Pobediti ljudsku slabost
Pobediti ljudsku slabost
„Razmišljanje svojstveno telu znači smrt“ (RIMLJANIMA 8:6).
1. Kako neki gledaju na ljudsko telo, i koje je pitanje vredno osmatranja?
„HVALIM te što sam tako divno sazdan“ (Psalam 139:14). Tako je pevao psalmista David kada je razmišljao o jednom Jehovinom stvarstvu — o ljudskom telu. Za razliku od ove i te kako osnovane hvale, ima religioznih učitelja koji ljudsko telo smatraju klopkom i instrumentom u funkciji greha. Ono se naziva „plaštem neznanja, osnovom poroka, okovima propadljivosti, mračnim kavezom, živim lešom, grobom koji hoda“. Istina, apostol Pavle je rekao: „U mom telu, ne prebiva ništa dobro“ (Rimljanima 7:18). Ali da li to znači da smo bespomoćno zarobljeni u grešnom telu?
2. (a) Šta znači „razmišljanje svojstveno telu“? (b) Koja borba između „tela“ i „duha“ postoji u ljudima koji žele da ugode Bogu?
2 Pismo ponekad sa izrazom ’telo‘ ukazuje na ljudsko telo (1. Kraljevima 21:27). Ono koristi taj izraz ’telo‘ i da bi predstavilo čoveka u njegovom nesavršenom stanju kao grešnog potomka buntovnog Adama (Efešanima 2:3; Psalam 51:7; Rimljanima 5:12). Ono što smo nasledili od njega dovelo je do ’slabosti tela‘ (Rimljanima 6:19). A i Pavle je upozorio: „Razmišljanje svojstveno telu znači smrt“ (Rimljanima 8:6). „Razmišljanje svojstveno telu“ znači da nas kontrolišu i motivišu želje palog tela (1. Jovanova 2:16). Zato ako nastojimo da ugodimo Bogu, postoji stalna borba između naše duhovnosti i naše grešne prirode koja nepopustljivo vrši pritisak na nas da činimo „dela tela“ (Galatima 5:17-23; 1. Petrova 2:11). Nakon što je opisao taj bolni unutrašnji sukob kod sebe, Pavle je izjavio: „Jadan sam ti ja čovek! Ko će me izbaviti od tela koje je podvrgnuto ovoj smrti?“ (Rimljanima 7:24). Da li je Pavle bio bespomoćna žrtva iskušenja? Biblija glasno odgovara da nije.
Realnost iskušenja i greha
3. Kako mnogi gledaju na greh i iskušenje, ali kako Biblija upozorava na takav stav?
3 Danas je mnogima neprihvatljiva zamisao o grehu. Neki kroz šalu koriste reč „greh“ kao neki starinski izraz za ljudske slabosti. Oni ne shvataju da „svi mi moramo da se jasno pokažemo pred Hristovom sudskom stolicom, da bi svako dobio svoju nagradu za ono što je učinio u telu, po onome što je činio, bilo dobro bilo zlo“ (2. Korinćanima 5:10). Drugi ironično kažu: „Svemu mogu da odolim, osim iskušenju!“ Neki žive u sredini gde su svi koncentrisani na trenutno zadovoljenje, bilo da se radi o hrani, seksu, zabavi ili postignućima. Oni ne samo što žele sve već i žele to odmah! (Luka 15:12). Oni ne gledaju iza trenutnog zadovoljstva, na buduću radost „pravog života“ (1. Timoteju 6:19). Međutim, Biblija nas uči da pažljivo razmišljamo i da budemo dalekovidi, da se klonimo bilo čega što bi nam naudilo u duhovnom ili nekom drugom pogledu. Jedna nadahnuta poslovica kaže: „Pametan čovjek vidi zlo i skloni se, a ludi idu dalje i plaćaju“ (Priče Solomunove 27:12, DK).
4. Kakav savet Pavle daje u 1. Korinćanima 10:12, 13?
4 Kada je pisao hrišćanima koji su živeli u Korintu — gradu koji je bio poznat po moralnoj izopačenosti — Pavle je pružio realno upozorenje na iskušenje i moć greha. On je rekao: „Ko misli da stoji, neka se čuva da ne padne. Nije vas snašlo nikakvo iskušenje osim onoga koje je uobičajeno za ljude. Ali Bog je veran, i neće dozvoliti da budete iskušani iznad onoga što možete podneti, nego će s kušnjom stvoriti i izlaz kako biste mogli da je podnesete“ (1. Korinćanima 10:12, 13). Svi mi — i mladi i stari, i muškarci i žene — nailazimo na mnoga iskušenja u školi, na poslu ili na nekom drugom mestu. Zato hajde da ispitamo Pavlove reči i vidimo koje značenje one imaju za nas.
Ne budi previše samouveren
5. Zašto je opasno biti previše samouveren?
5 Pavle je napisao: „Ko misli da stoji, neka se čuva da ne padne.“ Opasno je biti preterano uveren u sopstvenu moralnu snagu. To otkriva nedostatak razumevanja prirode i moći greha. Budući da su ljudi kao što su Mojsije, David, Solomon i apostol Petar upali u greh, da li treba da mislimo kako smo mi neranjivi? (Brojevi 20:2-13; 2. Samuilova 11:1-27; 1. Kraljevima 11:1-6; Matej 26:69-75). „Mudar se pazi i uklanja od zla, bezuman je nasrtljiv i besan [„samouveren“, NW]“, kažu Poslovice 14:16. Štaviše, i Isus je rekao: ’Duh je srčan, ali je telo slabo‘ (Matej 26:41). Pošto nijedan nesavršeni čovek nije imun na iskvarene nagone, potrebno je da ozbiljno shvatimo Pavlovo upozorenje i da se odupiremo iskušenju, inače rizikujemo da posrnemo (Jeremija 17:9).
6. Kada i kako treba da se pripremimo za iskušenje?
6 Mudro je pripremiti se za nevolju koja može neočekivano nastati. Kralj Asa je prepoznao da je period mira bio pravo vreme da izgradi svoja utvrđenja (2. Letopisa 14:2, 6, 7). Znao je da će biti kasno da se priprema u trenutku napada. Slično tome je najbolje da se i odluke oko toga šta uraditi kada se pojave iskušenja donesu kada smo staloženi, tokom perioda bez problema (Psalam 63:7). Danilo i njegovi bogobojazni drugovi doneli su odluku da budu verni Jehovinom zakonu još pre nego što su se našli pred pritiskom da jedu specijalitete s kraljeve trpeze. Zato nisu oklevali da se čvrsto drže svojih uverenja i ne uzimaju nečistu hranu (Danilo 1:8). Pre nego što se pojave iskušavajuće situacije, ojačajmo svoju rešenost da ostanemo moralno čisti. Tada ćemo imati snage da se odupremo grehu.
7. Zašto je utešno znati da se drugi uspešno odupiru iskušenju?
7 Koju utehu izvlačimo iz Pavlovih reči: „Nije vas snašlo nikakvo iskušenje osim onoga koje je uobičajeno za ljude“! (1. Korinćanima 10:13). Apostol Petar je pisao: „Zauzmite stav protiv [Đavola], čvrsti u veri, znajući da iste patnje snalaze celu zajednicu vaše braće po svetu“ (1. Petrova 5:9). Da, drugi se suočavaju sa sličnim iskušenjima i uspešno im se odupiru uz Božju pomoć, pa možemo i mi. Međutim, kao pravi hrišćani koji žive u izopačenom svetu, svi možemo očekivati da ćemo pre ili kasnije biti iskušani. Zato, kako možemo biti uvereni u pobedu nad ljudskom slabošću i nad iskušenjem na greh?
Možemo se odupreti iskušenju
8. Koji je osnovni način da izbegavamo iskušenje?
8 Osnovni način da prestanemo da „budemo robovi greha“ jeste da izbegavamo iskušenje kad je to moguće (Rimljanima 6:6). Poslovice 4:14, 15 podstiču: „Ne idi na stazu bezdušnika, putem ljudi rđavih ne idi. Izbegavaj ga, ne prolazi njime, ukloni se od njega, mini ga.“ Mi često već znamo hoće li izvestan splet okolnosti verovatno dovesti do greha. Zato, očigledna stvar koju treba da uradimo kao hrišćani jeste da se ’minemo‘, da se klonimo bilo koga, bilo čega i bilo kog mesta koje bi u nama moglo potpaliti neispravne želje i razbuktati nečiste strasti.
9. Kako se u Pismu naglašava bežanje od kompromitujućih situacija?
9 Još jedan od osnovnih koraka ka pobedi nad grehom jeste da pobegnemo iz iskušavajuće situacije. Pavle je savetovao: „Bežite od bluda“ (1. Korinćanima 6:18). Još je pisao: „Bežite od idolopoklonstva“ (1. Korinćanima 10:14). Taj apostol je upozorio i Timoteja da beži od neumerene težnje za materijalnim bogatstvom, kao i „od želja svojstvenih mladosti“ (2. Timoteju 2:22; 1. Timoteju 6:9-11).
10. Koja dva suprotna primera pokazuju da se isplati pobeći od iskušenja?
10 Osmotri slučaj izraelskog kralja Davida. Dok je razgledao okolinu s krova svog dvora, spazio je kako se jedna lepa žena kupa i njegovo srce su ispunile neispravne želje. Trebalo je da ode s krova i da pobegne od iskušenja. Umesto toga, on se raspitivao o toj ženi — Vitsaveji — i posledice su bile katastrofalne (2. Samuilova 11:1–12:23). S druge strane, kako je Josif reagovao kada ga je nemoralna žena njegovog gospodara saletala da legne s njom? Izveštaj nam govori: „Mada mu ona svaki dan govoraše, Josif ne hte da legne s njom, ni da ostane s njom.“ Čak i bez zapovesti iz Mojsijevog zakona, koji tada još nije bio dat, Josif joj je odgovorio: „Kako bih ja tako grdno zlo počinio i Bogu zgrešio?“ Jednog dana, ona ga je uhvatila i rekla: „Lezi sa mnom!“ Da li je Josif ostao tamo i probao da razgovara s njom? Ne. On „pobeže napolje“. Josif nije dozvolio da ga nadvlada seksualno iskušenje. Pobegao je! (Postanje 39:7-16).
11. Šta možemo učiniti ako stalno doživljavamo neko iskušenje?
11 Ponekad se bežanje smatra kukavičlukom, ali često je mudro skloniti se iz neke situacije. Možda stalno doživljavamo neko iskušenje na poslu. Iako možda ne možemo promeniti posao, možda postoje neki drugi načini da se sklonimo iz iskušavajućih okolnosti. Potrebno je da pobegnemo od bilo čega za šta znamo da je neispravno, i treba da budemo odlučni da radimo samo ono što je ispravno (Amos 5:15). U drugim slučajevima bi bežanje od iskušenja značilo da izbegavamo pornografske sajtove na Internetu i sporna mesta zabave. To bi takođe moglo značiti da odložimo neki časopis ili nađemo novi krug prijatelja — prijatelja koji vole Boga i koji mogu da nam pomognu (Poslovice 13:20). Šta god da nas iskušava na greh, mudri smo ako tome odlučno okrenemo leđa (Rimljanima 12:9).
Kako može pomoći molitva
12. Šta tražimo od Boga kada se molimo: „Ne uvedi nas u iskušenje“?
12 Pavle daje ovo ohrabrujuće zasiguranje: „Bog je veran, i neće dozvoliti da budete iskušani iznad onoga što možete podneti, nego će s kušnjom stvoriti i izlaz kako biste mogli da je podnesete“ (1. Korinćanima 10:13). Jedan način na koji nam Jehova pomaže jeste taj što nam odgovara na molitve kada tražimo da nam pomogne u borbi sa iskušenjem. Isus Hrist nas je poučio da se molimo: „Ne uvedi nas u iskušenje, nego nas izbavi od zloga“ (Matej 6:13). U odgovoru na takvu iskrenu molitvu, Jehova nas neće prepustiti iskušenju; oslobodiće nas od Satane i njegovih ’lukavstava‘ (Efescima 6:11, DK). Treba da molimo Boga da nam pomogne da prepoznamo iskušenja i da imamo snage da im se odupremo. Ako ga preklinjemo da ne dozvoli da posrnemo kada smo iskušani, on će nam pomoći da nas ne prevari Satana, ’zli‘.
13. Šta treba da radimo kada naiđemo na neko iskušenje koje traje?
13 Posebno treba da se gorljivo molimo kada se suočavamo s nekim iskušenjem koje traje. Neka iskušenja mogu izazvati snažne unutrašnje borbe, borbe s razmišljanjima i stavovima koji nas izrazito podsećaju na to koliko smo stvarno slabi (Psalam 51:7). Na primer, šta možemo uraditi ako nas muče sećanja na neku raniju lošu naviku? Šta ako smo iskušani da joj se vratimo? Umesto da jednostavno pokušavaš da ugušiš takva osećanja, iznesi tu stvar Jehovi u molitvi — ako je potrebno i puno puta (Psalam 55:23). On nam uz snagu svoje Reči i svetog duha može pomoći da očistimo um od nečistih naginjanja (Psalam 19:9, 10).
14. Zašto je u borbi s ljudskom slabošću neophodna molitva?
14 Kada je u Getsimanskom vrtu primetio da su apostoli pospani, Isus je podstakao: „Bdite i neprestano se molite, da ne dođete u iskušenje. Duh je, doduše, srčan, ali je telo slabo“ (Matej 26:41). Jedan način da savladamo iskušenje jeste da budemo oprezni što se tiče različitih oblika koje to iskušenje može poprimiti i da budemo osetljivi na njihovu suptilnost. Jako je bitno da se bez odlaganja molimo u vezi sa izvesnim iskušenjem kako bismo bili duhovno opremljeni za borbu protiv njega. Pošto iskušenje udara tamo gde smo najranjiviji, ne možemo se sami odupirati. Neophodna je molitva zato što Božja snaga može podržati našu odbranu od Satane (Filipljanima 4:6, 7). Možda će nam biti potrebni i duhovna pomoć i molitve ’starešina iz skupštine‘ (Jakov 5:13-18).
Aktivno se odupiri iskušenju
15. Šta je uključeno u odupiranje iskušenju?
15 Osim što izbegavamo iskušenje kada je to moguće, moramo mu se aktivno odupirati dok ne prođe ili dok se ne promeni situacija. Kada je Satana iskušavao Isusa, on se odupirao sve dok Đavo nije otišao (Matej 4:1-11). Učenik Jakov je pisao: „Suprotstavite se Đavolu, i pobeći će od vas“ (Jakov 4:7). Odupiranje počinje tako što učvršćujemo um Božjom Rečju i što donosimo čvrstu odluku da ćemo se držati njegovih merila. Dobro je da upamtimo ključne stihove koji se bave našom konkretnom slabošću i da razmišljamo o njima. Bilo bi mudro da nađemo nekog zrelog hrišćanina — možda starešinu — s kojim ćemo razgovarati o svojim brigama i koga možemo pozvati u pomoć kada potpadnemo pod iskušenje (Poslovice 22:17).
16. Kako možemo ostati moralno ispravni?
16 Pismo nas podstiče da obučemo novu ličnost (Efešanima 4:24). To znači dozvoliti da nas Jehova oblikuje i menja. Pišući svom saradniku Timoteju, Pavle je rekao: „Teži za pravednošću, odanošću Bogu, verom, ljubavlju, istrajnošću, blagom naravi. Bori se u dobroj borbi vere, čvrsto se uhvati večnog života na koji si pozvan“ (1. Timoteju 6:11, 12). Mi možemo ’težiti za pravednošću‘ tako što marljivo proučavamo Božju Reč s ciljem da dobro upoznamo Božju ličnost, a zatim tako što se ponašamo u skladu s njegovim zahtevima. Ispunjen raspored hrišćanskih aktivnosti, kao što su propovedanje dobre vesti i posećivanje sastanaka, takođe je jako bitna stvar. Ako se približimo Bogu i u potpunosti iskoristimo njegove duhovne pripreme, to će nam pomoći da duhovno uzrastemo i da ostanemo moralno ispravni (Jakov 4:8).
17. Kako znamo da nas Bog neće napustiti tokom iskušenja?
17 Pavle nas uverava da nijedno iskušenje koje doživimo nikada neće ići preko naše od Boga date sposobnosti da se borimo s tim iskušenjem. Jehova će ’stvoriti i izlaz kako bismo mogli da ga podnesemo‘ (1. Korinćanima 10:13). Bog, ukoliko se oslanjamo na njega, zaista ne dozvoljava da iskušenje postane toliko teško da nemamo dovoljno duhovne snage da sačuvamo integritet. On želi da se uspešno aktivno odupiremo iskušenju da učinimo ono što je loše u njegovim očima. Štaviše, možemo imati veru u njegovo obećanje: „Nikako te neću ostaviti i nipošto te neću napustiti“ (Jevrejima 13:5).
18. Zašto možemo biti uvereni u pobedu nad ljudskom slabošću?
18 Pavle nije sumnjao u ishod borbe protiv svoje ljudske slabosti. On nije sebe smatrao jadnom i bespomoćnom žrtvom sopstvenih telesnih želja. Naprotiv, on je rekao: „Ne trčim s nesigurnošću; ne usmeravam svoje udarce tako kao da udaram vazduh; nego bijem svoje telo i vodim ga kao roba, da ne bih, nakon što sam propovedao drugima, na neki način sâm postao nepodoban“ (1. Korinćanima 9:26, 27). I mi možemo voditi uspešnu bitku s nesavršenim telom. Naš ljubazni nebeski Otac nam preko Pisma, na Bibliji temeljenih publikacija, hrišćanskih sastanaka i zrelih suhrišćana pruža stalne podsetnike koji nam pomažu da idemo ispravnim putem. Uz njegovu pomoć možemo pobediti ljudsku slabost!
Da li se sećaš?
• Šta znači ’razmišljati svojstveno telu‘?
• Kako se možemo pripremiti za iskušenje?
• Šta možemo uraditi da bismo se izborili sa iskušenjem?
• Koja je uloga molitve u borbi sa iskušenjem?
• Kako znamo da je moguće pobediti ljudsku slabost?
[Pitanja za razmatranje]
[Slike na 10. strani]
Biblija ne naučava da smo bespomoćne žrtve sopstvenih telesnih želja
[Slika na 12. strani]
Jedan od osnovnih načina da se izbegne greh jeste da se pobegne iz iskušavajuće situacije