„Gospod je stvarno uskrsnuo!“

Zamisli kako su Isusovi učenici bili potreseni kad je njihov Gospod ubijen. Njihove nade su bile poput njegovog beživotnog tela koje je Josif iz Arimateje položio u grob. Mrtva su bila i sva očekivanja da će Isus osloboditi Jevreje rimskog jarma.

UKOLIKO bi to bio kraj, Isusovi učenici bi se verovatno rasuli poput sledbenika mnogih takozvanih Mesija. Ali Isus je bio živ! On se prema Pismu u nekoliko navrata pojavio svojim sledbenicima kratko posle svoje smrti. Zato su neki od njih bili podstaknuti da uzviknu: „Gospod je stvarno uskrsnuo!“ (Luka 24:34).

Učenici su pozivani da odbrane svoju veru u Isusa kao Mesiju. Tada su posebno ukazivali na njegovo uskrsenje iz mrtvih kao na čvrst dokaz njegovog mesijanstva. Zaista, „apostoli su velikom silom davali svedočanstvo o uskrsenju Gospoda Isusa“ (Dela apostolska 4:33).

Da je neko dokazao da je to uskrsenje bila prevara — možda na taj način što bi to neko od njegovih učenika priznao ili tako što bi pokazao da je njegovo telo ostalo u grobu — hrišćanstvo bi odmah u početku omanulo. Ali nije. Znajući da je Hrist živ, njegovi učenici su išli posvuda objavljujući njegovo uskrsenje i mnogi su počeli da veruju u uskrsnulog Hrista.

 Zašto i ti možeš da veruješ u Isusovo uskrsenje? Koji dokaz postoji da je to bio stvaran događaj?

Zašto razmotriti dokaze?

Sva četiri izveštaja Jevanđelja govore o Isusovom uskrsenju (Matej 28:1-10; Marko 16:1-8; Luka 24:1-12; Jovan 20:1-29). a I drugi delovi Hrišćanskih grčkih spisa govore o podizanju Hrista iz smrti kao o nečem sasvim izvesnom.

Nije ni čudo što su Isusovi sledbenici objavljivali njegovo uskrsenje! Ako ga je Bog stvarno vratio u život, to je onda najčudesnija vest koju je svet ikada čuo. To znači da Bog postoji. Štaviše, to znači da je Isus živ i upravo sada.

Kako to utiče na nas? Pa, Isus se molio: „Ovo znači večni život, da usvajaju spoznanje o tebi, jedinom istinitom Bogu, i o onome koga si poslao, Isusu Hristu“ (Jovan 17:3). Da, mi možemo steći spasonosno spoznanje o Isusu i njegovom Ocu. Ukoliko to spoznanje primenjujemo, onda čak i ukoliko umremo možemo biti uskrsnuti, budući da je i Isus bio uskrsnut (Jovan 5:28, 29). Onda se možemo nadati večnom životu na rajskoj zemlji pod Božjim nebeskim Kraljevstvom u rukama njegovog proslavljenog Sina Isusa Hrista, Kralja nad kraljevima (Isaija 9:6, 7; Luka 23:43; Otkrivenje 17:14).

Zato je presudno pitanje da li je Isus zaista ustao iz mrtvih. Ono utiče na naš sadašnji život i na naše buduće izglede. Zato te pozivamo da ispitaš četiri linije dokaza da je Isus umro i da je uskrsnuo.

Isus je na stubu zaista umro

Neki skeptici tvrde da Isus, iako je bio prikovan na stub, zapravo nije umro. Oni kažu da je on bio samo polumrtav i da se povratio zbog hladnoće groba. Pa ipak, svi raspoloživi izvori pokazuju da je u grob stvarno položeno Isusovo beživotno telo.

Budući da je javno pogubljen, bilo je svedoka njegove stvarne smrti na stubu. Njegovu smrt je potvrdio centurion zadužen za to pogubljenje. Taj vojni zapovednik je bio profesionalac čiji je posao bio da ustanovi da li je nastupila smrt. Pored toga, rimski guverner Pontije Pilat dao je Josifu iz Arimateje Isusovo telo da se sahrani tek pošto je Isusova smrt bila potvrđena (Marko 15:39-46).

Grobnica je nađena prazna

Prazan grob je učenicima pružio prvi dokaz o Isusovom uskrsenju i taj dokaz ostaje neoboriv. Isus je bio sahranjen u novom grobu koji ranije nikada nije bio korišćen. Bio je blizu mesta pogubljenja i mogao se nepogrešivo lako pronaći (Jovan 19:41, 42). Sva četiri izveštaja Jevanđelja slažu se da kada su Isusovi prijatelji stigli do groba drugo jutro nakon njegove smrti, njegovog tela nije bilo (Matej 28:1-7; Marko 16:1-7; Luka 24:1-3; Jovan 20:1-10).

To što je grob prazan bilo je začuđujuće kako Isusovim neprijateljima tako i njegovim prijateljima. Njegovi neprijatelji su dugo radili na tome da ga vide mrtvog i pokopanog. Nakon što su ostvarili svoj cilj, potrudili su se da se na grob postavi  straža i da se grob zapečati. Ali, ujutro prvog dana te jevrejske nedelje, grob je bio prazan.

Da li su Isusovi prijatelji uzeli njegovo telo iz groba? Ne bi se moglo reći, budući da Jevanđelja pokazuju da su bili veoma žalosni nakon pogubljenja. Pored toga, zar bi bili spremni da dožive progonstvo i smrt za nešto za šta znaju da je laž.

Ko je ispraznio grob? Poslednji koji bi to učinili bili bi Isusovi neprijatelji. Čak i da jesu to učinili, kasnije bi to izneli kako bi pobili tvrdnje učenika da je Isus uskrsnuo i da je živ. Ali ništa od toga se nije desilo, budući da je Bog bio taj koji je preduzeo akciju.

Nedeljama posle toga, Isusovi neprijatelji nisu mogli izneti jake protivargumente na Petrovo sledeće svedočanstvo: „Ljudi Izraelci, čujte ove reči: Isusa Nazarećanina, čoveka koga je vama Bog javno pokazao moćnim delima i čudesnim predznacima i znakovima koje je Bog posredstvom njega učinio među vama, kao što i sami znate, tog čoveka, predanog po određenoj nameri i predznanju Božjem, pribili ste na stub rukom bezakonika i ubili ga. Ali Bog ga je uskrsnuo oslobodivši ga smrtnih bolova, jer nije bilo moguće da ga smrt i dalje čvrsto drži. Jer David o njemu kaže: ’Jehova mi je stalno bio pred očima... A i moje telo će počivati u nadi; jer nećeš ostaviti moju dušu u Hadu, niti ćeš dozvoliti da tvoj lojalni vidi raspadanje‘“ (Dela apostolska 2:22-27).

Mnogi su videli uskrsnulog Isusa

U knjizi Dela apostolskih, jevanđelista Luka je naveo: „I [apostolima] se, nakon što je stradao, mnogim neospornim dokazima [Isus] pokazao da je živ, i pojavljivao im se četrdeset dana i govorio o Božjem kraljevstvu“ (Dela apostolska 1:2, 3). Priličan broj učenika je video uskrsnulog Isusa u različitim prilikama — u vrtu, na putu, tokom obroka, na Tiberijadskom moru (Matej 28:8-10; Luka 24:13-43; Jovan 21:1-23).

Kritičari dovode u pitanje istinitost tih pojavljivanja. Oni kažu da su pisci izmislili te izveštaje odnosno citiraju navodna neslaganja iz tih izveštaja. U stvari, male razlike u Jevanđeljima dokazuju da nije bilo nikakvih tajnih dogovora. Naše spoznanje o Isusu se proširuje kada nam jedan od pisaca pruži detalje koji nadopunjuju druge izveštaje o određenim događajima iz Hristovog zemaljskog života.

Da li su Isusova pojavljivanja posle uskrsenja bila halucinacije? Bilo koji argument za to zvuči neuverljivo, budući da je uskrsnulog Isusa videlo jako puno ljudi. Među njima su bili ribari, žene, jedan državni službenik i čak nepoverljivi apostol Toma, koji je poverovao tek kada je video neoboriv dokaz da je Isus ustao iz mrtvih (Jovan 20:24-29). U nekoliko navrata Isusovi učenici isprva nisu prepoznali svog uskrsnulog Gospoda. Jednom ga je videlo preko 500 ljudi, od kojih je većina bila živa kada je apostol Pavle taj događaj iskoristio kao dokaz za odbranu uskrsenja (1. Korinćanima 15:6).

 Živi Isus utiče na ljude

Isusovo uskrsenje nije samo predmet radoznalosti ili debate. Činjenica da je živ pozitivno utiče na ljude posvuda. Još od prvog veka, nebrojeno mnogo osoba se od ravnodušnosti ili potpunog protivljenja hrišćanstvu okrenulo ka apsolutnom uverenju da je to prava religija. Šta ih je promenilo? Proučavanje Pisma im je pružilo dokaze da je Bog vratio Isusa u život kao jedno slavno duhovno biće na nebu (Filipljanima 2:8-11). Oni su pokazivali veru u Isusa i Jehovinu pripremu za spasenje putem Hristove otkupne žrtve (Rimljanima 5:8). Oni pronalaze istinsku sreću u tome što vrše Božju volju i žive u skladu s Isusovim učenjima.

Osmotri šta je značilo biti hrišćanin u prvom veku. Nije bilo reči o sticanju ugleda, moći niti bogatstva. Baš naprotiv, mnogi rani hrišćani su zarad vere ’radosno prihvatili otimanje svoje imovine‘ (Jevrejima 10:34). Hrišćanstvo je značilo požrtvovan život i progonstvo koje se u mnogim slučajevima okončalo mučeničkom smrću.

Pre nego što su postali Hristovi sledbenici, neki su bili uvaženi i bogati. Savle iz Tarsa je studirao kod renomiranog učitelja Zakona, Gamalila, i počeo je da biva velik u očima Jevreja (Dela apostolska 9:1, 2; 22:3; Galatima 1:14). Međutim, Savle je postao apostol Pavle. On i mnogi drugi su okrenuli leđa prestižu i moći koji nudi ovaj svet. Zašto? Da bi širili poruku istinske nade temeljene na Božjim obećanjima i na činjenici da je Isus Hrist uskrsnuo iz mrtvih (Kološanima 1:28). Bili su spremni da propate za ono što su znali da je temeljeno na istini.

Isto je i s milionima ljudi danas. Njih možeš pronaći u skupštinama Jehovinih svedoka širom sveta. Svedoci te srdačno pozivaju na godišnjicu obeležavanja Hristove smrti, koja će se održati nakon zalaska sunca u nedelju 8. aprila 2001. Biće im drago da prisustvuješ ovoj prilici, kao i svim njihovim sastancima u Dvoranama Kraljevstva na kojima se proučava Biblija.

Zašto ne saznaš nešto više, i to ne samo o Isusovoj smrti i uskrsenju već i o njegovom životu i učenjima? On nas poziva k sebi (Matej 11:28-30). Sada preduzmi potrebne korake kako bi stekao tačno spoznanje o Jehovi Bogu i Isusu Hristu. To i za tebe može da znači večni život pod Božjim Kraljevstvom u rukama njegovog dragog Sina.

[Fusnota]

[Slike na 7. strani]

Milioni pronalaze pravu sreću u sleđenju Isusa Hrista

[Izvor slike na 6. strani]

From the Self-Pronouncing Edition of the Holy Bible, containing the King James and the Revised versions