Mladi, hodite dostojno Jehove

NEKI mladi hrišćani privremeno moraju da žive odvojeno od porodice i matične skupštine. Neki to rade da bi više učestvovali u službi. Drugi moraju da odu od kuće zbog svog neutralnog stava (Isaija 2:4; Jovan 17:16). ’Cezar‘ u nekim zemljama osuđuje mlade koji čuvaju svoju besprekornost na zatvorske kazne ili im određuje da obavljaju neki posao koji je koristan za društvo a (Marko 12:17; Titu 3:1, 2).

Dok zbog neutralnosti izdržavaju zatvorske kazne, ti mladi, hteli ne hteli, provode duže vreme s delinkventima. I oni koji su iz sasvim drugih razloga odvojeni od kuće primorani su da žive i rade u nemoralnom okruženju. Kako se ovi mladi hrišćani i drugi koji su primorani da budu u takvoj situaciji mogu uspešno izboriti s pritiscima i zahtevima s kojima se suočavaju dok se trude da ’hode dostojno Boga‘? (1. Solunjanima 2:12). Kako ih roditelji mogu pripremiti da se uspešno suoče s nekim neprijatnim okolnostima? (Poslovice 22:3).

Karakteristični izazovi

„To što sam bio daleko od zaštitničke brige roditelja i od budnog oka starešina punih ljubavi koji su me dobro poznavali, bilo je teško i strašno“, kaže 21-godišnji Takis, koji je morao da provede 37 meseci daleko od kuće. b On dodaje: „Ponekad sam se osećao potpuno bespomoćno.“ Dvadesetogodišnji Petros je bio primoran da van kuće provede više od dve godine. On priznaje: „Prvi put sam u životu morao potpuno sam da donosim odluke u vezi sa izborom zabave i društva, i nisam uvek donosio mudre odluke.“ On zatim kaže: „Ponekad sam se osećao nesigurno zbog povećane odgovornosti koju je veća sloboda donela sa sobom.“ Tasos, hrišćanski starešina koji redovno kontaktira s mladim hrišćanima koji se nalaze u ovakvim situacijama, zapazio je: „Nečist govor, buntovništvo i nasilno ponašanje vršnjaka mogu uticati na mlade koji su neoprezni i ranjivi.“

Pošto žive i rade među osobama koje ne poštuju biblijska načela, ti mladi hrišćani moraju da se zaštite od iskušenja da oponašaju svoje vršnjake koji žive nemoralno i u suprotnosti s biblijskim načelima (Psalam 1:1; 26:4; 119:9). Može biti teško održati dobru rutinu ličnog studija, posećivanja sastanaka i učešća u službi (Filipljanima 3:16). Postavljanje i ostvarivanje duhovnih ciljeva isto tako može biti teško.

Verni mladi hrišćani nesumnjivo žele da ugode Jehovi svojim ponašanjem i govorom. Oni se lojalno trude da se odazovu na sledeći poziv svog nebeskog Oca: „Budi, sine, mudar, srce mi obraduj, pa ću lako odgovoriti onom koji me ruži“ (Poslovice 27:11). Svesni su da njihov  pristojan izgled i ponašanje utiču na to kako drugi gledaju na Jehovu i njegov narod (1. Petrova 2:12).

Pohvalno je to što se većina ovih mladih svojski trude da budu poput braće iz prvog veka za koju se apostol Pavle molio: ’Hodite dostojno Jehove, s ciljem da mu potpuno ugodite dok i dalje donosite plod u svakom dobrom delu, kako biste potpuno istrajali i bili dugotrpljivi s radošću‘ (Kološanima 1:9-11). U Bibliji se nalaze primeri nekoliko bogobojaznih mladih osoba koje su uspešno hodile dostojno Boga usred stranog, neprijateljskog i idolopokloničkog okruženja (Filipljanima 2:15).

’Jehova beše s Josifom‘

Josif, voljeni Jakovljev i Rahelin sin, kao mladić se našao daleko od zaštitničkog doma svog bogobojaznog oca. Bio je prodat u ropstvo u Egipat. Josif je bio marljiv, pouzdan i moralan mladić, i time je ostavio primer vredan divljenja. Uprkos tome što je bio rob kod Petefrija — čoveka koji nije obožavao Jehovu — Josif je bio savestan i vredan, zbog čega mu je gospodar na kraju poverio čitavo domaćinstvo (Postanje 39:2-6). Josif je čuvao svoju besprekornost pred Jehovom, i kada je zbog toga bačen u zatvor nije se pitao: „Kakva mi korist od te besprekornosti?“ Čak je i u zatvoru ispoljavao dobre osobine i ubrzo je bio zadužen za mnoge poslove u vezi s funkcionisanjem zatvora (Postanje 39:17-22). Bog ga je blagoslovio, i kako stoji u Postanju 39:23 (NW), ’Jehova beše s Josifom‘.

S obzirom da je bio daleko od svoje bogobojazne porodice, Josifu bi bilo vrlo lako da se ponaša poput pagana s kojima je živeo i da bude nemoralan poput Egipćana! Umesto toga, on se držao Božjih načela i ostao je čist uprkos krajnje teškim iskušenjima. Kada ga je Petefrijeva žena uporno nagovarala da ima odnose s njom, on je na kraju odlučno odgovorio: „Kako bih ja tako grdno zlo počinio i Bogu zgrešio?“ (Postanje 39:7-9).

Današnji mladi Svedoci treba da slušaju na Bibliji temeljena upozorenja u vezi s neprikladnim društvom, nemoralnom zabavom, pornografijom i iskvarenom muzikom. Oni su svesni da su ’svugde oči Jehovine i da one vide i rđave i dobre‘ (Poslovice 15:3).

Mojsije je odbio da ima „užitak greha“

Mojsije je odrastao na faraonovom dvoru na kom su vladali idolopoklonstvo i težnja za zadovoljstvima. Biblija o njemu  kaže: „Verom je Mojsije... odbio da se zove sinom faraonove kćeri, izabravši da bude zlostavljan zajedno s Božjim narodom umesto da ima privremeni užitak greha“ (Jevrejima 11:24, 25).

Prijateljstvo sa svetom može doneti određene koristi, ali to prijateljstvo je kratkog veka. U krajnjem slučaju, ono može trajati samo dotle dok ovaj svet bude postojao (1. Jovanova 2:15-17). Zar ne bi bilo bolje slediti Mojsijev primer? Biblija kaže da je „ostao postojan kao da vidi Onoga koji je nevidljiv“ (Jevrejima 11:27). Svoje misli je usredsredio na duhovno nasleđe svojih bogobojaznih predaka. Jehovinu nameru je učinio svrhom svog života i postavio je sebi cilj da vrši Jehovinu volju (Izlazak 2:11; Dela apostolska 7:23, 25).

Bogobojazni mladi koji se nađu u bezbožnom i neprijateljskom okruženju mogu ojačati svoj odnos s Jehovom putem ličnog studija i tako bolje upoznati „Onoga koji je nevidljiv“. Ono što može da pomogne ovim mladima da svoje misli usredsrede na duhovne stvari jesu sve hrišćanske aktivnosti, uključujući i redovno posećivanje sastanaka i službu propovedanja (Psalam 63:7; 77:12, DK). Treba da se trude da imaju jaku veru i čvrstu nadu poput Mojsija. Takođe treba da nastoje da sve njihove misli i svi njihovi postupci budu usredsređeni na Jehovu i da budu srećni što im je prijatelj.

Govorom je proslavila Boga

Još jedna mlada osoba koja je ostala primerna dok je bila daleko od kuće jeste izraelska devojčica koju su u danima proroka Jeliseja zarobili Sirijci. Ta devojčica je postala sluškinja žene jednog sirijskog vojvode po imenu Naman, koji je bolovao od gube. Ona je rekla svojoj gospodarici: „Oh, kad bi gospodar moj otišao k proroku u Samariju, on bi ga izlečio od gube!“ Naman je zahvaljujući njenom svedočanstvu otišao kod Jeliseja u Izrael i bio je izlečen. I ne samo to — Naman je postao obožavalac Jehove (2. Kraljevima 5:1-3, 13-19).

Primer ove devojčice pokazuje koliko je važno da mladi svojim govorom slave  Boga, čak i onda kada nisu s roditeljima. Da je ta devojčica imala naviku da koristi „lude reči“ i „prostačke šale“, da li bi bila tako slobodna da govori kada joj se za to ukazala prilika? (Efešanima 5:4; Poslovice 15:2). Nikos, koji ima nešto više od 20 godina i koji je zbog neutralnosti bio u zatvoru, priseća se: „S nekom mladom braćom sam bio na farmi koja je bila u sklopu jednog zatvora. Bili smo daleko od roditelja i skupštine, i zapazio sam da se naš govor pogoršao. Definitivno nije donosio hvalu Jehovi.“ Na sreću, Nikos i drugi su dobili savet da na tom polju slede ono što je Pavle rekao: „Blud i nečistoća svake vrste ili pohlepa da se i ne spominju među vama, kao što dolikuje svetima“ (Efešanima 5:3).

Jehova im je bio stvaran

Iskustvo koje su tri Danilova druga imala u Vavilonu potvrđuje istinitost načela o kojem je Isus govorio, naime, da vernost u malim stvarima vodi do vernosti u velikim stvarima (Luka 16:10). Kada su se suočili s pitanjem da li će jesti hranu koja je po Mojsijevom zakonu bila zabranjena, oni su mogli da se opravdaju time da su zarobljenici u stranoj zemlji i da zato nemaju izbora. Međutim, bili su izuzetno blagoslovljeni zato što su ozbiljno shvatili čak i ono što je možda izgledalo kao mala stvar! Ispostavilo se da su bili i zdraviji i mudriji od svih drugih zarobljenika koji su jeli poslastice s kraljeve trpeze. Nema sumnje da im je vernost u ovim malim stvarima pomogla da ne naprave kompromis kada su se suočili s većim ispitom — da se poklone jednom kipu pred kojim se vršilo idolopoklonstvo (Danilo 1:3-21; 3:1-30).

Jehova je ovoj trojici mladića bio vrlo stvaran. Uprkos tome što su bili daleko od kuće i od mesta gde se obožavao pravi Bog, bili su odlučni da ostanu bez mrlje od sveta (2. Petrova 3:14). Odnos koji su imali s Jehovom bio im je toliko dragocen da su zbog njega bili spremni da žrtvuju čak i svoj život.

Jehova te neće napustiti

Razumljivo je da su mladi nesigurni i uplašeni kada su daleko od onih koje vole i kojima veruju. Međutim, oni mogu da se suoče sa ispitima i kušnjama s potpunim  pouzdanjem da ih ’Jehova neće napustiti‘ (Psalam 94:14, NW). Ako ti mladi ’stradaju zbog pravednosti‘, Jehova je tu da im pomogne da i dalje hode „putem pravde“ (1. Petrova 3:14; Poslovice 8:20).

Jehova je neprekidno jačao i obilno blagoslovio Josifa, Mojsija, izraelsku devojčicu i tri verna jevrejska mladića. On danas koristi svoj sveti duh, svoju Reč i organizaciju da bi podržao one koji se ’bore u dobroj borbi vere‘ i pred njih je kao nagradu stavio ’večni život‘ (1. Timoteju 6:11, 12). Zaista, hoditi dostojno Jehove jeste moguće i to je mudro (Poslovice 23:15, 19).

[Fusnote]

[Okvir na 25. strani]

RODITELJI — PRIPREMITE SVOJU DECU!

„Kao što su strele u ruci junaku, takva su deca iz mladosti [„to su sinovi mladi“, DK]“ (Psalam 127:4). Strela neće slučajno pogoditi metu. Ona se mora vešto usmeriti. Slično tome, deca neće biti spremna da se suoče sa životom van kuće ako ih roditelji ne pripreme (Poslovice 22:6).

Mladi su skloni tome da postupaju nepromišljeno ili da podlegnu ’željama koje su svojstvene mladosti‘ (2. Timoteju 2:22). Biblija upozorava: „Mudrost daju prut i opomene, ali dete samo sebi ostavljeno mater svoju osramoti“ (Poslovice 29:15). Ako roditelji propuste da im postave granice, mladi će biti nepripremljeni za zahteve i pritiske koji će se pojaviti van kuće.

Hrišćanski roditelji treba jasno i odgovorno da predstave svojoj deci teškoće, pritiske i realnost života u ovom svetu. Bez namere da budu pesimistični i obeshrabrujući, oni mogu opisati neprijatnosti s kojima će se mlada osoba suočiti ako bude morala da živi odvojeno od porodice. Ova pouka, zajedno s mudrošću koja dolazi od Boga, daće ’neiskusnome oštroumnost, pomoći će mladiću da stekne znanje i sposobnost prosuđivanja‘ (Poslovice 1:4).

Roditelji koji usade u srce svoje dece Božja merila i moralna načela, pomoći će im da se uspešno suoče sa životnim problemima. Od redovnog porodičnog biblijskog studija, otvorene komunikacije i iskrenog zanimanja za dobrobit dece, zavisi da li će ona doživeti uspeh ili neuspeh. Roditelji treba da pružaju Božju pouku na uravnotežen, pozitivan i razuman način, što će deci kasnije pomoći da se osamostale. Ličnim primerom roditelji mogu poučiti svoju decu da je moguće živeti u svetu, a ne biti deo njega (Jovan 17:15, 16).

[Slika na 23. strani]

Neki hrišćani su morali da napuste svoj dom

[Slike na 24. strani]

Time što se odupiru iskušenjima, mladi mogu oponašati Josifa i ostati moralno čisti

[Slike na 26. strani]

Oponašaj izraelsku devojčicu koja je svojim govorom proslavila Jehovu