Da li moje dete treba da ide u školu?

MOŽEŠ li da zamisliš da ne znaš pročitati tekst na ovoj stranici? Kako bi to bilo kada ne bi znao da govoriš jezikom kojim se govori u tvojoj zemlji? Ili da, na primer, na karti sveta ne umeš da pronađeš svoju zemlju? Upravo u takvim okolnostima će odrasti veliki broj dece. Kako stoje stvari s tvojim detetom?

Da li tvoje dete treba da ide u školu? U mnogim zemljama osnovno i srednje obrazovanje je obavezno i često besplatno. Prema Konvenciji o pravima deteta, redovno obrazovanje je jedno od osnovnih prava. To potvrđuje i Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima. Međutim, u nekim zemljama školovanje nije besplatno i za roditelje može predstavljati opterećenje u finansijskom smislu. Hajde da ovo sagledamo iz ugla hrišćanskih roditelja koji žele da njihova deca budu pismena, bilo putem redovnog obrazovanja bilo na druge načine.

Biblijski primeri pismenosti

Većina Božjih slugu o kojima se govori u Bibliji znali su da čitaju i pišu. Isusovi apostoli Petar i Jovan bili su ribari jevrejskog porekla, ali su biblijske knjige napisali na grčkom, a ne na svom maternjem jeziku. a Njihovi roditelji su očigledno vodili računa o tome da im deca steknu osnovno obrazovanje. Drugi biblijski pisci sa sličnim obrazovanjem bili su pastir David, zemljoradnik Amos i Isusov polubrat Juda, koji je verovatno bio tesar.

Jov je znao da čita i piše i biblijska knjiga koja nosi njegovo ime pokazuje da je donekle poznavao nauku. Takođe, možda je bio nadaren za pisanje jer su njegove izjave citirane u knjizi o Jovu u vidu poezije. Znamo i to da su prvi hrišćani bili pismeni jer su na komadima grnčarije pronađeni zapisi koji bi mogli biti njihovi biblijski komentari.

Obrazovanje je važno za hrišćane

Svi hrišćani treba da napreduju u biblijskom spoznanju ukoliko žele da ugode Bogu (Filipljanima 1:9-11; 1. Solunjanima 4:1). Kada marljivo proučavamo Pismo i na Bibliji temeljene publikacije za proučavanje to može doprineti duhovnom rastu. Pošto nam je Bog dao svoju pisanu Reč, on očekuje da njegovi obožavaoci budu obrazovani koliko je to moguće. Kada razumemo to što čitamo u Bibliji tada nam je lakše da primenimo njen savet. Naravno, možda neke njene delove moramo da pročitamo više puta kako bismo potpuno razumeli njihovo značenje i meditirali o njima (Psalam 119:104; 143:5; Poslovice 4:7).

Svake godine, Jehovin narod dobija stotine stranica korisnog pisanog materijala koji je pripremljen po uputstvima ’vernog i razboritog roba‘ (Matej 24:45-47). Ova literatura se bavi porodičnim životom,  običajima, religijom, naukom i mnogim drugim temama. Što je najvažnije, u njoj se nalaze biblijski saveti o duhovnim stvarima. Ako tvoja deca ne znaju da čitaju, propustiće mnogo važnih informacija.

Važno je da učimo o istoriji čovečanstva zato što nam to pomaže da razumemo zašto je potrebno Božje Kraljevstvo. Takođe je poželjno osnovno znanje iz geografije. Biblija govori o mnogim mestima, poput Izraela, Egipta i Grčke. Da li tvoje dete može da ih pronađe na karti sveta? Da li može da pronađe svoju zemlju? Kada neko ne zna da čita kartu, to ga čak može sprečiti da izvrši svoju službu na području koje mu je dodeljeno (2. Timoteju 4:5).

Prednosti u skupštini

Hrišćanske starešine i sluge pomoćnici imaju mnoge odgovornosti koje zahtevaju čitanje. Na primer, moraju se pripremiti za tačke na skupštinskim sastancima. Potrebno je da vode evidenciju o literaturi i o prilozima. Bez osnovnog obrazovanja, bilo bi veoma teško efikasno ispuniti ove odgovornosti.

Širom sveta u betelskim domovima služe dobrovoljci. Da bi dobro međusobno komunicirali i izvršavali svoje zadatke, kao što je prevođenje literature ili popravka mašina, oni moraju znati da čitaju i pišu na službenom jeziku zemlje u kojoj žive. Ukoliko želiš da tvoja deca dobiju ovakve prednosti, ona uglavnom moraju da imaju osnovno obrazovanje. Koji su još neki praktični razlozi zbog kojih tvoje dete treba da ide u školu?

Siromaštvo i praznoverje

Siromašni ljudi mogu u određenim okolnostima da budu praktično bespomoćni. U drugim slučajevima, određeni nivo obrazovanja može pomoći i nama i našoj deci da izbegnemo nepotrebnu patnju. Velika većina nepismenih ljudi jedva sastavlja kraj s krajem. Deca, pa čak i roditelji ponekad umru zato što od malih prihoda ne mogu platiti zdravstvene usluge. Neobrazovani ili slabo obrazovani ljudi često pate od neishranjenosti i žive u lošim stambenim uslovima. Biti obrazovan ili barem znati čitati i pisati može biti od pomoći u ovakvim situacijama.

Pismenost takođe umanjuje sklonost ka praznoverju. Naravno, praznoverje je uobičajeno i među obrazovanima i među onima koji to nisu. Međutim, one koji nisu obrazovani lakše je prevariti i iskoristiti pošto ne mogu čitati materijal koji razotkriva neku prevaru. Iz tog razloga, oni lakše postaju praznoverni i lakše poveruju da pomoću spiritizma neki mogu da izvrše čudesna izlečenja (Ponovljeni zakoni 18:10-12; Otkrivenje 21:8).

Svrha obrazovanja nije samo zaposlenje

Mnogi misle da je glavna svrha obrazovanja zarađivanje novca. Ipak, ima obrazovanih ljudi koji su nezaposleni ili ne zarađuju dovoljno novca za osnovne potrebe. Zato možda neki roditelji misle da nema koristi od toga da njihovo dete ide u školu. Ali školovanje ima značajniju  ulogu od same pripreme za zarađivanje novca; ono priprema decu za život uopšte (Propovednik 7:12). Kada neko zna da govori, čita i piše na službenom jeziku zemlje u kojoj živi, tada se lako snalazi u kontaktima s medicinskim osobljem, civilnim vlastima ili bankarskim službenicima, što bi u suprotnom bilo zastrašujuće.

Ponegde deca koja nisu išla u školu mogu učiti zanat za zidara, ribara, krojača i slično. Dobro je kada deca uče neki zanat, ali ako ne idu u školu verovatno neće naučiti da ispravno čitaju i pišu. Verovatnije je da ih neće iskorišćavati i da će biti zadovoljnija životom ako prvo steknu osnovno obrazovanje, a potom nauče neki zanat.

Isus iz Nazareta je bio tesar i očigledno je taj zanat naučio od svog poočima Josifa (Matej 13:55; Marko 6:3). Isus je takođe bio pismen jer je sa samo 12 godina u hramu vodio smisaone razgovore sa obrazovanim ljudima (Luka 2:46, 47). U Isusovom slučaju, učenje zanata nije ga sprečilo da stekne obrazovanje i na drugim poljima.

Da li i ćerkama treba omogućiti obrazovanje?

Roditelji ponekad školuju sinove, ali ne i ćerke. Možda neki roditelji misle da bi školovanje ćerki bilo preskupo i veruju da one mogu više koristiti svojoj majci kada su ceo dan kod kuće. Ali, nepismenost predstavlja hendikep  za žensku decu. Jedna publikacija koju je objavio Međunarodni fond Ujedinjenih nacija za pomoć deci (UNICEF) navodi: „Jedna za drugom, studije su pokazale da obrazovanje devojčica jeste jedan od najboljih načina da se reši problem siromaštva.“ (Poverty and Children: Lessons of the 90s for Least Developed Countries). Obrazovane devojčice se bolje snalaze u životu i donose mudrije odluke, a to koristi celoj porodici.

Jedna studija o smrtnosti dece u Beninu, u zapadnoj Africi, pokazuje da, kada se radi o deci ispod pet godina, od 1000 nepismenih majki njih 167 izgube dete, dok taj broj u grupi od 1000 majki koje imaju srednje obrazovanje iznosi 38. Unicef zaključuje: „Stepen obrazovanja je stoga odlučujući faktor kod smrtnosti dece u Beninu, kao i u čitavom svetu.“ Dakle, postoje mnoge koristi kada svojim ćerkama omogućite da se obrazuju.

Da li su razredi za opismenjavanje dovoljni?

Tamo gde je potrebno, Jehovini svedoci organizuju razrede za opismenjavanje za članove skupštine koji ne znaju da čitaju. b Tako se ljudima pomaže da nauče da čitaju, obično na svom jeziku. Da li su ti razredi za opismenjavanje odgovarajuća zamena za redovno obrazovanje? Da li treba očekivati da će skupština omogućiti  tvojoj deci da steknu obrazovanje i pored toga što postoje škole?

Iako su razredi za opismenjavanje jedan izraz brige skupštine Jehovinih svedoka, oni su namenjeni odraslima koji u detinjstvu nisu išli u školu. Možda njihovi roditelji nisu bili svesni koliko je pismenost važna ili možda tamo gde su živeli nije bilo škola. Pohađanje razreda za opismenjavanje u okviru skupština može pomoći takvim pojedincima. Ali ovi razredi nisu zamena za redovno školovanje i nisu osmišljeni s ciljem da pruže osnovno obrazovanje. U njima se ne stiče znanje iz prirodnih nauka, matematike i istorije. Zapravo, ovi predmeti se izučavaju u okviru nastavnog plana tokom redovnog školovanja.

U Africi se razredi za opismenjavanje uglavnom organizuju na plemenskim jezicima, a ređe na službenom jeziku zemlje. Međutim, u sistemu redovnog obrazovanja obično se koristi službeni jezik. Na taj način deca imaju još više koristi zato što je na službenom jeziku dostupno više knjiga i drugog štampanog materijala. Iako skupštinski razredi za opismenjavanje mogu dopuniti obrazovanje koje dete stekne putem redovnog školovanja, oni nisu zamena za to. Stoga, ako je uopšte uzev korisno, zar ne bi trebalo omogućiti deci da se redovno školuju?

Odgovornost roditelja

Muškarci koji predvode u zbrinjavanju duhovnih potreba skupštine treba da budu primerni hrišćani. Oni treba „dobro“ da upravljaju svojim domom i decom (1. Timoteju 3:4, 12). „Dobro“ upravljati između ostalog znači uraditi sve što je u našoj moći kako naša deca kada odrastu ne bi na neki način bila hendikepirana.

Bog je hrišćanskim roditeljima dao veliku odgovornost. Oni treba svoju decu da odgajaju u skladu s njegovom Rečju i da im pomognu da ’ljube opomene‘ (Poslovice 12:1; 22:6; Efešanima 6:4). Apostol Pavle je napisao: „Zaista, ako se neko ne brine za svoje, a naročito za svoje ukućane, odrekao se vere i gori je od onoga bez vere“ (1. Timoteju 5:8). Našoj deci je takođe potrebno odgovarajuće obrazovanje.

Ponekad sistem školstva može biti neefikasan zbog suviše velikog broja učenika, lošeg finansiranja ili možda zbog nezadovoljnog i slabo plaćenog nastavnog kadra. Iz tog razloga, važno je da se roditelji živo zanimaju za ono što njihova deca uče u školi. Mudro je upoznati se sa učiteljima, posebno na početku svakog polugodišta i čak pitati ih za savet o tome kako dete može biti bolji đak. Učitelji tada mogu osetiti da su cenjeni i to ih može motivisati da ulažu veći napor u obrazovanju dece.

Obrazovanje je važan deo u razvoju deteta. „Ko je mudar čuva svoje znanje“, kažu Poslovice 10:14. To je posebno slučaj s biblijskim spoznanjem. Jehovin narod — i mladi i stari — moraju biti obrazovani koliko je to moguće da bi drugima pomogli u duhovnom smislu i ’da bi se pokazali kao priznati pred Bogom, kao radnici koji nemaju čega da se stide, koji ispravno upravljaju rečju istine‘ (2. Timoteju 2:15; 1. Timoteju 4:15). Dakle, da li tvoja deca treba da idu u školu? Bez sumnje ćeš zaključiti da treba, premda će mnogo zavisiti od mogućnosti u tvojoj zemlji. Ali hrišćanski roditelji treba da odgovore na jedno važnije pitanje, naime: ’Da li moje dete treba da se obrazuje?‘ Bez obzira gde živiš, zar se ne slažeš da odgovor treba da bude jasan i potvrdan?

[Fusnote]

[Okvir/Slika na stranama 12, 13]

UKOLIKO NIJE MOGUĆE IĆI U ŠKOLU

U nekim situacijama nije moguće ići u školu. Na primer, časopis Refugees izveštava da tek svako peto dete može pohađati školsku nastavu u izbegličkim logorima. U nekim slučajevima, škole se zatvaraju zbog štrajkova i to na duže vreme. Škole mogu biti predaleko ili ih u određenom području možda i nema. Progonstvo hrišćana takođe može dovesti do izbacivanja dece iz škole.

Kako možeš pomoći svojoj deci u ovakvim okolnostima? Šta možeš uraditi ako imaš više dece i živiš u području gde zbog troškova nije moguće da sva pohađaju redovnu školsku nastavu? Da li možda možeš priuštiti da školuješ jedno ili dvoje dece, a da time ne dođu u duhovno opasnu situaciju? Ako možeš, ona možda mogu pomoći svojoj braći i sestrama tako što će ih poučavati onome što uče u školi.

U nekim zemljama postoji takozvano kućno školovanje. c U ovom slučaju, jedan od roditelja obično nekoliko sati svakog dana poučava svoje dete. U patrijarhalno vreme, roditelji su prilično uspešno poučavali svoju decu. Očigledno je zbog dobre roditeljske pouke Jakovljev sin Josif, premda mlad, bio sposoban da bude nadglednik.

Na mestima poput izbegličkih logora možda je teško nabaviti nastavni plan koji se koristi tokom redovnog školovanja, ali roditelji kao osnovu za poučavanje možda mogu da koriste literaturu koju su objavili Jehovini svedoci. Na primer, Moja knjiga biblijskih priča može biti korisna u poučavanju mlađe dece. U časopisu Probudite se! nalaze se članci o raznim temama. Knjiga Život — kako je nastao? Evolucijom ili stvaranjem? može se koristiti kod poučavanja naučnim temama. U Godišnjaku Jehovinih svedoka nalazi se mala karta sveta, a ova publikacija govori o životu kao i o propovedničkom delu u raznim zemljama.

Mogu se postići mnogi dobri rezultati ako se materijal dobro pripremi i prilagodi detetovoj sposobnosti shvatanja. Ako nastave da čitaju i uče, lakše će se prilagoditi redovnom školovanju kada ono bude dostupno. Uz inicijativu i naprezanje možeš pomoći svojoj deci da steknu dobro obrazovanje. To može doneti velike nagrade!

[Fusnota]

[Slika]

Šta se može učiniti ako tamo gde živiš tvoje dete ne može ići u školu?