Blagoslovi dobre vesti
Blagoslovi dobre vesti
„Jehova [me] pomaza da nevoljnima [„krotkima“, NW] dobre glase [„dobru vest“, NW] javljam; posla me da zavijem u srcu ranjene... da utešim sve žalosne“ (ISAIJA 61:1, 2).
1, 2. (a) Šta je Isus otkrio o sebi, i kako je to učinio? (b) Koje blagoslove donosi dobra vest koju je Isus objavio?
JEDNOG sabatnog dana na početku svoje službe, Isus je bio u sinagogi u Nazaretu. Prema izveštaju „dadoše mu svitak proroka Isaije, a on otvori svitak i nađe mesto gde je bilo napisano: ’Jehovin duh je na meni, jer me pomazao da objavim dobru vest.‘“ Isus je nastavio da čita taj proročanski odlomak. Zatim je seo i rekao: „Danas se ovaj stih iz Pisma koji ste upravo čuli ispunio“ (Luka 4:16-21).
2 Na ovaj način Isus je sebe identifikovao kao prorečenog jevanđelizatora, to jest onoga koji javlja dobru vest i donosi utehu (Matej 4:23). To što je trebalo da Isus javi zaista je bila dobra vest! On je obavestio svoje slušaoce: „Ja sam svetlo sveta. Ko mene sledi, nipošto neće hoditi u tami, nego će imati svetlo života“ (Jovan 8:12). Takođe je rekao: „Ako ostanete u mojoj reči, zaista ste moji učenici, i upoznaćete istinu, i istina će vas osloboditi“ (Jovan 8:31, 32). Da, Isus je imao „reči večnog života“ (Jovan 6:68, 69). Svetlost, život, sloboda — to su sasvim sigurno blagoslovi koje treba ceniti!
3. Kakvu su dobru vest propovedali Isusovi učenici?
3 Nakon Pentekosta 33. n. e., učenici su nastavili sa Isusovim delom jevanđeliziranja. Oni su propovedali ’dobru vest o kraljevstvu‘ kako Izraelcima tako i ljudima iz nacija (Matej 24:14; Dela apostolska 15:7; Rimljanima 1:16). Oni koji su se odazvali upoznali su Jehovu Boga. Bili su oslobođeni religioznog ropstva i postali su deo nove duhovne nacije, ’Izraela Božjeg‘, čiji članovi imaju u izgledu da zauvek vladaju na nebu sa svojim Gospodom, Isusom Hristom (Galatima 5:1; 6:16; Efešanima 3:5-7; Kološanima 1:4, 5; Otkrivenje 22:5). To su zaista bili bogati blagoslovi!
Jevanđeliziranje danas
4. Na koji se način danas ispunilo opunomoćenje da se propoveda dobra vest?
4 Danas pomazani hrišćani, koje podržava sve veće „veliko mnoštvo“ ’drugih ovaca‘, nastavljaju da ispunjavaju proročansko opunomoćenje koje je prvobitno bilo dato Isusu (Otkrivenje 7:9; Jovan 10:16). Kao rezultat, dobra vest se propoveda u obimu kakav ranije nije viđen. U 235 zemalja i područja, Jehovini svedoci su izašli da ’nevoljnima dobre glase javljaju... da zaviju u srcu ranjene, da oglase sužnjima slobodu a zarobljenima izbavljenje; da oglase godinu milosti Jehovine, i dan osvete Boga našega; da uteše sve žalosne‘ (Isaija 61:1, 2). Stoga hrišćansko delo jevanđeliziranja i dalje mnogima donosi blagoslove i iskrenu utehu ’onima koji su u kakvoj god nevolji‘ (2. Korinćanima 1:3, 4).
5. Imajući u vidu propovedanje dobre vesti, kako se Jehovini svedoci razlikuju od crkava hrišćanskog sveta?
5 Tačno je da crkve hrišćanskog sveta sponzorišu razne oblike jevanđeliziranja. Mnoge crkve šalju misionare da bi napravile prozelite u drugim zemljama. Na primer, The Orthodox Christian Mission Center Magazine izveštava o aktivnosti pravoslavnih misionara na Madagaskaru, na jugu Afrike, u Tanzaniji i Zimbabveu. Međutim, u pravoslavnoj crkvi, kao i u drugim crkvama hrišćanskog sveta, većina članova ne učestvuje u takvom delu. Za razliku od njih, svi predani Jehovini svedoci nastoje da imaju udela u jevanđeliziranju. Oni shvataju da je objavljivanje dobre vesti pokazatelj iskrenosti njihove vere. Pavle je rekao: „Jer srcem se iskazuje vera za pravednost, a ustima se daje javna izjava za spasenje.“ U stvari, vera koja ne podstiče na delo, mrtva je (Rimljanima 10:10; Jakov 2:17).
Dobra vest koja donosi večne blagoslove
6. Koja se dobra vest danas propoveda?
6 Jehovini svedoci propovedaju najbolju od svih dobrih vesti. Oni otvaraju svoju Bibliju i prijemljivim ljudima pokazuju da je Isus žrtvovao svoj život da bi ljudima obezbedio način da se približe Bogu, oproštenje greha i nadu u večni život (Jovan 3:16; 2. Korinćanima 5:18, 19). Oni objavljuju da je Božje Kraljevstvo uspostavljeno na nebu pod vlašću pomazanog Kralja, Isusa Hrista, i da će ono uskoro ukloniti zloću sa Zemlje i nadgledati obnovu Raja (Otkrivenje 11:15; 21:3, 4). U ispunjenju Isaijinog proročanstva, oni obaveštavaju svoje bližnje o tome da je sada ’godina milosti Jehovine‘, vreme kada se čovečanstvo još uvek može odazvati na dobru vest. Oni takođe upozoravaju da će uskoro doći „dan osvete Boga našega“, dan kada će Jehova uništiti nepokajničke grešnike (Isaija 61:1, 2).
7. Koje iskustvo pokazuje jedinstvo Jehovinih svedoka i zašto oni imaju takvo jedinstvo?
7 U svetu koji je prepun tragedija i katastrofa, ovo je jedina dobra vest koja ima večne koristi. Oni koji je prihvate postaju deo jednog ujedinjenog, svetom raširenog bratstva hrišćana koji ne dozvoljavaju da budu podeljeni na osnovu nacionalnih, plemenskih ili ekonomskih razlika. Oni su se ’obukli u ljubav, jer je ona savršena veza jedinstva‘ (Kološanima 3:14; Jovan 15:12). To je prošle godine moglo da se vidi u jednoj afričkoj zemlji. Jednog jutra stanovnike glavnog grada probudili su pucnji. U toku je bio državni udar. Kada su na red došla etnička pitanja, jedna porodica Svedoka je bila kritikovana zato što je pružala skrovište suhrišćanima iz jedne druge etničke grupe. Ta porodica je odgovorila: „Mi u našoj kući imamo samo Jehovine svedoke.“ Za njih nisu bile važne etničke razlike; važna je bila hrišćanska ljubav — pružiti utehu onima kojima je potrebna. Jedna rođaka te porodice koja nije Svedok, komentarisala je: „Članovi svih religija su izneverili svoje suobožavaoce. Samo Jehovini svedoci to nisu uradili.“ Mnogi slični događaji izveštavani iz zemalja koje su opustošene građanskim ratom pokazuju da Jehovini svedoci zaista ’imaju ljubav prema celoj zajednici braće‘ (1. Petrova 2:17).
Dobra vest menja ljude
8, 9. (a) Kakve promene čine oni koji prihvataju dobru vest? (b) Koja iskustva ilustruju moć dobre vesti?
8 Dobra vest ima veze sa onim što je Pavle nazvao ’sadašnjim životom i sa onim koji će doći‘ (1. Timoteju 4:8). Ona ne nudi samo jednu predivnu, sigurnu nadu za budućnost već takođe pruža poboljšanja za ’sadašnji život‘. Kao pojedince, Jehovine svedoke vodi Božja Reč Biblija kako bi svoj život uskladili s Božjom voljom (Psalam 119:101). Sama njihova ličnost se obnavlja dok gaje takve osobine kao što su pravednost i lojalnost (Efešanima 4:24).
9 Osmotri Frankov primer. Imao je problema s gnevom. Kad god su stvari krenule naopako, iz njega je izbijao nasilni gnev i lomio je stvari oko sebe. Njegova žena je proučavala Bibliju s Jehovinim svedocima i njihov hrišćanski primer je postepeno pomagao Franku da uvidi da mora da se menja. On je proučavao Bibliju s njima i na kraju je bio u stanju da odražava mir i samokontrolu kao plod svetog duha (Galatima 5:22, 23). Bio je među 492 krštenih u Belgiji tokom službene 2001. Zapazi takođe i slučaj Aleksandra. Taj mladić je postao toliko zavisan od droge da je potonuo do te mere da je živeo na deponiji smeća, sakupljao je sve što bi mogao da proda kako bi finansirao svoju naviku drogiranja. Kada je imao 22 godine, Jehovini svedoci su pozvali Aleksandra da proučava Bibliju i on se složio s tim. Svakodnevno je čitao Bibliju i prisustvovao je hrišćanskim sastancima. Tako je brzo pročistio svoj život da je za manje od šest meseci bio u stanju da učestvuje u delu propovedanja, te je bio jedan od 10 115 objavitelja u Panami u prošloj godini.
Dobra vest — blagoslov za krotke
10. Ko se odaziva na dobru vest i kako se menja njihova ličnost?
10 Isaija je prorokovao da će se dobra vest propovedati krotkima. Ko su ti krotki? To su oni koji su opisani u knjizi Dela apostolskih da ’imaju ispravan stav prema večnom životu‘ (Dela apostolska 13:48). To su ponizne osobe iz svih društvenih slojeva koje otvaraju svoje srce za poruku istine. Takve osobe uče da vršenje Božje volje donosi blagoslove koji su daleko veći od bilo čega što ovaj današnji svet može da ponudi (1. Jovanova 2:15-17). Međutim, kako Jehovini svedoci u njihovom delu jevanđeliziranja dosežu do srca ljudi?
11. Prema Pavlovim rečima, kako bi trebalo propovedati dobru vest?
11 Hajde, osmotri primer apostola Pavla koji je Korinćanima napisao: „Ja, kad sam došao k vama, braćo, nisam došao da vam objavljujem Božju svetu tajnu s razmetljivošću u govoru ili u mudrosti. Jer sam odlučio da među vama ne znam ništa osim Isusa Hrista, i to pribijenog na stub“ (1. Korinćanima 2:1, 2). Pavle nije pokušavao da impresionira svoje slušaoce svojom učenošću. On nije poučavao ničem drugom osim činjenicama potvrđenim od Boga, činjenicama koje su danas zapisane u Bibliji. Zapazi takođe Pavlovo ohrabrenje upućeno sujevanđelizatoru Timoteju: „Propovedaj reč, radi to s osećajem hitnosti“ (2. Timoteju 4:2). Trebalo je da Timotej propoveda „reč“, Božju poruku. Pavle je takođe napisao Timoteju: „Daj sve od sebe da se pokažeš kao priznat pred Bogom, kao radnik koji nema čega da se stidi, koji ispravno upravlja rečju istine“ (2. Timoteju 2:15).
12. Kako Jehovini svedoci danas vode računa o Pavlovim rečima i njegovom primeru?
12 Jehovini svedoci vode računa o Pavlovim rečima, kao i o rečima upućenim Timoteju. Oni prepoznaju moć Božje Reči i dobro je koriste dok traže načine na koje mogu pokazati svojim bližnjima odgovarajuće reči nade i utehe (Psalam 119:52; 2. Timoteju 3:16, 17; Jevrejima 4:12). Istina, oni dobro koriste biblijsku literaturu tako da zainteresovane osobe mogu sticati više biblijskog spoznanja u svoje slobodno vreme. Ali oni uvek žele da pokažu ljudima reči iz Pisma. Oni znaju da će Božja nadahnuta Reč pokrenuti srce poniznih. I ako je koriste na ovakav način to jača i njihovu veru.
’Utešiti sve žalosne‘
13. Koji su događaji tokom 2001. doveli do toga da nastane veća potreba za pružanjem utehe ožalošćenima?
13 Godina 2001. imala je svoj udeo u katastrofama i zbog toga je uteha bila potrebna mnogim ljudima. Prošli septembar je predstavljao izvanredan primer pružanja utehe u Sjedinjenim Državama prilikom terorističkih napada na Svetski trgovinski centar u Njujorku i na Pentagon blizu Vašingtona. Ovi napadi su izazvali šok u celoj državi! Uprkos takvim događajima, Jehovini svedoci nastoje da ispune svoje opunomoćenje da ’uteše sve žalosne‘. Nekoliko iskustava ilustrovaće kako oni to rade.
14, 15. Kako su Svedoci u dve različite prilike bili u mogućnosti da delotvorno koriste Pismo kako bi utešili ožalošćene?
14 Jedna Svedokinja koja je punovremeni jevanđelizator, prišla je jednoj ženi na trotoaru i pitala je šta misli o nedavnim terorističkim napadima. Žena je počela da plače. Ona je rekla da joj je bilo teško i da je želela da nekako pomogne. Svedokinja joj je rekla da je Bog veoma zainteresovan za sve nas i pročitala joj je Isaiju 61:1, 2. Ove od Boga nadahnute reči zvučale su logično ovoj ženi, koja je rekla da su svi ožalošćeni. Prihvatila je traktat i zamolila je Svedokinju da je poseti.
15 Dve Svedokinje koje su bile zaokupljene delom jevanđeliziranja srele su jednog čoveka koji je radio u svojoj šupi. One su se ponudile da mu pročitaju reči utehe iz Pisma vezano za nedavnu tragediju u Svetskom trgovinskom centru. Uz njegov pristanak one su pročitale 2. Korinćanima 1:3-7, gde su uključene reči: ’Obilnu utehu... dobijamo posredstvom Hrista.‘ Taj čovek je cenio to što njegove komšije Svedoci teše druge i rekao je: „Neka Bog blagoslovi ovo predivno delo koje obavljate.“
16, 17. Koja dva iskustva pokazuju moć Biblije u pomaganju osobama koje su ožalošćene ili uznemirene zbog tragedije?
16 Jedan Svedok koji je ponovo posećivao zainteresovane ljude, sreo je sina jedne žene koja je prethodno pokazala interesovanje i objasnio da je bio zabrinut oko toga kako će komšije reagovati nakon nedavne tragedije. Taj čovek je bio zadivljen time što je Svedok koristio sopstveno vreme da bi posećivao ljude i interesovao se za njihovu dobrobit. Rekao je da je radio sasvim blizu Svetskog trgovinskog centra kada je došlo do napada i posmatrao je ceo događaj. Kada je pitao zašto Bog dopušta patnju, Svedok je pročitao stihove iz Biblije, uključujući i Psalam 37:39, gde stoji: „Od Jehove je pravednima spas, on je branič njihov u nevolji.“ Taj čovek je ljubazno pitao kako su Svedok i njegova porodica, pozvao ga je da ponovo dođe i izrazio iskreno cenjenje za tu posetu.
17 Jedna od hiljada ožalošćenih koje su Jehovini svedoci utešili u danima nakon terorističkih napada bila je žena koju su Svedoci sreli dok su posećivali svoje bližnje. Ona je bila veoma uznemirena zbog svega što se desilo i slušala je dok su joj oni čitali Psalam 72:12-14: „On [će] izbaviti ubogoga koji cvili, i nevoljnoga koji pomoći nema. Smilovaće se jadnicima i ubogima, i duše će siromaha spasti. Od prevare i nasilja iskupiće duše njihove, i skupa će krv njihova biti pred očima njegovim.“ Koliko su značajne te reči bile! Ova žena je zamolila Svedoke da ponovo pročitaju te stihove i pozvala ih je u svoju kuću da nastave razgovor. Do kraja razgovora bio je započet biblijski studij.
18. Kako je jedan Svedok pomogao svojim bližnjima kada je bio pozvan da ih zastupa u molitvi?
18 Jedan Svedok radi u jednom restoranu u prilično bogatom kraju gde ljudi prethodno nisu pokazivali puno interesovanja za dobru vest o Kraljevstvu. Nakon terorističkih napada ljudi iz tog kraja su izgledali prilično potreseno. U petak uveče nakon napada, upravnica restorana je pozvala sve da izađu i da drže sveće kako bi odali pomen žrtvama. Poštujući njihova osećanja, ovaj Svedok je izašao i mirno stajao na trotoaru. Upravnica je znala da je on Jehovin svedok, tako da ga je nakon pomena zamolila da sve njih zastupa u molitvi. Svedok je pristao. U svojoj molitvi on je spomenuo rasprostranjenu žalost, ali je rekao da oni što žale ne treba da žale bez nade. Govorio je o vremenu kada takvih užasnih događaja više neće biti i rekao je da se svi mogu približiti Bogu utehe putem tačnog spoznanja iz Biblije. Nakon što je Svedok rekao „amin“, prišla mu je upravnica — koju je sledilo više od 60 ljudi koji su bili ispred restorana — zahvalila mu se i zagrlila ga, zapažajući da je to bila najbolja molitva koju je ikada čula.
Blagoslov društvu
19. Koje iskustvo pokazuje da neki priznaju visoka merila Jehovinih svedoka?
19 Naročito tokom ovih dana, društva u kojima su Jehovini svedoci aktivni izvlače koristi iz njihovog prisustva — kao što su to mnogi zapazili. Da, ljudi koji unapređuju mir, poštenje i čist moral svakako predstavljaju pozitivan uticaj? U jednoj zemlji u centralnoj Aziji, Svedoci su sreli jednog penzionisanog oficira nekadašnje službe državne bezbednosti. On je rekao da je jednom dobio zadatak da ispita razne religiozne organizacije. Kada je ispitivao Jehovine svedoke, bio je impresioniran njihovim poštenjem i lepim ponašanjem. On se divio njihovoj snažnoj veri i činjenici da se njihovo poučavanje temelji na Pismu. Ovaj čovek je pristao na biblijski studij.
20. (a) Šta pokazuje aktivnost koju su Jehovini svedoci izvestili tokom prošle godine? (b) Šta pokazuje da još ima mnogo posla da se obavi i kako gledamo na našu prednost jevanđeliziranja?
20 Iz ovih nekoliko iskustava koja su navedena u ovom članku, a ima i na hiljade drugih koja bi se mogla ispričati, jasno se vidi da su Jehovini svedoci bili veoma zaposleni tokom 2001. službene godine. a Razgovarali su s milionima ljudi, utešili su mnoge ožalošćene i njihovo delo jevanđeliziranja je bilo blagoslovljeno. Bilo je 263 431 onih koji su krštenjem simbolizovali svoje predanje Bogu. Širom sveta, broj jevanđelizatora je porastao za 1,7 posto. A činjenica da je 15 374 986 osoba prisustvovalo godišnjem Memorijalu Isusove smrti ukazuje na to da ima još mnogo toga da se uradi (1. Korinćanima 11:23-26). Nastavimo i dalje da tražimo krotke koji se odazivaju na dobru vest. I sve dok traje godina milosti Jehovine, tešimo i dalje „u srcu ranjene“. Kakvu samo blagoslovljenu prednost imamo! Sigurno svi mi ponavljamo Isaijine reči: „Radovaću se u Jehovi, duša će se moja veseliti u Bogu mome“ (Isaija 61:10). Neka nas Bog i dalje koristi dok ispunjava ove proročanske reči: ’Jehova će činiti da spas nikne i hvala pred svim narodima‘ (Isaija 61:11).
[Fusnota]
a Tabela na stranama od 19 do 22 pruža izveštaj o aktivnosti Jehovinih svedoka tokom službene 2001. godine.
Da li se sećaš?
• Kako su krotki blagoslovljeni dobrom vešću koju je Isus propovedao?
• Koji su blagoslovi došli na one koji su se odazvali na delo jevanđeliziranja Isusovih učenika iz prvog veka?
• Kako su danas blagoslovljeni dobrom vešću oni koji su prijemljivi?
• Kako gledamo na našu prednost što smo jevanđelizatori?
[Pitanja za razmatranje]
[Tabela na stranama 19-22]
IZVEŠTAJ JEHOVINIH SVEDOKA ŠIROM SVETA ZA SLUŽBENU 2001. GODINU
(Vidi uvezano godište)
[Slike na 15. strani]
Jehovini svedoci uvek imaju na umu svoju odgovornost da jevanđeliziraju
[Slike na 17. strani]
Oni koji se odazovu na dobru vest postaju deo ujedinjenog svetom raširenog bratstva