Problemi čovečanstva — da li će ikada biti rešeni?

„ČETVRTINA svetskog stanovništva živi u siromaštvu, 1,3 milijarde ljudi živi s manje od 1 evra dnevno, 1 milijarda je nepismena, 1,3 milijarde nema pristup bezbednoj pijaćoj vodi, a 1 milijarda ljudi svakodnevno gladuje.“ To navodi jedan izveštaj iz Irske u vezi sa stanjem u svetu.

Kakav žalostan pokazatelj čovekove nesposobnosti da pronađe trajna rešenja za svetske probleme! Ovi problemi izgledaju čak još tragičnije kada shvatite da ogromnu većinu onih koji se spominju u tom izveštaju sačinjavaju bespomoćne žene i deca. Zar nije strašno što se čak i danas, u 21. veku, ljudska prava i dalje „svakodnevno narušavaju u tako velikim razmerama da se to ne može ni sagledati“? (The State of the World’s Children 2000).

„Novi svet za života jedne jedine generacije“

Međunarodni fond Ujedinjenih nacija za pomoć deci izrazio je uverenje da se ’tama koja se zbog ovih nepravdi nadvija nad životima ljudi širom planete može ukloniti‘. Ova organizacija kaže da užasno stanje u kojem se nalaze ove nesrećne milijarde nije ni „neizbežno ni nepromenljivo“. U stvari, ona je uputila poziv „svim ljudima da ostvare novi svet za života jedne jedine generacije“. Bio bi to, kako se ona nada, svet u kom bi celo čovečanstvo bilo „oslobođeno siromaštva i diskriminacije, oslobođeno nasilja i bolesti“.

Ohrabrujuća činjenica za sve one koji izražavaju takva osećanja jeste da čak i sada brižni ljudi dosta rade na tome da bi se ublažile žalosne posledice „na izgled beskrajnog niza sukoba i kriza“. Primera radi, tokom proteklih 15 godina Projekat za decu Černobilja „pomogao je da se ublaži patnja na stotine dece koja su pogođena rakom, koji je posledica radioaktivne prašine“ (The Irish Examiner od 4. aprila 2000). I velike i male humanitarne organizacije sigurno su od značajne pomoći bezbrojnim žrtvama rata i katastrofa.

Pa ipak, oni koji učestvuju u takvim humanitarnim akcijama realno razmišljaju. Oni znaju da su problemi s kojima se suočavaju „rasprostranjeniji i dublje ukorenjeni nego što su bili pre samo jednu deceniju“. Dejvid Beg, izvršni rukovodilac Irskog dobrotvornog društva kaže da je bio „izuzetan odziv osoblja, pristalica i donatora“ kada je Mozambik bio pogođen katastrofalnim poplavama. „Ali“, dodaje on, „ne možemo se sami izboriti s katastrofama tako velikih razmera“. Što se tiče pružanja humanitarne pomoći u Africi, on otvoreno priznaje: „I to malo razloga za nadu koji postoje jesu poput sveća koje tinjaju.“ Mnogi bi se složili da ova izjava tačno sažima situaciju u celom svetu.

Da li možemo gajiti realne nade da ćemo videti taj dugo očekivani „novi svet za života jedne jedine generacije“? Premda su trenutni napori u pružanju humanitarne pomoći zaista hvale vredni, sigurno je razumno da se razmotri i druga mogućnost za jedan pravedan i mirom ispunjen novi svet. Biblija ukazuje na tu mogućnost, kao što će biti razmotreno u sledećem članku.

 [Izvor slike na 2. strani]

Deca na 3. strani: UN/DPI Photo by James Bu