„Mi svetlost preko tvoje svetlosti vidimo“
„Mi svetlost preko tvoje svetlosti vidimo“
SVETLOST je nešto što često uzimamo zdravo za gotovo sve dok ne nestane struje i naš komšiluk ne utone u mrak. Na svu sreću, naša nebeska „centrala“ — Sunce — apsolutno je pouzdana. A zahvaljujući svetlosti sa Sunca, mi možemo videti, jesti, disati i živeti.
Pošto je svetlost neophodna za život, ne treba da nas iznenadi što u Postanju čitamo da se svetlost pojavila prvog stvaralačkog dana. „Bog reče: Neka bude svetlost. I bi svetlost“ (Postanje 1:3). Bogobojazni ljudi poput kralja Davida uvek su priznavali da je Jehova izvor života i svetlosti. „Jer u tebi izvor je života“, pisao je David. „Mi svetlost preko tvoje svetlosti vidimo“ (Psalam 36:10).
Davidove reči se primenjuju i doslovno i simbolično. Encyclopædia Britannica ističe: „Svetlost je svakako odgovorna za čulo vida.“ Zatim dodaje: „Do ljudskog mozga dolazi više informacija preko očiju nego preko bilo kog drugog receptora.“ Pošto veliki deo onoga što učimo zavisi od dara vida — kojem je potrebna svetlost da bi ispravno funkcionisao — svetlost se u Pismu koristi i na simboličan način.
Tako je Isus svojim učenicima rekao sledeće: „Ja sam svetlo sveta. Ko mene sledi, nipošto neće hoditi u tami, nego će imati svetlo života“ (Jovan 8:12). Simbolično svetlo na koje je Isus ukazao bila je poruka istine koju je propovedao, koja je mogla da osvetli um i srce onih koji su ga slušali. Nakon mnogo godina duhovne tame, Isusovi učenici su najzad mogli da razumeju koja je Božja namera za čovečanstvo, kao i nadu Kraljevstva. To je zaista bilo „svetlo života“, pošto to spoznanje može dovesti do večnog života. „Ovo znači večni život“, rekao je Isus u molitvi nebeskom Ocu, „da usvajaju spoznanje o tebi, jedinom istinitom Bogu, i o onome koga si poslao, Isusu Hristu“ (Jovan 17:3). Nikada nemojmo to duhovno svetlo uzeti zdravo za gotovo!