Potpuno osposobljeni kao učitelji Božje Reči
Potpuno osposobljeni kao učitelji Božje Reči
’Bog nas je zaista odgovarajuće osposobio da budemo sluge‘ (2. KORINĆANIMA 3:5, 6).
1, 2. Koji se napori ponekad ulažu u propovedanju, ali zašto oni obično propadnu?
KAKO bi se osećao kada bi dobio neki posao za koji nisi osposobljen? Zamisli sledeće: oko sebe imaš materijal koji ti je potreban, a i alat ti je pri ruci. Ali, nemaš predstavu kako to da uradiš. Što je još gore, posao mora brzo da se završi. Ljudi računaju na tebe. To bi bilo prosto da poludiš!
2 Takva situacija nije potpuno nezamisliva. Osmotri jedan primer. S vremena na vreme se desi da neka crkva hrišćanskog sveta proba da organizuje i obavlja službu od vrata do vrata. Takva nastojanja obično propadnu, ugase se za nekoliko sedmica ili meseci. Zašto? Zato što crkve hrišćanskog sveta ne pomažu svojim sledbenicima da se osposobe za taj posao. Čak ni sveštenstvo nije osposobljeno za to delo propovedanja, uprkos dugogodišnjem školovanju u svetovnim školama i bogoslovijama. Zašto možemo tako nešto da kažemo?
3. Koji se izraz tri puta koristi u 2. Korinćanima 3:5, 6, i šta on znači?
3 Božja Reč objašnjava šta osposobljava pravog propovednika hrišćanske dobre vesti. Apostol Pavle je bio nadahnut da napiše: „Ne da smo sami od sebe odgovarajuće osposobljeni pa da smatramo da išta dolazi od nas, nego naša odgovarajuća osposobljenost dolazi od Boga, koji nas je zaista odgovarajuće osposobio da budemo sluge“ (2. Korinćanima 3:5, 6). Zapazi taj izraz koji se ovde spominje tri puta — „odgovarajuće osposobljeni“. Šta to znači? Vine’s Expository Dictionary of Biblical Words kaže: „Kada ukazuje na stvari [ova izvorna grčka reč] znači ’dovoljno‘... kada ukazuje na osobe, znači ’kompetentan‘, ’dostojan‘.“ Prema tome, onaj ko je ’odgovarajuće osposobljen‘ jeste kompetentan i dostojan da se prihvati datog zadatka. Da, prave sluge dobre vesti su osposobljene da obavljaju ovo delo. One su kompetentne, merodavne, to jest dostojne da propovedaju.
4. (a) Kako Pavlov primer pokazuje da osposobljenost za hrišćansku službu nije ograničena na neku odabranu manjinu? (b) Pomoću koja tri sredstva nas Jehova osposobljava kao sluge?
4 Ali, otkuda ta osposobljenost? Da li ona proističe iz ličnih talenata? veće intelektualne sposobnosti? stručnog obrazovanja u prestižnim školama? Apostol Pavle je po svemu sudeći imao sve to (Dela apostolska 22:3; Filipljanima 3:4, 5). Pa ipak, on je ponizno priznao da njegova osposobljenost kao sluge ne potiče sa visokih škola, već potiče od Jehove Boga. Da li je takva osposobljenost samo za neku odabranu manjinu? Pavle je pisao korintskoj skupštini o ’našoj odgovarajućoj osposobljenosti‘. To sigurno ukazuje na to da Jehova zasigurava da su sve njegove verne sluge kompetentne, kadre da obave posao koji im on dodeli. Kako Jehova danas osposobljava prave hrišćane? Osmotrimo tri sredstva koja on koristi: (1) svoju Reč, (2) svoj sveti duh i (3) svoju zemaljsku organizaciju.
Osposobljava nas Jehovina Reč
5, 6. Kako Sveto pismo utiče na prave hrišćane?
5 Kao prvo, kako Božja Reč pomaže da se osposobimo kao sluge? Pavle je napisao: „Sve je Pismo nadahnuto od Boga, i korisno za poučavanje, za ukoravanje, za ispravno postavljanje stvari, za vaspitavanje u pravednosti, da čovek Božji bude sasvim sposoban, potpuno opremljen za svako dobro delo“ (2. Timoteju 3:16, 17). Znači, Sveto pismo može da nas učini ’sasvim sposobnima, potpuno opremljenima‘ da izvršimo „dobro delo“ poučavanja ljudi Božjoj Reči. Međutim, kako stoje stvari s tolikim pripadnicima crkava hrišćanskog sveta? Oni imaju Bibliju. Kako to da jedna te ista knjiga jednima pomaže da budu kompetentne sluge, a drugima ne pomaže? Odgovor leži u našem stavu prema Bibliji.
6 Nažalost, mnogi koji odlaze u crkvu ne prihvataju biblijsku poruku „kao što ona zaista i jeste, kao reč Božju“ (1. Solunjanima 2:13). Što se ovoga tiče, hrišćanski svet ima sramnu prošlost. Nakon što provedu nekoliko godina u teološkim institucijama, da li su ti sveštenici potpuno opremljeni kao učitelji Božje Reči? Pa, ne baš. Čak se neki studenti upišu na bogosloviju zato što veruju u Bibliju, ali na kraju diplomiraju kao skeptici! Nakon toga, umesto da propovedaju Božju Reč — u koju mnogi od njih više ne veruju tako iskreno — oni svoju službu usmeravaju u drugim pravcima, možda tako što u svojim propovedima staju na nečiju stranu u političkim raspravama, unapređuju socijalno jevanđelje ili veličaju filozofije ovog sveta (2. Timoteju 4:3). Za razliku od njih, pravi hrišćani slede primer Isusa Hrista.
7, 8. Kako se Isusov stav prema Božjoj Reči razlikovao od stava verskih vođa njegovog vremena?
7 Isus nije dozvolio da njegovo razmišljanje oblikuju verske vođe njegovog vremena. Bilo da je poučavao malu grupu kao što su njegovi apostoli ili velika mnoštva, Isus je dobro koristio svete spise (Matej 13:10-17; 15:1-11). Po tome se razlikovao od verskih vođa svog vremena. Oni su snažno odvraćali običan narod od toga da zaviri u duboke Božje stvari. U stvari, za učitelja tog doba bio je običaj da veruje kako su neki odlomci iz Pisma previše duboki da bi ih razmatrao s bilo kim osim sa svojim bliskim učenikom — pa čak i u tom slučaju, samo prigušenim glasom i pokrivene glave! Te verske vođe su bile sujeverne u pogledu osmatranja izvesnih delova iz Biblije skoro isto toliko koliko su bile sujeverne i u vezi sa izgovaranjem Božjeg imena!
8 Hrist nije bio takav. On je verovao da svi ljudi, a ne samo neka izabrana manjina, treba da osmatraju ’svaku reč koja izlazi iz Jehovinih usta‘. Isus nije bio zainteresovan da prenese spoznanje nekoj elitnoj grupi izučavalaca. On je svojim učenicima rekao: „Što vam kažem u tami, recite na svetlu; i što vam se šapuće, propovedajte s krovova“ (Matej 4:4; 10:27). Isus je žarko želeo da spoznanje o Bogu podeli sa što je moguće više ljudi.
9. Kako pravi hrišćani koriste Bibliju?
9 Božja Reč treba da ima prvo mesto u našem poučavanju. Na primer, kada držimo govor u Dvorani Kraljevstva, obično nije dovoljno pročitati izabrane stihove iz Biblije. Možda će biti potrebno da objasnimo, ilustrujemo i pokažemo kako se neki biblijski stih primenjuje u datom kontekstu. Naš cilj je da podignemo biblijsku poruku sa štampane stranice i da je utisnemo u srca naših slušalaca (Nemija 8:8, 12). Bibliju takođe treba koristiti i onda kada je potrebno da se da savet ili da se disciplinuje. Iako Jehovin narod govori različite jezike i dolazi iz raznih sredina, svi poštuju knjigu nad knjigama — Bibliju.
10. Kako nadahnuta poruka iz Biblije može uticati na nas?
10 Kada se koristi s takvim poštovanjem, poruka iz Biblije ima moć (Jevrejima 4:12). Ona pokreće ljude da izvrše promene u svom životu, na primer da se više ne upuštaju u nebiblijske postupke kao što su preljuba, blud, idolopoklonstvo, opijanje i krađe. Ona je mnogima pomogla da svuku staru ličnost i obuku novu (Efešanima 4:20-24). Da, ako je poštujemo više od ljudskog mišljenja ili tradicije i verno je koristimo, Biblija stvarno može da nas osposobi kao kompetentne, potpuno opremljene učitelje Božje Reči.
Osposobljava nas Jehovin duh
11. Zašto se na Jehovin sveti duh prikladno ukazuje kao na ’pomoćnika‘?
11 Kao drugo, osmotrimo ulogu Jehovinog svetog duha, to jest aktivne sile, u našem potpunom osposobljavanju. Nikada ne smemo zaboraviti da je Jehovin duh najjača sila koja postoji. Jehova je opunomoćio svog voljenog Sina da raspolaže tom strahopoštovanja vrednom silom u korist svih pravih hrišćana. Zato je Isus odgovarajuće tome i ukazao na sveti duh kao na ’pomoćnika‘ (Jovan 16:7). On je podstakao svoje sledbenike da mole Jehovu za taj duh, uveravajući ih da će im ga Jehova velikodušno dati (Luka 11:10-13; Jakov 1:17).
12, 13. (a) Zašto je važno da se molimo da nam sveti duh pomogne u službi? (b) Kako su fariseji pokazivali da sveti duh nije delovao u njima?
12 Potrebno je da se svakodnevno molimo za sveti duh, naročito da nam pomogne u službi. Kako ta aktivna sila može uticati na nas? Ona može delovati na naš um i srce, pomažući nam da se menjamo, da napredujemo i da staru ličnost zamenimo novom (Kološanima 3:9, 10). Može nam pomoći da gradimo dragocene osobine kakve je Hrist imao. Mnogi od nas mogu napamet citirati Galatima 5:22, 23. U tim stihovima se navode plodovi Božjeg duha. Prvi je ljubav. Ova osobina je neophodna za našu službu. Zašto?
13 Ljubav je snažna pokretačka sila. Ljubav prema Jehovi i bližnjem pokreće prave hrišćane da prenose dobru vest (Marko 12:28-31). Bez takve ljubavi ne bismo mogli da se stvarno osposobimo kao učitelji Božje Reči. Zapazi kontrast između Isusa i fariseja. Matej 9:36 kaže o Isusu: „Videvši narod, sažali se na njih, jer behu izmučeni i rasejani kao ovce bez pastira.“ Šta su fariseji osećali prema tom običnom narodu? Oni su rekli: „To mnoštvo koje ne poznaje Zakon proklet je narod“ (Jovan 7:49). Ti fariseji nisu imali ljubav prema ljudima, već su bili puni prezira. Sasvim je jasno da Jehovin duh nije delovao u njima.
14. Kako treba da nas pokrene Isusov primer pokazivanja ljubavi u službi?
14 Isus je saosećao s narodom. Bio je svestan njihovog bola. Znao je da su bili zlostavljani, izmučeni i rasejani, kao ovce bez pastira. Jovan 2:25 nam govori da je Isus „znao šta je u čoveku“. Pošto je bio Jehovin „Majstor“ tokom stvaranja, Isus je duboko razumeo ljudsku prirodu (Poslovice 8:30, 31, NW). To razumevanje je produbljivalo njegovu ljubav. Neka takva ljubav uvek bude pokretačka snaga koja stoji iza naše aktivnosti! Ukoliko smatramo da bismo mogli da se popravimo u tome, molimo se za Jehovin sveti duh i potom radimo u skladu s našim molitvama. Jehova će uslišiti naše molitve. Poslaće svoju nenadmašnu silu kako bi nam pomogao da budemo sličniji Hristu, koji je bio najosposobljeniji za propovedanje dobre vesti.
15. Kako su se reči iz Isaije 61:1-3 primenjivale na Isusa, i kako su u isto vreme razotkrivale pismoznalce i fariseje?
15 Otkuda Isusu osposobljenost? On je rekao: „Jehovin duh je na meni“ (Luka 4:17-21). Da, lično je Jehova postavio Isusa posredstvom svetog duha. Isusu nisu bile potrebne daljnje preporuke. Da li su religiozne vođe njegovog vremena bile postavljene svetim duhom? Ne, nisu. Niti su bile opremljene da ispune stihove iz Isaije 61:1-3, koje je Isus naglas pročitao i primenio na sebe. Molimo da pročitaš te stihove i sam uvidiš da licemerni pismoznalci i fariseji nisu odgovarali tom opisu. Oni nisu imali dobru vest koju bi objavili siromašnima. I kako su mogli da propovedaju o oslobođenju iz ropstva i o vraćanju vida slepima? U duhovnom smislu, i oni sami su bili slepi i u okovima ljudskih tradicija! Za razliku od tih ljudi, da li smo mi osposobljeni da poučavamo druge?
16. U šta Jehovin narod može biti uveren s obzirom na njihovu osposobljenost da budu sluge?
16 Tačno je da mi nismo studirali na visokim školama hrišćanskog sveta. Nijedna bogoslovija nas nije postavila za učitelje. Da li nam zato nedostaje osposobljenost? Ni u kom slučaju! Naše naimenovanje kao njegovih Svedoka dolazi od Jehove (Isaija 43:10-12). Ako se molimo za njegov duh i radimo u skladu s našim molitvama, tada imamo najviši stepen osposobljenosti. Naravno, mi smo nesavršeni i ne možemo dostići primer koji je postavio Veliki Učitelj, Isus. Pa ipak, zar nismo zahvalni što Jehova koristi svoj duh da nas osposobi i opremi kao učitelje njegove Reči?
Osposobljava nas Jehovina organizacija
17-19. Kako nam pet sedmičnih sastanaka koje obezbeđuje Jehovina organizacija pomažu da se osposobimo kao sluge?
17 Osmotrimo sada Jehovino treće sredstvo koje on koristi da nas opremi kao učitelje njegove Reči — njegovu zemaljsku skupštinu, to jest organizaciju, koja nas obučava da budemo sluge. Kako? Pomisli samo na program pouke koji imamo! Mi tokom sedmice prisustvujemo na pet hrišćanskih sastanaka (Jevrejima 10:24, 25). Okupljamo se u malim grupama na Skupštinskom studiju knjige da bismo se radovali temeljnom proučavanju Biblije uz pomoć nekog priručnika koji je dostupan preko Jehovine organizacije. Time što slušamo i komentarišemo učimo jedni od drugih i međusobno se hrabrimo. Takođe nam nadglednik studija knjige pruža lične smernice i poklanja ličnu pažnju. Na Sastanku za javnost i Studiju Kule stražare uzimamo daljnju bogatu duhovnu hranu.
18 Naša Teokratska škola službe je tako oblikovana da nam pruža smernice o tome kako da poučavamo. Kada pripremamo učeničke govore, mi učimo kako da koristimo Božju Reč da bismo poučavali o raznim temama (1. Petrova 3:15). Da li ti je ikada bilo dato da održiš govor na neku temu koja ti je izgledala sasvim poznato, ali si na kraju naučio nešto novo o njoj? To je sasvim uobičajena pojava. Ništa ne produbljuje toliko naše spoznanje o nekoj temi kao kada je prenosimo drugima. Čak i ako nemamo lično učešće, mi ipak možemo učiti da budemo bolji učitelji. Kod svakog učenika zapažamo neke kvalitete i možemo razmišljati o tome kako to da oponašamo.
19 Sastanak službe je takođe tako oblikovan da budemo opremljeni kao učitelji Božje Reči. Iz sedmice u sedmicu imamo zanimljive govore, osmatranja i prikaze koji su prilagođeni službi. Koji ćemo uvod upotrebiti? Kako možemo izaći na kraj s nekim posebnim izazovima u našoj službi? Koje metode propovedanja možda treba još više da probamo? Šta će nam pomoći da budemo još efikasniji učitelji kada vršimo naknadne posete i vodimo biblijske studije? (1. Korinćanima 9:19-22). Takva pitanja do u detalje se osmatraju na Sastanku službe. Mnoge tačke se temelje na člancima iz Naše službe za Kraljevstvo, što je još jedno pomoćno sredstvo koje nam je dato da bismo bili opremljeni za naše veoma važno delo.
20. Kako možemo u potpunosti izvući korist iz sastanaka i većih skupova?
20 Kada se pripremamo za naše sastanke i na njima prisustvujemo, i kada zatim ono što smo naučili primenjujemo dok poučavamo druge, mi dobijamo opsežnu obuku. Ali to nije sve. Imamo i veće sastanke — veće skupove i kongrese — koji su oblikovani da nas opreme kao učitelje Božje Reči. Zato jedva čekamo da pažljivo slušamo i primenimo takve savete! (Luka 8:18).
21. Šta pokazuje da je obuka koju primamo efikasna, i kome pripada zasluga za to?
21 Da li je efikasno obučavanje koje Jehova pruža? Neka činjenice same za sebe govore. Svake godine se stotinama hiljada ljudi pomogne da nauče osnovne biblijske doktrine i da žive u skladu s onim što Bog zahteva od njih. Naš broj je sve veći, ali niko ne može lično sebi da pripiše zaslugu za to. Poput Isusa, moramo realno gledati na stvari. On je rekao: „Niko ne može doći k meni ako ga Otac, koji me je poslao, ne privuče.“ Poput apostola iz prošlosti, i među nama su većina neuki i obični ljudi (Jovan 6:44; Dela apostolska 4:13). Naš uspeh zavisi od Jehove, koji privlači osobe iskrenog srca istini. Pavle je to dobro rekao: „Ja sam posadio, Apolo je zalio, ali Bog je davao da raste“ (1. Korinćanima 3:6).
22. Zašto nikada ne treba da se previše obeshrabrimo što se tiče našeg potpunog učešća u hrišćanskoj službi?
22 Da, Jehova Bog je aktivno uključen u delo koje vršimo kao učitelji njegove Reči. Mi možda nemamo uvek osećaj da smo osposobljeni kao učitelji. Ali upamti, Jehova je taj koji privlači ljude sebi i svom Sinu. Jehova je taj koji nas putem svoje Reči, svog svetog duha i svoje zemaljske organizacije osposobljava da služimo tim novima. Odazovimo se na Jehovinu obuku tako što ćemo primeniti dobre stvari koje nam on sada pruža da bi nas potpuno osposobio kao učitelje Božje Reči!
Kako bi odgovorio?
• Kako nas Biblija oprema za delo propovedanja?
• Koju ulogu u našem osposobljavanju kao slugu ima sveti duh?
• Na koje načine nam Jehovina zemaljska organizacija pomaže da se osposobimo kao propovednici dobre vesti?
• Zašto možemo sa uverenjem učestvovati u službi?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 25. strani]
Kao učitelj Božje Reči, Isus je pokazivao ljubav prema ljudima