Siguran i zadovoljavajuć posao je ugrožen

„PRAVO na rad“ je elementarno pravo svih ljudi, prema Univerzalnoj deklaraciji ljudskih prava koju su objavile Ujedinjene nacije. Međutim, to pravo nije uvek zagarantovano. Na stabilnost posla utiču mnoge stvari — od stanja privrede u zemlji do stanja na svetskom tržištu. Ipak, kada je posao doveden u pitanje ili kada se ostane bez njega tada često uslede demonstracije, nemiri i štrajkovi. Malo je zemalja koje to ne pogađa. Čak i sama reč „posao“, kako kaže jedan pisac, „oduvek je uzburkavala strasti“.

Posao nam je važan iz mnogo razloga. Pored toga što nam obezbeđuje prihod, posao doprinosi našem mentalnom i emocionalnom zadovoljstvu. Posao zadovoljava želju ljudi da budu produktivni članovi društva i daje smisao njihovom životu. Takođe, pomaže nam da steknemo određenu meru samopoštovanja. Zbog toga neki nastavljaju da rade čak iako imaju više novca nego što im je potrebno ili su u prilici da se penzionišu. Da, posao je toliko važan da kada ga nema tada obično dolazi do ozbiljnih socijalnih problema.

S druge strane, ima i onih koji imaju posao ali se suočavaju s toliko pritisaka na poslu da u njemu više ne nalaze zadovoljstvo. Na primer, zbog izražene konkurencije na tržištu, sve veći broj kompanija smanjuje broj radnika kako bi se smanjili troškovi. Na taj način se radnici koji ostaju u kompaniji mogu naći u situaciji da se od njih više traži tako da moraju više i da rade.

Premda se od nje očekivalo da učini život lakšim a posao produktivnijim, savremena tehnologija je u stvari doprinela tome da se poveća pritisak na radnom mestu. Na primer, kompjuter, faks i Internet omogućavaju ljudima da na kraju radnog vremena svoj posao nastave kod kuće, tako da ne postoji jasna granica između kuće i radnog mesta. Jedan radnik je imao osećaj da su njegov pejdžer i mobilni telefon poput jedne nevidljive uzice koju drži njegov šef.

S obzirom da se ekonomska situacija i radno okruženje mogu naglo promeniti, mnogi stariji ljudi strahuju da će se na njih pre vremena gledati kao na radno nesposobne. U vezi s tim, bivši  komesar za ljudska prava Kris Sidoti je izjavio: „Izgleda da postoji jedno stereotipno gledište da, ukoliko ste prešli četrdesetu, nećete biti u stanju da ovladate kompjuterima i novom tehnologijom.“ Zato mnoge marljive radnike koji bi po nekadašnjim merilima bili u punoj radnoj snazi danas smatraju prestarim da bi bili od koristi. Kakva tragedija!

Razumljivo je što su etika rada i lojalnost kompaniji ozbiljno uzdrmane proteklih godina. „Kada korporacije otpuštaju ljude pri najmanjem poremećaju na berzi, lojalnost njima postaje stvar prošlosti“, kaže francuski časopis Libération. „Naravno da morate da radite, ali za sebe, a ne za kompaniju.“

Iako su problemi ove vrste sve veći, oni ne mogu ugušiti osnovnu ljudsku potrebu za radom. Stoga, u našem vremenu koje se brzo menja, kako možemo razvijati uravnotežen stav prema svetovnom poslu i, u isto vreme, smatrati ga stabilnim i zadovoljavajućim?

[Slika na 3. strani]

Moderna tehnologija je doprinela povećanju pritisaka na radnom mestu