Da li se sećaš?
Da li se sećaš?
Da li si cenio čitanje nedavnih izdanja Kule stražare? Onda pogledaj da li možeš da odgovoriš na sledeća pitanja:
• Kojoj je zakonskoj pobedi što se tiče religije doprineo Savezni ustavni sud Nemačke?
Taj sud je oborio nepovoljnu presudu nižeg suda što se tiče Jehovinih svedoka, i oni su priznati kao korporacija koja ima javna prava. U odluci koja je odnela pobedu zapaženo je da u okviru religiozne slobode pojedinac može više da ’bude poslušan načelima vere‘ nego zahtevima države (15. 8, strana 8).
• Koliko dugo je Jov podnosio patnje?
Knjiga o Jovu ne ukazuje na to da je on patio godinama. Njegova patnja i njeno rešenje su se možda odigrali u roku od nekoliko meseci, verovatno za manje od godinu dana (15. 8, strana 31).
• Zašto možemo biti sigurni da je Đavo više od pukog praznoverja?
Isus Hrist je znao da je Đavo stvarna osoba. Isusa je iskušavala stvarna osoba, a ne neko zlo unutar njega (Matej 4:1-11; Jovan 8:44; 14:30; 1. 9, strane 5-6).
• Poslovice 10:15 kažu: „Imanje je bogatima utvrđena kula, a siromaštvo je strašilo nevoljnog.“ Kako se to pokazuje istinitim?
Bogatstvo može poslužiti kao zaštita u nekim neizvesnim situacijama u životu, baš kao što utvrđeni grad pruža izvesnu meru sigurnosti onima koji žive u njemu. S druge strane, siromaštvo može biti pogubno kada nastupe neke neočekivane situacije (15. 9, strana 24).
• U kom smislu se u danima Enosa ’počelo prizivati ime Jehovino‘? (Postanje 4:26).
Božje ime se koristilo od početka ljudske istorije; stoga, prizivanje Jehovinog imena u Enosovo vreme nije bilo prizivanje Jehove u veri. Moguće je da su ljudi obeščašćivali Božje ime dajući ga sebi ili drugima preko kojih su tobože obožavali Boga (15. 9, strana 29).
• Šta znači reč „disciplina“, onako kako se koristi u Bibliji?
Ta reč ne podrazumeva nikakvu vrstu zlostavljanja ili grubosti ( Poslovice 4:13; 22:15). Grčka reč za „disciplinovanje“ prvenstveno se odnosi na poučavanje, obrazovanje, opominjanje i, ponekad, na odlučno ali ljubazno kažnjavanje. Jedan važan način na koji roditelji mogu oponašati Jehovu jeste taj da nastoje da linije komunikacije sa svojom decom održavaju otvorenima (Jevrejima 12:7-10; 1. 10, strane 8, 10).
• Kako pravi hrišćani danas pokazuju da su za vladavinu od Boga?
Pošto zastupaju Božje Kraljevstvo, Jehovini svedoci se ne mešaju u politiku, niti podstiču na pobunu, čak ni u zemljama gde su Svedoci zabranjeni (Titu 3:1). Oni daju svoj doprinos na pozitivan način kao što su to činili Isus i njegovi prvi učenici, i nastoje da pomognu ljudima da prihvate zdrave biblijske vrednosti kao što su poštenje, moralna čistota i dobre radne navike (15. 10, strana 6).
• Kako životodajne vode teku Andima?
Jehovini svedoci ulažu napor da tamošnjim ljudima donesu biblijsku istinu, i to čak na dva lokalna jezika, kečua i ajmara. Svedoci posećuju i ljude koji žive na ostrvima jezera Titikaka, uključujući i platforme „plutajućih“ ostrva koje se prave od trske koja raste u jezeru (15. 10, strane 8-10).
• Šta nam je Bog dao kao vođstvo što se može uporediti s kompjuterskim sistemom koji vodi savremene putničke avione?
Bog je opremio ljude sa sposobnošću moralnog vođstva, to jest unutrašnjim osećajem za moral. To je naša nasleđena savest (Rimljanima 2:14, 15; 1. 11, strane 3-4).
• Zašto Isusova smrt ima veliku vrednost?
Kada je savršeni čovek Adam sagrešio, izgubio je pravo na život i za sebe i za svoje potomstvo (Rimljanima 5:12). Kao savršen čovek, Isus je žrtvovao svoj ljudski život obezbedivši tako otkupninu koja vernim ljudima pruža mogućnost da dobiju večni život (15. 11, strane 5, 6).
• Ko su bili Skiti koji se pominju u Kološanima 3:11?
Skiti su bili nomadski narod koji je vladao stepama Evroazije od oko 700. do 300. pre n. e. Bili su izvanredni konjanici i ratnici. Kološanima 3:11 možda ne ukazuju ni na jedan poseban narod, već na najgore necivilizovane ljude (15. 11, strane 24-5).
• Zašto možemo reći da je Zlatno pravilo učenje koje zaslužuje našu svakodnevnu pažnju?
Ova etička maksima je izložena u judaizmu, budizmu, grčkoj filozofiji i konfucijanizmu. Međutim, Zlatno pravilo koje je izrekao Isus u Propovedi na gori zahteva pozitivnu radnju i ono utiče na život ljudi svih uzrasta u svim delovima sveta (Matej 7:12; 1. 12, strana 3).