Život u izbegličkom logoru

ŠTA pomislite kada čujete izraz „izbeglički logor“? Da li ste ga ikad posetili? Kako uopšte izgleda neki takav logor?

U vreme pisanja ovog članka, u zapadnom delu Tanzanije bilo je 13 različitih izbegličkih logora. Raseljeni zbog građanskih ratova, oko 500 000 izbeglica iz drugih afričkih zemalja dobili su pomoć od vlade u Tanzaniji, u saradnji s Visokim komesarijatom Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR). Kako izgleda život u logoru?

Dolazak u izbeglički logor

Tinejdžerka po imenu Kandida objašnjava šta se desilo pre nekoliko godina kada su ona i njena porodica stigli: „Oni su našoj porodici dali karticu sledovanja s ličnim brojem i rekli da odemo u izbeglički logor Njarugusu. Tamo smo dobili broj parcele i broj ulice. Pokazali su nam gde da sečemo drva i skupimo travu kako bismo izgradili malu kuću. Napravili smo cigle od blata. UNHCR nam je dao najlon koji smo stavili na krov. Bio je to težak posao, ali smo bili srećni kada je naš skroman dom bio gotov.“

Kartica sledovanja se dobija svake druge srede. „Da, stojimo u redu ispred kantine da bismo uzeli osnovne životne namirnice koje deli UNHCR“, nastavlja Kandida.

Kakav je dnevni jelovnik za jednu osobu?

„Svako dobije oko 3 šolje kukuruznog brašna, 1 šolju graška, 20 grama soje, 2 kašike ulja i 10 grama soli. Ponekad dobijemo i jedan sapun, za čitav mesec.“

A šta je s vodom za piće? Da li je ima? Jedna mlada žena po imenu Riziki kaže: „Voda se pumpa iz obližnjih reka i sprovodi kroz cevovod do velikih rezervoara. Pročišćava se hlorom pre nego što stigne do mnogih cisterni u svakom logoru. I dalje uglavnom prokuvavamo  vodu pre nego što je pijemo kako se ne bismo razboleli. Često smo zaposleni od jutra do mraka donošenjem vode i pranjem naše odeće. Možemo uzeti samo kofu i po dnevno.“

Ako se provozate kroz jedan od tih izbegličkih logora, primetićete predškolske ustanove, osnovne i srednje škole. Tamo se možda čak održava i nastava za odrasle. Policijska stanica i kancelarija vlade koje su odmah do logora garantuju bezbednost i sigurnost izbegličkom logoru. Možete da vidite veliku pijacu s mnogim radnjicama gde izbeglice mogu naći povrće, voće, ribu, piletinu i druge osnovne namirnice. Neki od meštana dođu na pijacu da trguju. Ali, odakle izbeglice dobijaju novac da bi nešto kupile? Neki imaju mali povrtnjak i prodaju povrće na pijaci. Drugi možda prodaju deo brašna ili graška koji dobiju i na taj način dolaze do mesa ili voća. Da, izbeglički logor verovatno više liči na veliko selo nego na logor. Uobičajeno je videti neke na pijaci kako se smeju i zabavljaju, upravo onako kako bi to činili u svojoj domovini.

Ako stanete kod bolnice, doktor će vam možda reći da u logoru ima nekoliko ambulanti gde se leče lakši slučajevi, dok se hitni i teški slučajevi upućuju u bolnicu. Razumljivo je da su akušersko odeljenje i porodilište u bolnici veoma važni, s obzirom da u  logoru ima 48 000 izbeglica i da mesečno može da bude oko 250 porođaja.

Dobra duhovna ishrana

Jehovini svedoci širom sveta možda se pitaju kako je njihovoj duhovnoj braći koja borave u izbegličkim logorima u Tanzaniji. Sve u svemu, u njima postoji oko 1 200 Svedoka koji su organizovani u 14 skupština i 3 grupe. Kako je toj braći?

Jedna od prvih stvari koje su ti predani hrišćani učinili kada su došli bilo je da traže parče zemljišta na kojem će izgraditi Dvoranu Kraljevstva. To bi omogućilo izbeglicama da znaju gde mogu da nađu Svedoke i da prisustvuju sedmičnim sastancima. U izbegličkom logoru Lugufu ima 7 skupština sa ukupno 659 aktivnih Svedoka. Na njihovim sastancima nedeljom obično je ukupan broj prisutnih iz svih tih 7 skupština oko 1 700.

Svedoci u svim izbegličkim logorima imaju takođe koristi od većih hrišćanskih skupova i kongresa. Kada je održan prvi oblasni kongres u izbegličkom logoru Lugufu, bile su prisutne 2 363 osobe. Svedoci su napravili bazen za krštenje odmah do mesta gde je održan kongres. Bazen je u stvari bila jedna rupa u zemlji koja je obložena najlonom da bi se zadržala voda. Braća su biciklom prenela vodu iz jedne reke koja je udaljena oko dva kilometra. Pošto su mogli da ponesu samo 20 litara u jednoj turi, to je značilo da su išli u više navrata. Kandidati za krštenje, koji su bili obučeni u pristojnu odeću, stali su u red da bi se krstili. Svih 56 bili su kršteni potpunim podranjanjem u vodu. Jedan punovremeni sluga koji je bio intervjuisan na kongresu, objasnio je da je vodio 40 biblijskih studija sa 40 različitih osoba. Njegovih četvoro studenata se krstilo na tom kongresu.

Podružnica Jehovinih svedoka se pobrinula za redovne posete putujućih nadglednika. Jedan od njih kaže: „Naša  braća su revna u službi. Oni imaju veliko područje za propovedanje i u jednoj skupštini svaki Svedok provede mesečno oko 34 sata u službi. Mnogi vode pet ili više studija sa zainteresovanim osobama. Jedna pionirka [punovremeni sluga] rekla je da nije mogla imati bolje područje. Ljudi u izbegličkim logorima veoma cene naše publikacije.“

Kako literatura stiže do izbegličkih logora? Podružnica im vozom šalje literaturu do Kigome, grada na istočnoj obali jezera Tanganjika. Tamo je braća preuzimaju i prevoze do skupština. Ponekad oni iznajmljuju kombi i sami isporučuju literaturu do svih logora. Za to je potrebno tri ili četiri dana preko vrlo neravnih puteva.

Materijalna pomoć

Jehovini svedoci iz Francuske, Belgije i Švajcarske posebno su se potrudili da pomognu izbeglicama u tim logorima. Neki su posetili izbegličke logore u Tanzaniji, uz odobrenje Ministarstva unutrašnjih poslova i UNHCR-a. Svedoci u Evropi su sakupili na tone sojinog mleka, odeće, obuće, školskih knjiga i sapuna. Ove stvari su bile poklonjene da bi se dale svim izbeglicama, u skladu s biblijskim načelom: „Dok za to imamo pogodno vreme, činimo dobro svima, a naročito onima koji su nam srodni po veri“ (Galatima 6:10).

Ovo pružanje humanitarne pomoći dalo je veoma dobre rezultate jer se pomoglo velikom broju izbeglica. Komitet za izbeglice iz jednog od ovih logora izrazio je cenjenje sledećim rečima: „U ime čitavog društva, imamo čast da vam zahvalimo na humanitarnom gestu koji je vaša organizacija pokazala tri puta... Odeća je dobro došla za 12 654 muškaraca, žena i dece kojima je potrebna, kao i za novorođenu decu... U tri izbeglička naselja u izbegličkom logoru Mujovozi trenutno ima 37 000 osoba. Sveukupno, data je pomoć za 12 654 izbeglica, što predstavlja 34,2 procenta od ukupnog broja.“

U jednom drugom izbegličkom logoru, 12 382 izbeglica je dobilo po tri odevna predmeta, dok je hiljade knjiga za osnovnu i srednju školu poklonjeno deci iz drugog logora, kao i centrima za dnevni boravak dece. Službenik koji radi u logističkom centru UNHCR-a u jednoj od tih oblasti, prokomentarisao je: „Veoma smo zahvalni za primljenu donaciju [koja je zadovoljila] ogromne potrebe ljudi u izbegličkim logorima. U nedavno primljenoj pošiljci bilo je 5 kontejnera knjiga, koje su naše službe razdelile izbeglicama... Puno vam hvala.“

Čak su lokalne novine komentarisale o pruženoj pomoći. Jedan naslov u časopisu Sunday News od 20. maja 2001, glasio je: „Stiže odeća za izbeglice u Tanzaniji.“ U izdanju od 10. februara 2002, rečeno je: „Izbeglice cene tu donaciju zato što neka deca koja su prestala da idu u školu jer nisu imala odeću sada redovno prisustvuju časovima.“

Pritisnuti, ali ne bez izlaza

Većini izbeglica je potrebno otprilike godinu dana da bi se adaptirali na nov način života. Oni vode jednostavan život. Jehovini svedoci koji su u ovim logorima provode dosta vremena da bi svoje komšije izbeglice utešili dobrom vešću iz Božje Reči, Biblije. Oni govore o novom svetu gde će svi „od mačeva svojih raonike skovati od kopalja svojih srpove; neće više narod mač na narod dizati i neće se više ratu učiti“. Tada će svako „kod svoje loze sedeti i pod svojom smokvom, i niko ih buniti neće; jer su usta Jehove nad vojskama progovorila“. Bez sumnje, s Božjim blagoslovom biće to svet bez izbegličkih logora (Mihej 4:3, 4; Psalam 46:10).

[Slika na 8. strani]

Kuće u izbegličkom logoru Nduta

[Slike na 10. strani]

Dvorana Kraljevstva Lukole (desno) Krštenje u Lugufu (dole)

[Slika na 10. strani]

Oblasni kongres u izbegličkom logoru Lugufu