Pitanja čitalaca

Šta je „počinak“ o kome se govori u Jevrejima 4:9-11, i kako čovek ’ulazi u taj počinak‘?

Apostol Pavle je hrišćanima u prvom veku koji su poreklom bili Jevreji napisao sledeće: „Ostaje jedan sabatni počinak za Božji narod. Jer ko uđe u Božji počinak, i sam je počinuo od svojih dela, kao i Bog od svojih. Dajmo stoga sve od sebe da uđemo u taj počinak“ (Jevrejima 4:9-11).

Kada je Pavle govorio o tome da je Bog počinuo od svojih dela, očigledno je ukazivao na ono što stoji u Postanju 2:2, gde čitamo: „Do sedmoga dana svrši Bog delo svoje, koje učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih koja učini.“ Zašto je Jehova ’počinuo u sedmi dan‘? To sigurno nije bilo zato što je morao da se odmori „od svih dela svojih koja učini“. Sledeći stih daje odgovor: „Bog blagoslovi sedmi dan i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja stvaranjem učini“ (Postanje 2:3; Isaija 40:26, 28).

„Sedmi dan“ se razlikovao od svih prethodnih šest dana u tom smislu što je to bio dan koji je Bog blagoslovio i posvetio, to jest, dan koji je izdvojio, ili posvetio, za posebnu svrhu. Kakva je to bila svrha? Bog je ranije otkrio svoju nameru u vezi s ljudima i Zemljom. Prvom čoveku i njegovoj ženi je rekao: „Rađajte se, množite se i napunite zemlju, i vladajte njom, i imajte vlast nad ribama morskim i nad pticama nebeskim, i nad svim životinjama koje se po zemlji miču“ (Postanje 1:28). Premda je Bog dao ljudima i Zemlji savršeni početak, trebalo je da prođe vreme pa da cela zemlja bude podložena i pretvorena u raj ispunjen savršenom ljudskom porodicom, kao što je Bog nameravao. Dakle, ’sedmog dana‘ Bog se odmarao, to jest počivao, od daljnjih stvaralačkih dela na zemlji da bi dozvolio da se ono što je već stvorio razvije u skladu s njegovom voljom. Na kraju tog ’dana‘ sve što je Bog nameravao postaće stvarnost. Koliko će trajati taj počinak?

Ako se vratimo na ono što je Pavle rekao u Jevrejima, zapazićemo da je istakao da „ostaje jedan sabatni počinak za Božji narod“, i da je podstakao suhrišćane da daju sve od sebe kako bi ’ušli u taj počinak‘. To pokazuje da je „sedmi dan“ Božjeg počinka, koji je započeo oko 4 000 godina pre toga, još uvek trajao kada je Pavle napisao ove reči. On se neće završiti dok se Božja namera u vezi s ljudima i zemljom potpuno ne ispuni na kraju Hiljadugodišnje vladavine Isusa Hrista, koji je „Gospodar sabata“ (Matej 12:8; Otkrivenje 20:1-6; 21:1-4).

Imajući u mislima tu divnu mogućnost, Pavle je objasnio kako neko može ući u Božji počinak. On je napisao: „Ko uđe u Božji počinak, i sam je počinuo od svojih dela.“ To nam govori da, iako su imali savršeni početak, ljudi u celini nisu ušli u Božji počinak. To je bilo zato što Adam i Eva nisu zadugo poštovali Božji počinak tog ’sedmog dana‘ time što bi prihvatili pripreme koje je izvršio za njih. Naprotiv, oni su se pobunili i želeli su da budu nezavisni od Boga. U stvari, oni su se složili sa Sataninim planovima umesto da su prihvatili Božje vođstvo puno ljubavi (Postanje 2:15-17). Zato su izgubili mogućnost da zauvek žive na rajskoj zemlji. Od tada je čitavo čovečanstvo u ropstvu greha i smrti (Rimljanima 5:12, 14).

Pobuna ljudi nije osujetila Božju nameru. Njegov dan počinka i dalje traje. Međutim, Jehova je posredstvom svog Sina, Isusa Hrista, izvršio jednu pripremu punu ljubavi — otkupninu, tako da se svi koji je prihvataju na osnovu vere mogu nadati da će se osloboditi i otpočinuti od bremena greha i smrti (Rimljanima 6:23). Zato je Pavle podsticao suhrišćane da ’počinu od svojih dela‘. Oni treba da prihvate Božje pripreme za spasenje i da ne pokušavaju da obezbede sebi budućnost na svoj način,  kao što su to učinili Adam i Eva. Takođe treba da izbegavaju da opravdavaju sebe.

Zaista je okrepljujuće i umirujuće kad čovek ostavi po strani sebične težnje da bi vršio Božju volju. Isus je uputio sledeći poziv: „Dođite k meni svi koji ste umorni i opterećeni, i ja ću vas okrepiti. Uzmite moj jaram na sebe i učite od mene, jer sam blage naravi i ponizna srca, i naći ćete okrepu za svoje duše. Jer je moj jaram blag i moj teret je lak“ (Matej 11:28-30).

To što je Pavle govorio o Božjem počinku i kako čovek može ući u taj počinak sigurno je predstavljalo izvor ohrabrenja jevrejskim hrišćanima u Jerusalimu, koji su zbog svoje vere podnosili veliko progonstvo i izrugivanje (Dela apostolska 8:1; 12:1-5). Slično tome, Pavlove reči mogu biti izvor ohrabrenja današnjim hrišćanima. Ako shvatimo da je ostvarenje Božjeg obećanja da će uspostaviti rajsku zemlju pod njegovim pravednim Kraljevstvom veoma blizu, i mi treba da otpočinemo od svojih dela i da damo sve od sebe da uđemo u taj počinak (Matej 6:10, 33; 2. Petrova 3:13).

[Slike na 31. strani]

Božje obećanje o zemaljskom raju biće ostvareno na kraju njegovog dana počinka