Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

„Suprotstavite se Đavolu“

„Suprotstavite se Đavolu“

„Suprotstavite se Đavolu“

„Suprotstavite se Đavolu, i pobeći će od vas“ (JAKOV 4:7).

1. Šta se može reći o sadašnjem svetu, i zašto pomazanici i njihovi saradnici treba da budu oprezni?

 „BOG je nestao, ali Đavo je ostao.“ Ove reči francuskog pisca Andrea Malroa lako bi mogle da se primene i na svet u kome mi živimo. Danas je očigledno da postupci ljudi pre odražavaju Đavolovu podmuklost nego Božju volju. Satana zavodi ljude „svakim moćnim delom i lažnim znacima i čudesnim predznacima i sa svakom nepravednom prevarom za one koji propadaju“ (2. Solunjanima 2:9, 10). Međutim, Satana se u ovim ’poslednjim danima‘ koncentriše na Božje predane sluge i vodi rat s pomazanim hrišćanima „koji drže Božje zapovesti i imaju delo svedočenja za Isusa“ (2. Timoteju 3:1; Otkrivenje 12:9, 17). Ti Svedoci i njihovi saradnici koji imaju zemaljsku nadu treba da budu oprezni.

2. Kako je Satana zaveo Evu, i koje je strahovanje izrazio apostol Pavle?

2 Satana je okoreli varalica. Koristeći zmiju kao paravan, prevario je Evu i naveo je da pomisli da će biti srećnija ako postupa nezavisno od Boga (Postanje 3:1-6). Oko četiri hiljade godina kasnije, apostol Pavle je izrazio strahovanje da bi pomazani hrišćani iz Korinta mogli postati žrtve Satanine prepredenosti. Napisao je sledeće: „Bojim [se] da se na neki način, kao što je zmija zavela Evu svojim lukavstvom, vaši umovi ne pokvare i odvrate od iskrenosti i čestitosti koje pripadaju Hristu“ (2. Korinćanima 11:3). Satana kvari ljudski um i deformiše njihovo razmišljanje. Baš kao što je zaveo Evu, on može da navede hrišćane da pogrešno rezonuju i da misle da njihova sreća zavisi od nečega što Jehova i njegov Sin ne odobravaju.

3. Koju zaštitu od Đavola pruža Jehova?

3 Satana se može uporediti s ptičarem koji postavlja zamke da bi uhvatio neoprezne žrtve. Da bismo izbegli Satanine zamke, treba da ’nastavamo u zaklonu Svevišnjega‘, na simboličnom mestu zaštite koje Jehova obezbeđuje za one koji svojim ponašanjem pokazuju da priznaju njegovu univerzalnu suverenost (Psalam 91:1-3). Potrebna nam je potpuna zaštita koju Bog pruža putem svoje Reči, svog duha i svoje organizacije kako bismo „mogli čvrsto stati protiv Đavolovih spletki“ (Efešanima 6:11). Grčka reč za ’spletke‘ može se prevesti i sa „prepredena dela“ ili „smicalice“. Nema sumnje da Đavo koristi mnoge smicalice i prepredena dela u nastojanju da uhvati u zamku Jehovine sluge.

Satanine zamke za prve hrišćane

4. U kakvom su svetu živeli prvi hrišćani?

4 Hrišćani iz prvog i drugog veka n. e. živeli su u vremenu kada je Rimsko carstvo bilo na vrhuncu svoje moći. Pax Romana (Rimski mir) omogućio je da trgovina cveta. Taj napredak je vladajućoj klasi doneo mnogo slobodnog vremena i vladari su gledali da običan narod ima obilje zabave kako ne bi dizao bune. U nekim periodima državnih praznika je bilo koliko i radnih dana. Vođe su koristile državne fondove da bi ljudima obezbedili hleba i igara, tako da su im stomaci bili puni, a um zabavljen.

5, 6. (a) Zašto za hrišćane nije bilo prikladno da posećuju rimska pozorišta i arene? (b) Koju je prevaru Satana koristio, i kako su hrišćani mogli da je izbegnu?

5 Da li je ta situacija predstavljala opasnost za prve hrišćane? Sudeći po upozorenjima koja su napisali rani postapostolski pisci, kao što je Tertulijan, veći deo zabave iz tog vremena obilovao je duhovnim i moralnim opasnostima za prave hrišćane. Recimo, većina javnih svečanosti i igara održavana je u čast paganskih bogova (2. Korinćanima 6:14-18). U pozorištima su čak i mnogi klasični komadi bili ili krajnje nemoralni ili krajnje nasilni. Kako je vreme prolazilo, tako je sklonost naroda ka klasici iščezavala, te su klasični komadi bili zamenjeni razvratnim pantomimskim predstavama. Istoričar Žerom Karkopino kaže sledeće u svojoj knjizi Daily Life in Ancient Rome: „U tim predstavama je glumicama bilo dozvoljeno da budu potpuno nage... Krv se obilno prolivala... [Mimika] je doprla do dna perverzije koja je zavladala nad ljudima te prestonice. Ljudi nisu osećali odvratnost prema takvim predstavama zato što su jezivi pokolji u arenama odavno ugušili njihova osećanja i izopačili njihove nagone“ (Matej 5:27, 28).

6 Gladijatori su se u arenama borili do smrti jedni protiv drugih. Takođe su se borili protiv divljih životinja; ili su ih ubijali ili su bili ubijeni. Osuđeni kriminalci i, na kraju, mnogi hrišćani bili su bacani divljim zverima. Čak i u tom ranom periodu, Satana je, da bi zaveo ljude, nastojao da oslabi njihovu odbojnost prema nemoralu i nasilju sve dok to ne postane uobičajeno i dok običan narod ne počne da teži za tim. Jedini način da se izbegne ta zamka bilo je da se ne ide u pozorišta i arene (1. Korinćanima 15:32, 33).

7, 8. (a) Zašto za hrišćanina nije bilo mudro da prisustvuje trkama kočija? (b) Kako je Satana mogao da iskoristi rimska kupatila da bi uhvatio hrišćane u zamku?

7 Trke kočija koje su se održavale u velikim, elipsastim arenama, zvanim cirkusi, nesumnjivo su bile uzbudljive, ali bile su neprihvatljive za hrišćane zato što su mase često postajale nasilne. Jedan pisac iz trećeg veka je izvestio da su se neki gledaoci potukli, a Karkopino navodi da su „astrolozi i prostitutke zarađivali novac“ ispod tribina cirkusa. Jasno je da rimski cirkusi nisu bili mesto za hrišćane (1. Korinćanima 6:9, 10).

8 Šta je s čuvenim rimskim kupatilima? Sigurno da u samom kupanju nije bilo ništa loše. Ali mnoga rimska kupatila su bila velike ustanove u kojima su se nalazile prostorije za masažu, sportove, kockanje i mesta gde se moglo nešto pojesti i popiti. Iako su, teoretski, za svaki pol postojali termini kada su mogli da koriste kupatila, često se tolerisalo zajedničko kupanje. Kliment Aleksandrijski je napisao: „Kupatila su bila otvorena kako za muškarce tako i za žene i oni su se tamo svlačili radi razuzdanog odavanja zadovoljstvima.“ Tako je jedna zakonita javna institucija lako mogla da bude iskorišćena kao Satanina zamka za hrišćane. Mudri su se klonili takvih mesta.

9. Koje zamke su rani hrišćani morali da izbegavaju?

9 Kockanje je bila omiljena razonoda među ljudima kada je Rimsko carstvo bilo na vrhuncu svoje moći. Rani hrišćani su mogli da izbegnu klađenje na trkama kočija jednostavno tako što bi se klonili cirkusa. Pored toga, u sporednim prostorijama gostionica i krčmi bilo je sitnijeg, protivzakonitog kockanja. Ljudi su se kladili na paran ili neparan broj kamenčića ili kostiju koje je u ruci držao drugi igrač. Kockanje je unosilo uzbuđenje u život, jer je pružalo nadu da će se lako doći do novca (Efešanima 5:5). Nadalje, konobarice u tim krčmama često su bile prostitutke, što je predstavljalo dodatnu opasnost od seksualnog nemorala. To su bile neke od zamki koje je Satana postavljao hrišćanima koji su živeli u gradovima Rimskog carstva. Da li se stvari danas bitno razlikuju?

Današnje Satanine zamke

10. Kako današnja situacija liči na uslove koji su preovladavali u Rimskom carstvu?

10 U principu, Satanine zamke se tokom vekova nisu promenile. Da „Satana ne bi prevario“ hrišćane koji su živeli u iskvarenom gradu Korintu, apostol Pavle im je dao snažan savet. On je rekao: „Nismo u neznanju što se tiče [Sataninih] spletki“ (2. Korinćanima 2:11). Današnja situacija u mnogim razvijenim zemljama slična je onoj koja je preovladavala u Rimskom carstvu dok je ono bilo u svom zenitu. Mnogi ljudi imaju više slobodnog vremena nego ikad. Državne lutrije čak i siromašnima pružaju tračak nade. Ima mnogo jeftine zabave koja okupira misli ljudi. Sportski stadioni su puni, ljudi se kockaju, mase ponekad bivaju nasilne, kao i sami sportisti. Degradirajuća muzika puni uši ljudima i razvrat se prikazuje u pozorištima, bioskopima i na televiziji. U nekim zemljama je popularno zajedničko korišćenje sauna i toplih izvora, a da i ne spominjemo nudističke plaže. Baš kao i u prvim vekovima hrišćanstva, Satana pokušava da pomoću svetske zabave namami Božje sluge.

11. Koje se zamke kriju iza želje za opuštanjem i razonodom?

11 U svetu u kom je stres uobičajen, potreba za opuštanjem i razonodom je sasvim normalna. Međutim, baš kao što je u rimskim kupatilima bilo stvari koje su predstavljale potencijalnu opasnost za prve hrišćane, tako su se neka odmarališta i letovališta pokazala kao zamka koju Satana koristi da bi današnje hrišćane naveo na nemoral ili pijanstvo. Pavle je napisao hrišćanima u Korintu: „Nemojte se zavaravati. Loša društva kvare korisne navike. Otreznite se u skladu s pravednošću i ne činite greh, jer neki su bez spoznanja o Bogu“ (1. Korinćanima 15:33, 34).

12. Koje su neke zamke koje Satana koristi da bi zaveo današnje Jehovine sluge?

12 Iz Evinog primera smo videli kako se Satana poslužio lukavstvom da bi pokvario njeno razmišljanje (2. Korinćanima 11:3). Jedna od današnjih Đavolovih zamki jeste da navede hrišćane da misle da će uspeti da privuku neke osobe hrišćanskoj istini ako snize merila koliko je god moguće u nastojanju da pokažu kako su Jehovini svedoci kao i svi drugi ljudi. Ponekad odu predaleko i dogodi se suprotno (Agej 2:12-14). Još jedna Satanina zamka jeste da predane hrišćane, kako mlade tako i stare, navede da vode dvostruki život i na taj način ’žaloste Božji sveti duh‘ (Efešanima 4:30). Neki su se uhvatili u ovu zamku tako što su zloupotrebljavali Internet.

13. Koja se prikrivena zamka svrstava u Đavolova prepredena dela, i koji je savet iz Poslovica prikladan za tu situaciju?

13 Još jedna od Sataninih zamki je prikriveni okultizam. Nijedan pravi hrišćanin se ne bi namerno upustio u satanizam ili spiritizam. Ipak, neki se nenamerno opuste kada su u pitanju filmovi, TV-emisije, video-igre i čak knjige za decu i stripovi koji unapređuju nasilje ili misticizam. Treba izbegavati sve što ima prizvuk okultizma. Mudra poslovica kaže: „Trnje, zamke su na putu opakoga, od njih beži koji dušu svoju čuva“ (Poslovice 22:5). S obzirom da je Satana „bog ovog sistema stvari“, u svemu što je veoma popularno verovatno bi mogla da bude skrivena neka od njegovih zamki (2. Korinćanima 4:4; 1. Jovanova 2:15, 16).

Isus se protivio Đavolu

14. Kako je Isus odoleo Đavolovom prvom iskušenju?

14 Isus je ostavio odličan primer u tome kako se treba suprotstaviti Đavolu i naterati ga da pobegne od nas. Nakon što se krstio i postio 40 dana, došao je Satana da ga iskuša (Matej 4:1-11). Satana je prilikom prvog iskušenja pokušao da iskoristi prirodnu potrebu za hranom koju je Isus osetio nakon posta. Predložio je Isusu da izvrši prvo čudo da bi zadovoljio svoju fizičku potrebu. Citirajući Ponovljene zakone 8:3, Isus je odbio da svoju moć upotrebi za sebične ciljeve i duhovnu hranu je stavio ispred telesne.

15. (a) Koju prirodnu želju je Satana iskoristio da bi iskušao Isusa? (b) Koje je jedno od glavnih Đavolovih prepredenih dela koja koristi protiv današnjih Božjih slugu, i kako možemo da mu se suprotstavimo?

15 Jedna interesantna misao u pogledu ovog iskušenja jeste da Đavo nije nastojao da navede Isusa da počini seksualni greh. Izgleda da je u ovoj situaciji najjača fizička potreba, koja se mogla iskoristiti da se Isus iskuša, bila glad — prirodna žudnja za hranom. Koja iskušenja Đavo koristi da bi namamio današnje Božje sluge? Iskušenja ima mnogo i različita su, ali kao jedno od glavnih prepredenih dela koja on koristi u nastojanju da slomi besprekornost Jehovinih slugu jesu seksualna iskušenja. Oponašajući Isusa, mi se možemo suprotstaviti Đavolu i odupreti iskušenjima. Isus se prisetio odgovarajućih stihova i to mu je pomoglo da se odupre kada ga je Satana iskušavao, što znači da se i mi, kada smo iskušani da počinimo seksualni nemoral, možemo prisetiti stihova kao što su Postanje 39:9 i 1. Korinćanima 6:18.

16. (a) Kako je Satana drugi put kušao Isusa? (b) Kako bi Satana mogao pokušati i nas da iskuša da ispitamo Jehovu?

16 Đavo je zatim izazvao Isusa da skoči s hramskog zida i da time proveri da li je Bog sposoban da ga zaštiti uz pomoć Njegovih anđela. Isus je citirao Ponovljene zakone 6:16 i odbio je da ispita svog Oca. Satana nas neće iskušati da skočimo s nekog hramskog zida, ali može nas iskušati da ispitamo Jehovu. Da li smo iskušani da vidimo koliko tesno možemo da oponašamo svet u pogledu oblačenja i doterivanja, a da ne dobijemo savet? Da li smo iskušani na polju sumnjive zabave? Tada bi se moglo reći da ispitujemo Jehovu. Ako težimo ka tome, Satana će se prilepiti uz nas umesto da pobegne i neprestano će pokušavati da nas namami da stanemo na njegovu stranu.

17. (a) Kako je Đavo treći put iskušao Isusa? (b) Kako se Jakov 4:7 može pokazati istinitim u našem slučaju?

17 Kada je Satana ponudio Isusu sva kraljevstva sveta u zamenu za jedan jedini čin obožavanja, Isus mu se opet suprotstavio citirajući Pismo i čvrsto je zauzeo stav za isključivo obožavanje svog Oca (Ponovljeni zakoni 5:9; 6:13; 10:20). Satana nam neće ponuditi kraljevstva sveta, ali stalno nas iskušava sjajem materijalizma, čak i izgledom da stvorimo neko svoje lično malo kraljevstvo. Da li reagujemo poput Isusa i ostajemo odani isključivo Jehovi? Ako je odgovor potvrdan, ono što se desilo Isusu desiće se i nama. U Matejevom izveštaju stoji: „Tada ga Đavo ostavi“ (Matej 4:11). Satana će nas ostaviti ako zauzmemo čvrst stav protiv njega time što se prisećamo odgovarajućih biblijskih načela i praktično ih primenjujemo. Učenik Jakov je napisao: „Suprotstavite se Đavolu, i pobeći će od vas“ (Jakov 4:7). Jedan hrišćanin je napisao podružnici Jehovinih svedoka u Francuskoj: „Satana je stvarno lukav. I pored toga što imam najbolje namere, veoma mi je teško da kontrolišem svoja osećanja i želje. Ipak, uz hrabrost, strpljenje i, iznad svega, Jehovinu pomoć, uspevam da idem dalje i da se čvrsto držim istine.“

Potpuno opremljeni da se suprotstavimo Đavolu

18. Koja nam duhovna bojna oprema pomaže da se suprotstavljamo Đavolu?

18 Jehova nam je obezbedio potpunu duhovnu bojnu opremu da bi nam omogućio da ’čvrsto stanemo protiv Đavolovih spletki‘ (Efešanima 6:11-18). Naša ljubav prema istini će opasati naša bedra, to jest pripremiti nas za hrišćansku aktivnost. Naša odlučnost da se držimo Jehovinih merila pravednosti biće poput grudnog oklopa koji će štititi naše srce. Ako su naše noge obuvene u dobru vest, redovno ćemo učestvovati u delu propovedanja i to će nas duhovno jačati i štititi. Naša jaka vera biće poput velikog štita i štitiće nas od ’gorućih strela zloga‘, njegovih prepredenih napada i iskušenja. Ako smo uvereni u ispunjenje Jehovinih obećanja, to će biti poput kacige koja će čuvati naše sposobnosti razmišljanja i dati nam unutrašnji mir (Filipljanima 4:7). Ako postanemo vešti u rukovanju Božjom Rečju, ona će biti poput mača koji možemo da upotrebimo da bismo pomogli ljudima da se oslobode duhovnog robovanja Satani. Tim mačem se možemo poslužiti i da bi sebe odbranili, kao što je Isus uradio kada je bio iskušan.

19. Šta je još potrebno osim ’suprotstavljanja Đavolu‘?

19 Ako koristimo „potpunu ratnu opremu od Boga“ i neprestano se molimo, možemo biti uvereni da će nas Jehova zaštititi kada nas Satana napadne (Jovan 17:15; 1. Korinćanima 10:13). Ali Jakov je pokazao da nije dovoljno ’suprotstavljati se Đavolu‘. Iznad svega, moramo se i ’podlagati Bogu‘ koji brine za nas (Jakov 4:7, 8). U sledećem članku biće osmotreno kako to možemo raditi.

Kako bi odgovorio?

• Koje su Satanine zamke prvi hrišćani morali da izbegavaju?

• Koja prepredena dela Satana danas koristi da bi uhvatio Jehovine sluge u zamku?

• Kako se Isus suprotstavio Đavolovim iskušenjima?

• Koja nam duhovna bojna oprema pomaže da se suprotstavljamo Đavolu?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na stranama 8, 9]

Isus se odlučno suprotstavio Đavolu

[Slike na 10. strani]

Hrišćani iz prvog veka su odbacili nasilnu i nemoralnu zabavu

[Izvor]

The Complete Encyclopedia of Illustration/J. G. Heck