Jovan 13:1). Još pet dana i ’daće svoju dušu kao otkupninu u zamenu za mnoge‘ (Marko 10:45). Od ovog trenutka osećaj hitnosti utiče na sve što radi i na sve čemu poučava. Kakav izvanredan primer za nas dok željno iščekujemo kraj ovog sistema stvari! Pogledajmo šta se već sledećeg dana dešavalo sa Isusom.

Dan Isusovog trijumfalnog ulaska

3. (a) Kako Isus u nedelju 9. nisana ulazi u Jerusalim, i kako reaguje većina ljudi? (b) Šta Isus odgovara farisejima koji se žale na mnoštvo?

3 U nedelju 9. nisana, Isus trijumfalno dolazi u Jerusalim. Dok se približava gradu — jašući na magaretu što je ispunjenje Zaharije 9:9 — većina ljudi koja se skupila oko njega prostire svoje gornje haljine po putu, dok drugi seku palmine grane i prostiru ih. Oni uzvikuju: „Blagoslovljen Onaj koji dolazi kao Kralj u Jehovino ime!“ Neki fariseji iz tog mnoštva žele da Isus prekori svoje učenike. Međutim, Isus odgovara: „Kažem vam: ako ovi ućute, kamenje će vikati“ (Luka 19:38-40; Matej 21:6-9).

4. Zašto je Jerusalim uskomešan kad ulazi Isus?

4 Pre samo nekoliko nedelja mnogi iz mnoštva su videli kako je Isus uskrsnuo Lazara. Sada oni pričaju drugima o tom čudu. Zato dok Isus ulazi u Jerusalim ceo grad je uskomešan. „Ko je ovo?“, pita narod. Mnoštvo odgovara: „To je prorok Isus, iz Nazareta u Galileji!“ Budući da vide šta se dešava, fariseji se žale: „Svet ode za njim“ (Matej 21:10, 11; Jovan 12:17-19).

5. Šta se dešava kad Isus dolazi u hram?

5 Dok je u Jerusalimu, Isus kao Najveći Učitelj po svom običaju odlazi u hram da poučava. Tamo mu prilaze slepi i hromi i on ih leči. Sveštenički glavari i pismoznalci ljute se kad to vide i kad čuju dečake u hramu kako viču: „Spasi, molimo te, Sina Davidovog!“ Bune se i kažu: „Čuješ li šta ovi govore?“ „Da“, odgovara Isus. „Zar nikada niste čitali: ’Iz usta male dece i odojčadi pribavio si sebi hvalu‘?“ Dok i dalje poučava, on dobro pazi šta se dešava u hramu (Matej 21:15, 16; Marko 11:11).

6. Kako se Isusov pristup sada razlikuje od ranijeg, i zašto?

6 Koliko je samo Isusov pristup sada drugačiji od pristupa koji je imao pre šest meseci! Tada je došao u Jerusalim na Praznik senica „ne javno, nego više tajno“ (Jovan 7:10). Uvek je preduzimao korake da bi bezbedno umakao kada mu je život bio u opasnosti. Sada otvoreno ulazi u grad u kome je izdato naređenje da ga uhvate! Isus takođe nije imao običaj da se predstavi kao Mesija (Isaija 42:2; Marko 1:40-44). Nije želeo da se od usta do usta prenose bučni pohvalni ili izvrnuti izveštaji o njemu. Sada ga mnoštvo otvoreno proglašava Kraljem i Spasiteljem — Mesijom — a on odbija zahteve religioznih vođa da ih ućutka! Zašto ta promena? Zato što je ’došao čas da se Sin čovečji proslavi‘, kao što je to Isus odmah sutradan objavio (Jovan 12:23).

Odvažna akcija — zatim spasonosne pouke

7, 8. Kako su Isusovi postupci 10. nisana 33. n. e. odraz onoga što je uradio u hramu za vreme Pashe 30. n. e.?

7 Kad dolazi u hram u ponedeljak 10. nisana, Isus reaguje na ono što je video prethodnog popodneva. Počinje ’da izbacuje one koji su prodavali i kupovali u hramu, i prevrće stolove menjačima novca i klupe onima koji prodaju golubove; i nikome ne dozvoljava da pronese bilo kakvu stvar kroz hram‘. Osuđujući prestupnike, objavljuje: „Zar nije pisano: ’Moj dom zvaće se dom molitve za sve nacije‘? A vi od njega napraviste razbojničku pećinu“ (Marko 11:15-17).

8 Ovi Isusovi postupci su odraz onoga što je uradio tri godine ranije kada je došao u hram na Pashu 30. n. e. Međutim, ovog puta je osuda oštrija. Trgovce u hramu sada naziva ’razbojnicima‘ (Luka 19:45, 46; Jovan 2:13-16). Takvi su zato što traže previše novca od onih koji moraju da kupe životinje za žrtvu. Sveštenički glavari, pismoznalci i istaknuti ljudi u narodu čuju šta Isus čini i ponovo traže način da se on pogubi. Ipak ne znaju kako da ga uklone, jer je sav narod uz njega pošto je zadivljen njegovim učenjem i želi da ga čuje (Marko 11:18; Luka 19:47, 48).

9. Koju pouku daje Isus, i koji poziv upućuje svojim slušaocima u hramu?

9 Dok i dalje poučava u hramu, Isus objavljuje: „Došao je čas da se Sin čovečji proslavi.“ Da, on zna da mu je preostalo još samo nekoliko dana ljudskog života. Kad ispriča kako zrno pšenice mora da umre da bi donelo plod — što znači da on mora umreti da bi drugima doneo večni život — Isus upućuje sledeći poziv svojim slušaocima: „Ako neko hoće da mi služi, neka me sledi, i gde sam ja, onde će biti i moj sluga. Ako mi ko bude služio, Otac će mu iskazati čast“ (Jovan 12:23-26).

10. Kako Isus razmišlja o mučeničkoj smrti koja ga očekuje?

10 Razmišljajući o mučeničkoj smrti koja će uslediti za samo nekoliko dana, Isus dalje kaže: „Sad je moja duša uznemirena, i šta da kažem? Oče, spasi me od ovog časa.“ Ali ono što ga čeka ne može se izbeći. „Ali“, kaže on, „baš sam zbog toga došao u ovaj čas.“ Isus se stvarno slaže s celokupnom Božjom pripremom. On je odlučio da Božja volja upravlja njegovim postupcima sve do žrtvene smrti (Jovan 12:27). Kakav primer za nas — primer potpune podložnosti Božjoj volji!

11. O čemu Isus poučava mnoštvo koje je upravo čulo glas s neba?

11 Duboko zabrinut za to kako će njegova smrt uticati na Očev ugled, Isus se moli: „Oče, proslavi svoje ime.“ Na zaprepašćenje mnoštva okupljenog u hramu, glas koji dolazi s neba objavljuje: „I proslavio sam ga i opet ću ga proslaviti.“ Veliki Učitelj koristi ovu priliku da bi mnoštvu kazao zašto se čuo taj glas, koji će biti rezultati njegove smrti i zašto treba da iskazuju veru (Jovan 12:28-36). Za njega su poslednja dva dana sigurno prepuna akcije. Ali presudan dan tek predstoji.

Dan za izricanje osuda

12. Kako religiozne vođe u utorak 11. nisana pokušavaju da Isusa uhvate u zamku, i s kojim rezultatom?

12 U utorak 11. nisana, Isus još jednom dolazi u hram da poučava. Skupila se neprijateljska publika. Misleći na ono što je Isus uradio prethodnog dana, sveštenički glavari i starešine naroda ga pitaju: „Kojom vlašću to činiš? I ko ti je dao tu vlast?“ Vrhunski Učitelj ih zbunjuje odgovorom, i priča tri živopisne priče — dve o vinogradu, i jednu o svadbi — čime razotkriva koliko su zli njegovi protivnici. Religiozne vođe su besne zbog onoga što su čule i žele da ga uhvate. Ali se boje mnoštva koje Isusa smatra prorokom. Zato gledaju da ga namame da kaže nešto zbog čega bi ga mogli uhapsiti. Isus im svojim odgovorom zatvara usta (Matej 21:23–22:46).

13. Koji savet Isus daje svojim slušaocima u vezi s pismoznalcima i farisejima?

13 Pošto pismoznalci i fariseji tvrde da poučavaju Božjem Zakonu, Isus sada podstiče svoje slušaoce: „Činite i držite sve što vam kažu, ali ne činite po njihovim delima, jer govore, a ne čine“ (Matej 23:1-3). Kakva snažna javna osuda! Ali Isus još nije završio s njima. To je njegov poslednji dan u hramu, i on odvažno objavljuje niz osuda — koje se razležu jedna za drugom kao tutnjava grmljavine.

14, 15. Koje oštre osude Isus izriče protiv pismoznalaca i fariseja?

14 „Teško vama, pismoznalci i fariseji, licemeri!“, objavljuje Isus šest puta. Oni su takvi, objašnjava Isus, zato što zatvaraju Kraljevstvo nebesko pred ljudima, i ne puštaju unutra one koji hoće da uđu. Ti licemeri obilaze more i kopno da načine jednog prozelita, samo da bi zaslužio večno uništenje. Dok zanemaruju „ono što je u Zakonu važnije, naime pravdu i milosrđe i vernost“, oni obraćaju veliku pažnju na plaćanje desetka. U stvari, oni ’spolja čiste čašu i činiju, a iznutra su pune grabeža i neumerenosti‘ u tom smislu što je njihova unutrašnja trulež sakrivena iza spoljašnjeg prikazivanja pobožnosti. Nadalje, spremni su da grade grobove za proroke i da ih ukrašavaju kako bi skrenuli pažnju na svoja dobročinstva, iako su „sinovi onih koji su ubijali proroke“ (Matej 23:13-15, 23-31).

15 Osuđujući nedostatak duhovnih vrednosti kod svojih protivnika, Isus kaže: „Teško vama, slepe vođe.“ Oni su slepi u moralnom smislu, jer veći naglasak stavljaju na hramsko zlato nego na duhovnu vrednost tog mesta obožavanja. Zatim Isus izgovara najjače reči osude. „Zmije, zmijski porode“, kaže on, „kako ćete pobeći od osude Gehene?“ Da, Isus im kaže da će zbog svog zlog puta pretrpeti večno uništenje (Matej 23:16-22, 33). Pokažimo i mi hrabrost u objavljivanju poruke o Kraljevstvu, čak i kada to podrazumeva razotkrivanje krive religije.

16. Koje važno proročanstvo Isus daje svojim učenicima dok sede na Maslinskoj gori?

16 Isus sada napušta hram. Dok popodnevno sunce polako iščezava on i njegovi apostoli se penju na Maslinsku goru. Dok sede tamo Isus proriče uništenje hrama i daje znak svoje prisutnosti i svršetka sistema stvari. Značenje ovih proročanskih reči odnosi se i na naše vreme. Te večeri Isus svojim učenicima kaže i ovo: „Znate da je za dva dana Pasha, i Sin čovečji treba da bude predan da ga pribiju na stub“ (Matej 24:1-14; 26:1, 2).

Isus ’voli svoje do kraja‘

17. (a) Koju pouku Isus pruža dvanaestorici za vreme Pashe 14. nisana? (b) Koji spomen Isus uvodi nakon što otpušta Judu Iskariotskog?

17 Sledeća dva dana — 12. i 13. nisana — Isus se ne pojavljuje javno u hramu. Religiozne vođe traže da ga ubiju, a on ne želi da ga išta omete u proslavljanju Pashe sa svojim apostolima. Zalaskom sunca u četvrtak počinje 14. nisan — poslednji dan Isusovog zemaljskog života. On i njegovi apostoli su se te večeri okupili u jednoj kući u Jerusalimu gde je sve pripremljeno da proslave Pashu. Dok su zajedno na Pashi, dvanaestorici pruža jednu predivnu pouku o poniznosti tako što im pere noge. Kad otpusti Judu Iskariotskog, koji je pristao da izda svog Gospodara za 30 srebrnika — što je prema Mojsijevom zakonu cena za običnog roba — Isus uvodi Memorijal svoje smrti (Izlazak 21:32; Matej 26:14, 15, 26-29; Jovan 13:2-30).

18. Čemu još Isus s ljubavlju poučava svojih 11 vernih apostola, i kako ih priprema za svoj predstojeći odlazak?

18 Posle uvođenja Memorijala apostoli se žučno raspravljaju oko toga ko je od njih najveći. Isus ih zbog toga ne grdi, već ih strpljivo poučava koliko je vredno da služe drugima. On ceni to što su ostali s njim tokom njegovih kušnji, i zato lično s njima sklapa savez za kraljevstvo (Luka 22:24-30). Isus im takođe zapoveda da vole jedan drugog baš kao što je on voleo njih (Jovan 13:34). Dok se još zadržava u toj sobi, s puno ljubavi ih priprema za svoj predstojeći odlazak. Uverava ih da im je prijatelj, podstiče ih da iskazuju veru i obećava im pomoć svetog duha (Jovan 14:1-17; 15:15). Pre nego što odlaze iz kuće, Isus se moli svom Ocu: „Došao je čas; proslavi svog sina, da tvoj sin proslavi tebe.“ Isus je zaista pripremio apostole za svoj odlazak, i stvarno ih ’voli do kraja‘ (Jovan 13:1; 17:1).

19. Zašto Isus doživljava duševnu patnju u Getsimaniji?

19 Verovatno je već prošla ponoć kada Isus i 11 vernih apostola stižu u Getsimaniju. Tamo je često odlazio sa svojim apostolima (Jovan 18:1, 2). Za nekoliko sati Isus će umreti kao neki podli kriminalac. Duševna patnja zbog ovog predstojećeg događaja kao i mogućnost da time nanese sramotu svom Ocu, toliko je jaka da dok se on moli znoj mu postaje kao kapi krvi koje padaju na zemlju (Luka 22:41-44). „Dođe čas!“, kaže Isus apostolima. „Evo, moj izdajnik se približio.“ Dok još govori približava se Juda Iskariotski u pratnji velikog mnoštva ljudi koji nose toljage, svetiljke i oružje. Došli su da uhapse Isusa. On se ne odupire. Objašnjava to sledećim rečima: „Kako bi se onda ispunilo Pismo da tako mora da se dogodi?“ (Marko 14:41-43; Matej 26:48-54).

Sin čovečji proslavljen!

20. (a) Kakve svireposti Isus doživljava posle hapšenja? (b) Zašto nekoliko trenutaka pre smrti Isus uzvikuje: „Svršeno je“?

20 Isusa posle hapšenja optužuju lažni svedoci, osuđuju ga nepravedne sudije, kažnjava ga Pontije Pilat, rugaju mu se sveštenici i svetina, a vojnici ga ismevaju i muče (Marko 14:53-65; 15:1, 15; Jovan 19:1-3). U petak u podne Isus je prikovan na mučenički stub i trpi strašne bolove dok se pod težinom njegovog tela cepaju rane od klinova na rukama i nogama (Jovan 19:17, 18). Oko tri po podne Isus uzvikuje: „Svršeno je!“ Da, Isus je završio sve zbog čega je došao na zemlju. Poveravajući svoj duh Bogu, spušta glavu i umire (Jovan 19:28, 30; Matej 27:45, 46; Luka 23:46). Trećeg dana posle toga, Jehova uskrsava svog Sina (Marko 16:1-6). Četrdeset dana posle uskrsenja Isus uzlazi na nebesa i biva proslavljen (Jovan 17:5; Dela apostolska 1:3, 9-12; Filipljanima 2:8-11).

21. Kako možemo oponašati Isusa?

21 Kako mi možemo ’tačno slediti Isusove stope‘? (1. Petrova 2:21). Poput njega snažno se trudimo u delu propovedanja o Kraljevstvu i stvaranju učenika i budimo hrabri i odvažni dok govorimo Božju reč (Matej 24:14; 28:19, 20; Dela apostolska 4:29-31; Filipljanima 1:14). Nikada nemojmo izgubiti iz vida gde se nalazimo u struji vremena niti propuštati da druge podstičemo na ljubav i dobra dela (Marko 13:28-33; Jevrejima 10:24, 25). Dopustimo da svim našim postupcima upravlja volja Jehove Boga i svesnost da živimo u ’vremenu kraja‘ (Danilo 12:4NW).

Kako bi odgovorio?

• Kako je na Isusovu završnu službu u hramu u Jerusalimu uticalo to što je znao da mu se bliži smrt?

• Šta pokazuje da je Isus ’voleo svoje do kraja‘?

• Šta nam događaji tokom poslednjih nekoliko sati Isusovog života govore o njemu?

• Kako možemo u našoj službi oponašati Hrista Isusa?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 18. strani]

Isus ih je ’voleo do kraja‘