Oni služe hrišćanskom bratstvu u drugim zemljama

DA LI si čuo za izraze „međunarodne sluge“ i „međunarodni dobrovoljci“? Jehovini svedoci koji sačinjavaju ove grupe dobrovoljno daju svoje vreme i veštine da bi pomagali u izgradnji objekata koji služe za štampanje i distribuciju biblijske literature koja prenosi poruku o Kraljevstvu. Ti dobrovoljci takođe pomažu u izgradnji Kongresnih dvorana i Dvorana Kraljevstva, koje služe kao centri za biblijsko obrazovanje. Oni trenutno pomažu na građevinskim projektima u 34 zemlje i to uglavnom u zemljama sa ograničenim sredstvima. S kojim se specifičnim izazovima suočavaju i šta im donosi radost dok služe hrišćanskom bratstvu na svojim dodelama u drugim zemljama? Šta misle o ’svetoj službi‘ koju vrše? (Otkrivenje 7:9, 15). Da bismo to saznali, hajde da upoznamo neke dobrovoljce koji služe u Meksiku.

Prvi dobrovoljci iz inostranstva došli su u Meksiko u maju 1992. Ubrzo nakon toga, počeli su da predvode na poslovima oko proširenja podružnice koja nadgleda aktivnosti Jehovinih svedoka u Meksiku. U okviru proširenja podružnice bila je predviđena izgradnja 14 novih objekata, uključujući i stambene objekte za dobrovoljce koji služe u podružnici, štampariju i zgradu u kojoj su smeštene kancelarije.

Da bi pomogli u ovom građevinskom projektu, više od 730 dobrovoljaca iz Velike Britanije, Kanade, Sjedinjenih Država kao i iz drugih zemalja služili su rame uz rame sa stotinama dobrovoljaca iz svih krajeva Meksika. Pored toga tokom vikenda je više od 28 000 Svedoka iz oko 1 600 skupština koje se nalaze u blizini podružnice pomagalo u izgradnji. Svi su služili spremnog duha i besplatno su ponudili svoje usluge. Smatrali su da je prednost što mogu da služe Jehovi na ovaj način. Dok je trajala izgradnja oni su imali na umu nadahnute reči koje se nalaze u Psalmu 127:1: „Ako Jehova ne sagradi doma, uzalud se muče koji ga grade.“

Izazovi s kojima su se suočili

S kojim izazovima se suočavaju međunarodni dobrovoljci dok služe na  stranim dodelama? Evo nekoliko njihovih zapažanja. Kertis i Sali, bračni par iz Sjedinjenih Država, učestvovali su u građevinskim projektima u Zambiji, Indiji, Meksiku, Nemačkoj, Paragvaju, Rumuniji, Rusiji i Senegalu. Kertis priča: „Prvi izazov je bio da ostavimo našu ćerku, koja je služila kao pionir [punovremeni sluga] i našu skupštinu u Minesoti. Moja žena i ja smo bili u toj skupštini 24 godine i tamo nam je bilo veoma lepo.“

Sali primećuje: „Nije lako živeti u okolnostima na koje niste navikli. Ženama je u ovom pogledu možda teže nego muškarcima, ali naučila sam da je moguće prilagoditi se. Naučila sam čak da podnosim insekte, i to puno njih!“ Ona dodaje: „U jednoj zemlji, nas deset dobrovoljaca delilo je stan bez kuhinje i sa samo dva kupatila. U tim okolnostima sam naučila da budem strpljivija.“

Još jedan izazov koji zahteva naprezanje i poniznost jeste učenje novog jezika. Šeron, koja je služila sa svojim mužem na građevinskim projektima u različitim zemljama, kaže: „Nije lako kada ne znaš jezik zemlje u kojoj služiš. U početku je teško razviti bliskost s duhovnom braćom i sestrama kada ne možeš jasno izraziti svoja osećanja. To dovodi do frustracije. Ali braća koju srećemo na stranim dodelama vrlo su strpljiva s nama i istinski zainteresovana za naše dobro. Ubrzo uspevamo da se nekako sporazumemo.“

Učešće u službi iziskuje hrabrost

Iako ovi samopožrtvovani dobrovoljci mnogo doprinose napretku dela izgradnje, oni uviđaju da su oni, pre svega, objavitelji dobre vesti o Božjem Kraljevstvu. Stoga oni pružaju potpunu podršku delu propovedanja koje obavljaju skupštine s kojima su povezani. Oke i Ing-Mari, bračni par koji je pomagao u projektima izgradnje na Gvadelupu, Malaviju, Meksiku i Nigeriji, priznaje da  govoriti stranim jezikom u službi na terenu u stranoj zemlji iziskuje hrabrost.

Ing-Mari priča: „U početku je naše učešće bilo ograničeno, jer smo uvek išli u službu s lokalnim Svedocima i, pošto nam je bilo neprijatno, često smo njih puštali da govore. Međutim, jednog jutra odlučili smo da idemo sami u službu. Kada smo krenuli kolena su nam klecala i srce nam je udaralo kao ludo. Sreli smo jednu mladu ženu koja je saslušala prezentaciju koju sam pripremila. Pročitala sam joj stih i ostavila literaturu. Onda je žena rekla: ’Želela bih nešto da vas pitam. Imam jednog rođaka koji proučava Bibliju s Jehovinim svedocima. Kako bih mogla i ja početi da proučavam?‘ Ostala sam bez teksta. Onda sam se sabrala i ponudila joj biblijski studij.“

Ing-Mari dodaje: „Zamislite kako sam bila radosna i zahvalna Jehovi što je blagoslovio našu inicijativu i našu želju da propovedamo.“ Ta žena je fino napredovala i krstila se na jednom oblasnom kongresu u gradu Meksiku. Oke i Ing-Mari ovako sumiraju utiske o svojoj službi: „Izuzetno cenimo svoje dodele na različitim građevinskim projektima, ali ništa se ne može uporediti s radošću i zadovoljstvom koji proizlaze iz pomaganja osobi da prihvati istinu.“

Samopožrtvovan duh

Istina, dobrovoljci koji ostave porodicu i prijatelje žrtvuju se da bi služili svojoj braći u drugim zemljama, ali oni takođe doživljavaju veliku radost. Na koje načine?

Hauard, koji je sa svojom ženom Pamelom služio u Angoli, Gijani, Ekvadoru, Kolumbiji, Meksiku, Portoriku i Salvadoru, objašnjava: „Prednost je upoznati braću i sestre iz različitih zemalja i iz prve ruke osetiti ljubav koja vlada u našem međunarodnom bratstvu. Često čitamo o našem bratstvu, ali kada živimo i služimo s drugima koji imaju drugačiju kulturu i poreklo, tada još više cenimo dragoceno bratstvo koje imamo.“

Gari, koji je pomagao u građevinskim projektima u Ekvadoru, Zambiji, Kolumbiji, Kostariki i Meksiku, takođe smatra da mu je ovaj program mnogo koristio. On kaže: „Obuka koju sam tokom godina dobio družeći se sa zrelom braćom koja služe u podružnicama zemalja gde sam bio dodeljen, pomogla mi je da dorastem izazovima na mojim dodelama. To je ojačalo moju veru jer mi je pružilo priliku da vidim jedinstvo koje karakteriše Jehovinu širom sveta raširenu organizaciju — jedinstvo koje prevazilazi razlike u jeziku, rasi i kulturi.“

U međuvremenu, građevinski projekat u Meksiku je završen i ove godine su posvećeni novoizgrađeni objekti podružnice. Pokrenuti ljubavlju prema Bogu, međunarodne sluge i međunarodni dobrovoljci su znatno doprineli širenju pravog obožavanja u Meksiku i drugde. Jehovini svedoci širom sveta jako cene njihov samopožrtvovan duh i spremnost da služe svojoj hrišćanskoj braći u drugim zemljama.

[Slika na 25. strani]

Ekvador

[Slika na 25. strani]

Kolumbija

[Slika na 25. strani]

Angola

[Slika na 26. strani]

Početak rada na novim objektima podružnice u Meksiku

[Slika na 26. strani]

Vrt podružnice

[Slika na 26. strani]

Ispod: neki od članova Odeljenja za gradnju ispred jednog dela novih objekata

[Slika na 27. strani]

Dobrovoljci za gradnju uživaju u pružanju podrške lokalnim skupštinama u delu propovedanja