„Dođite k meni... i ja ću vas okrepiti“

Sastanci koji podstiču na ljubav i dobra dela

OD TORONTA do Tokija, od Moskve do Montevidea — nekoliko puta nedeljno milioni Jehovinih svedoka i njihovih prijatelja stiču se ka svojim mestima obožavanja. Među njima su porodični ljudi koji naporno rade i koji su iscrpljeni posle dugog radnog dana; vredne supruge i majke zajedno s malom decom; energični mladi koji su proveli dan u školi; krhke starije osobe čiji je hod usporen zbog bolova i raznih tegoba; hrabre udovice i siročad; kao i depresivne duše kojima je potrebna uteha.

Ovi Svedoci koriste mnoga prevozna sredstva — od veoma brzih vozova do magaraca; od krcatog metroa do kamiona. Jedni moraju da prelaze reke prepune krokodila, dok se drugi probijaju kroz saobraćajne gužve u velikim gradovima, što može ići na živce. Zašto svi ti ljudi ulažu tako veliki trud?

Prvenstveno zbog toga što je posećivanje i učestvovanje na hrišćanskim sastancima jedan važan način obožavanja Jehove Boga (Jevrejima 13:15). Apostol Pavle je ukazao na još jedan dodatni razlog kada je napisao: „Pazimo jedni na druge podstičući se na ljubav i dobra dela, ne ostavljajući svoje sastanke... već ohrabrujući jedni druge, i to tim više što vidite da se približava dan“ (Jevrejima 10:24, 25). Pavle je ovde ispoljio ista osećanja kao i psalmista David koji je pevao: „Obradovah se kad mi rekoše: ’Hajdemo u dom Jehovin!‘“ (Psalam 122:1).

Zašto se hrišćani raduju kad prisustvuju svojim sastancima? Zato što nisu samo posmatrači. Umesto toga, sastanci im omogućuju da bolje upoznaju jedni druge. Ovi skupovi im naročito pružaju priliku da daju, ne samo da primaju, i da podstiču jedni druge na pokazivanje ljubavi i na činjenje dobrih dela. To doprinosi da sastanci budu prilike koje okrepljuju. Povrh toga, hrišćanski sastanci su jedan način na koji Isus ispunjava svoje obećanje: „Dođite k meni... i ja ću vas okrepiti“ (Matej 11:28).

 Oaza utehe i brižnosti

Jehovini svedoci imaju dobre razloge da svoje sastanke smatraju okrepljujućima. Prvo, zato što na sastancima „verni i razboriti rob“ pruža duhovnu hranu u pravo vreme (Matej 24:45). Sastanci takođe igraju važnu ulogu u tome da Jehovine sluge budu vešti i revni učitelji Božje Reči. Osim toga, u Dvorani Kraljevstva čovek može pronaći ljubazne, obzirne i brižne prijatelje koji su spremni i voljni da pomognu i uteše druge kada imaju probleme (2. Korinćanima 7:5-7).

To potvrđuje iskustvo Filis, udovice koja je izgubila muža kada joj je jedno dete imalo pet, a drugo osam godina. Opisujući kako su hrišćanski sastanci delovali okrepljujuće na nju i na njenu decu, ona je rekla: „To što sam odlazila u Dvoranu Kraljevstva pružalo mi je utehu, zato što su mi suvernici, zagrljajem, nekim biblijskim mislima ili stiskom ruke, uvek pokazivali svoju ljubav i brižnost. To je bilo mesto na kom sam volela da budem uvek“ (1. Solunjanima 5:14).

Nakon što je Meri imala ozbiljnu operaciju, doktor je rekao da će joj trebati najmanje šest nedelja da se oporavi. Tokom tih prvih nedelja oporavka ona nije mogla da odlazi na sastanke. Njen doktor je zapazio da nije više tako raspoložena kao ranije. Kada je saznao da ne posećuje sastanke, ohrabrio ju je da krene ponovo. Meri je objasnila da joj njen suprug, koji ne deli njena uverenja, ne bi dopustio da ide na sastanke jer se brine za njeno zdravlje. Zato je doktor napisao u svom izveštaju da joj „nalaže“ da ide u Dvoranu Kraljevstva zbog ohrabrujućeg i izgrađujućeg društva. Meri na kraju kaže: „Osećala sam se mnogo bolje već posle prvog sastanka. Počela sam da jedem, da spavam tokom cele noći, više nisam morala tako često da koristim lek protiv bolova i opet sam bila nasmejana!“ (Poslovice 16:24).

Ljubazna atmosfera na hrišćanskim sastancima ne prolazi nezapaženo od strane posmatrača. Jedna studentkinja je izabrala da ispita Jehovine svedoke da bi napisala referat za čas etnologije. Što se tiče atmosfere koja je vladala na sastancima, ona je u svom referatu navela: „Oduševilo me je to što sam bila srdačno dočekana... Ljubaznost Jehovinih svedoka je veoma istaknuta osobina i smatram da je to njihovo najznačajnije obeležje“ (1. Korinćanima 14:25).

U ovom svetu punom problema, hrišćanska skupština je duhovna oaza. To je luka mira i ljubavi. Ako prisustvuješ sastancima, možeš lično iskusiti istinitost psalmistinih reči: „Kako je lepo i krasno kad su braća zajedno!“ (Psalam 133:1).

[Okvir/Slika na 25. strani]

UDOVOLJAVANJE JEDNOJ POSEBNOJ POTREBI

Kako oni koji su gluvi mogu da izvuku korist iz hrišćanskih sastanaka? Širom sveta Jehovini svedoci osnivaju skupštine gde se sastanci održavaju na znakovnom jeziku. Tokom proteklih 13 godina, u Sjedinjenim Državama je osnovano 13 takvih skupština i 43 grupe. U najmanje 40 drugih zemalja sada postoji oko 140 takvih skupština. Hrišćanske publikacije se izdaju na video-kasetama na 13 znakovnih jezika.

Hrišćanska skupština pruža mogućnost i gluvim osobama da hvale Jehovu. Odila, nekadašnja katolikinja iz Francuske koja je patila od napada teške depresije i razmišljala o samoubistvu, duboko je zahvalna za biblijsko obrazovanje koje dobija na hrišćanskim sastancima. „Ozdravila sam i ponovo se radujem životu“, kaže ona. „Ali, što je najvažnije, pronašla sam istinu. Moj život sada ima smisao.“