Poslušnost — važna lekcija u detinjstvu?

„RODITELJI žele male individualce, a ne poslušnu decu.“ Tako je glasio naslov u jednim novinama. Taj člančić se zasnivao na jednoj anketi sprovedenoj na Novom Zelandu, koja je otkrila da samo „22 posto ispitanika smatra da deca kod kuće treba da se uče poslušnosti“. Ta anketa je takođe otkrila da današnji roditelji smatraju da je daleko važnije učiti decu da imaju dobre manire, da su nezavisna i odgovorna.

U ovo doba sebičnosti i koristoljublja nije čudo što većina ljudi ima zamagljeno gledište o poslušnosti i o poučavanju dece da budu poslušna. Ali, da li na poslušnost u detinjstvu treba gledati kao na nešto staromodno i zastarelo? Ili je možda poslušnost jedna od važnih lekcija koju deca mogu da nauče i da imaju koristi od nje? Što je još važnije, kako Jehova Bog, Osnivač porodičnog uređenja, gleda na poslušnost roditeljima, i koje su neke koristi koje proističu iz takve poslušnosti (Dela apostolska 17:28; Efešanima 3:14, 15).

’To je pravedno‘

Apostol Pavle je hrišćanskoj skupštini prvog veka u Efesu napisao sledeće: „Deco, slušajte svoje roditelje u Gospodu, jer je to pravedno“ (Efešanima 6:1). Prema tome, prvenstveno treba da budemo poslušni zato što je to u skladu s Božjim merilom o tome šta je ispravno. Kao što je Pavle rekao, ’to je pravedno‘.

U skladu s tim, zapažamo da Božja Reč opisuje roditeljsko disciplinovanje puno ljubavi kao nešto što je lepo, „venac milosti za glavu tvoju, a i ukras oko vrata tvoga“, i kao nešto što je „ugodno u Gospodu“ (Poslovice 1:8, 9; Kološanima 3:20). Nasuprot tome, neposlušnost roditeljima izaziva Božje neodobravanje (Rimljanima 1:30, 32).

„Da ti dobro bude“

Pavle je ukazao na još jednu odliku poslušnosti kada je napisao: „’Poštuj svog oca i majku‘, što je prva zapovest s obećanjem: ’Da ti dobro bude i da dugo ostaneš na zemlji‘“ (Efešanima 6:2, 3; Izlazak 20:12). Na koji način poslušnost roditeljima može nekome doneti blagostanje?

Kao prvo, zar nije tačno da su roditelji u prednosti što se tiče godina i iskustva? Premda možda izgleda da ne znaju mnogo o kompjuterima ili o nekim predmetima koji se uče u školi, oni stvarno znaju mnogo o životu i borbi sa životnim problemima. S druge strane, mladim ljudima fali uravnoteženo razmišljanje koje dolazi sa zrelošću. Zato su skloni tome da brzopleto donose odluke, često popuštaju lošem uticaju vršnjaka, a sve to uglavnom ide njima na štetu. Biblija zato realno kaže: „Ludost je uz srce detetu svezana.“ Koji je lek za to? „Prut karanja će ga ukloniti od nje“ (Poslovice 22:15).

Koristi od poslušnosti prevazilaze odnos roditelj-dete. Da bi ljudsko društvo funkcionisalo skladno i  produktivno mora da postoji saradnja, što znači da se traži izvesna mera poslušnosti. Primera radi, u braku je spremnost da se daje, a ne zahtevnost i neosetljivost prema pravima i osećanjima drugoga, ono što dovodi do mira, harmonije i sreće. Na radnom mestu je potrebno da radnici budu podložni svom pretpostavljenom kako bi neki posao ili trud uspeo. Kada je reč o vladinim zakonima i odredbama, poslušnost ne samo što izuzima nekoga od kazne već takođe obezbeđuje barem neki stepen sigurnosti i zaštite (Rimljanima 13:1-7; Efešanima 5:21-25; 6:5-8).

Mladi koji ne poštuju vlast često su nepodesni za društvo. Nasuprot tome, lekcija o poslušnosti koja se nauči u detinjstvu može koristiti kroz ceo život. Stvarno je prednost tu lekciju naučiti u detinjstvu!

Veličanstvena nagrada za poslušnost

Poslušnost, pored toga što doprinosi srećnim porodičnim odnosima i što donosi druge doživotne koristi, pruža i temelj na kome možemo graditi najvažniji odnos — odnos između nas i našeg Stvoritelja. Kao „Veličanstveni Stvoritelj“ u kome je ’izvor života‘, Jehova Bog s pravom zaslužuje da mu budemo potpuno poslušni (Propovednik 12:1, NW; Psalam 36:10).

Reč „poslušnost“ se u različitim oblicima mnogo puta pojavljuje u Bibliji. Sem toga, na stotine puta se ukazuje na Božje zakone, naređenja, zapovesti, sudske odluke i odredbe, što sve zahteva podložnost. Nema sumnje u to da Bog smatra da je poslušnost uslov da bismo imali njegovo odobravanje. Da, poslušnost je nezamenljiva komponenta za izgradnju odnosa s Jehovom (1. Samuilova 15:22). Nažalost, čovek po prirodi teži tome da bude neposlušan, a ne poslušan. Biblija kaže, „misli srca čovečjega [su] zle od mladosti njegove“ (Postanje 8:21). Dakle, lekcija o poslušnosti mora se učiti ne samo u detinjstvu već celog života. To donosi veličanstvenu nagradu.

Seti se, kao što se apostol Pavle izrazio, da zapovest da se roditelji slušaju ima dvostruko obećanje, naime, da ti „dobro bude i da dugo ostaneš na zemlji“. Potvrdu za ovo obećanje nalazimo u Poslovicama 3:1, 2: „Ne zaboravi, sine, nauku moju, poučenja moja neka čuva srce tvoje, jer će ti produljiti dane i godine tvog života, i mir će ti povećati.“ Veličanstvena nagrada za one koji su poslušni jeste lični odnos s Jehovom sada i večni život u miroljubivom novom svetu (Otkrivenje 21:3, 4).

[Slike na stranama 30, 31]

Poslušnost doprinosi srećnim odnosima u porodici, na radnom mestu i s Jehovom