Stvarstvo objavljuje Božju slavu!
Stvarstvo objavljuje Božju slavu!
„Nebesa slavu Božju objavljuju, dela ruku njegovih nebeski prostor glasi“ (PSALAM 19:2).
1, 2. (a) Zašto ljudi ne mogu direktno da vide Božju slavu? (b) Kako 24 starešine slave Boga?
„LICE moje nećeš videti, jer ne može čovek mene videti i ostati živ“ (Izlazak 33:20). Jehova je na ovaj način upozorio Mojsija. Ljudi su veoma krhke građe i zato ne bi ostali živi kada bi direktno videli Božju slavu. Međutim, apostolu Jovanu je bila data veličanstvena vizija u kojoj je video Jehovu kako sedi na svom slavnom prestolu (Otkrivenje 4:1-3).
2 Za razliku od ljudi, lojalna duhovna stvorenja mogu da gledaju Jehovino lice. Među njima su i „dvadeset i četiri starešine“ iz Jovanove nebeske vizije, koji predstavljaju 144 000 pomazanika (Otkrivenje 4:4; 14:1-3). Kako oni reaguju na to što vide Božju slavu? Prema Otkrivenju 4:11, oni objavljuju: „Dostojan si, Jehova, Bože naš, da primiš slavu i čast i moć, jer si ti sve stvorio, i tvojom voljom to postade i stvoreno je.“
Zašto „nemaju izgovora“
3, 4. (a) Zašto verovanje u Boga nije nenaučno? (b) Šta se u nekim slučajevima krije iza toga što neki ne veruju u Boga?
3 Da li si podstaknut da slaviš Boga? Veći deo čovečanstva nije a neki čak i poriču da Bog postoji. Na primer, jedan astronom je napisao: „Da li se Bog umešao u stvari i tako promišljeno stvorio svemir za nas?... Bilo bi lepo da jeste. Nažalost, ja verujem da je to samo iluzija... Bog nije objašnjenje.“
4 Naučna istraživanja su ograničena na ono što ljudi mogu videti ili proučavati. Sve ostalo svodi se na puku teoriju i nagađanje. S obzirom na to da je ’Bog Duh‘, on jednostavno ne može biti predmet naučnih ispitivanja (Jovan 4:24). Stoga, ako bi se odbacilo verovanje u Boga kao nešto nenaučno to bi predstavljalo drskost. Naučnik Vinsent Viglzvort sa Univerziteta u Kembridžu zapazio je da i naučne metode predstavljaju neku vrstu „religioznog pristupa stvarima“. U kom smislu? „Te metode počivaju na bezuslovnoj veri da su prirodni fenomeni u skladu sa ’prirodnim zakonima‘.“ Dakle, kada neko odbaci verovanje u Boga, zar on tada jednostavno ne zamenjuje jedno verovanje drugim? U nekim slučajevima, to što neko ne veruje u Boga izgleda kao da namerno odbija da se suoči sa istinom. Psalmista je napisao: „Zli u nadmenosti svojoj ne traži Boga; sve su zamisli njegove: ’Nema Boga‘“ (Psalam 10:4, NW).
5. Zašto ljudi nemaju izgovora za neverovanje u Boga?
5 Međutim, za verovanje u Boga ne može se reći da je slepo verovanje, jer ima mnoštvo dokaza da on postoji (Jevrejima 11:1). Astronom Alan Sandejdž je rekao: „Smatram prilično neverovatnim da je takav red [u svemiru] nastao iz haosa. Neko sigurno stoji iza tog reda. Bog je za mene misterija, ali i objašnjenje za čudo postojanja; kako to da umesto ničega postoji nešto.“ Apostol Pavle je rekao hrišćanima u Rimu da se Božja ’nevidljiva svojstva jasno vide od stvaranja sveta naovamo, budući da se zapažaju po onome što je načinjeno, naime njegova večna moć i Božanstvo, tako da oni [koji ne veruju] nemaju izgovora‘ (Rimljanima 1:20). Još otkako je ’stvoren svet‘ — posebno od stvaranja inteligentnih ljudskih bića, koja mogu razumeti da Bog postoji — očigledno je da postoji Stvoritelj koji ima ogromnu moć, Bog koji je dostojan odanosti. Zato oni koji ne slave Boga nemaju izgovora. Međutim, kakve dokaze pruža stvarstvo?
Svemir objavljuje Božju slavu
6, 7. (a) Kako nebesa objavljuju Božju slavu? (b) Zašto su nebesa postavila „užad za merenje“?
6 Psalam 19:2 na sledeći način odgovara na prethodno postavljeno pitanje: „Nebesa slavu Božju objavljuju, dela ruku njegovih nebeski prostor glasi.“ David je razumeo da zvezde i planete čiji se sjaj probija kroz „nebeski prostor“, to jest atmosferu, pružaju nepobitan dokaz da postoji veličanstveni Bog. On dalje kaže: „Dan ih danu javlja, noć noći kazuje“ (Psalam 19:3). Iz dana u dan i iz noći u noć, nebesa otkrivaju Božju mudrost i stvaralačku moć. To je kao da s neba ’kazuje‘, to jest dopire neki glas koji slavi Boga.
7 Međutim, da bi se to svedočanstvo čulo potrebna je razboritost. „Niti je to jezik, niti su to reči čiji glas se svuda ne razbira.“ Iako su nema, nebesa pružaju moćno svedočanstvo. „Njihov zvuk kroz celu zemlju ide [„po celoj se zemlji rastegla njihova užad za merenje“, NW], njihov šum do na kraj vaseljene“ (Psalam 19:4, 5). To je kao da su nebesa postavila „užad za merenje“ da bi bila sigurna da će njihovo nemo svedočanstvo dopreti do svakog kutka na zemlji.
8, 9. Koje su neke od izvanrednih činjenica koje znamo o suncu?
8 David zatim opisuje još jedno čudo Jehovinog stvarstva: „Šator suncu Bog [na vidljivim nebesima] podiže. I sunce izlazi kao ženik iz ložnice svoje, veselo kao junak teče putem. Polazak mu je s kraja nebesa a trka mu do kraja njihova; ništa se toploti njegovoj ne krije“ (Psalam 19:5-7).
9 Kada se naše sunce uporedi s drugim zvezdama može se zapaziti da je ono tek srednje veličine. I pored toga, ono je izvanredna zvezda. Planete koje kruže oko njega izgledaju kao neki patuljci. Jedan izvor kaže da je sunce oko 330 000 puta teže od zemlje. Njegova masa iznosi 99,9 posto ukupne mase našeg sunčevog sistema! Zahvaljujući sunčevoj sili gravitacije, zemlja kruži oko njega na razdaljini od 150 miliona kilometara, i niti se približava suncu niti se udaljuje od njega. Na zemlju dospeva svega pola milijarditog dela sunčeve energije, ali i to je dovoljno da bi na njoj opstao život.
10. (a) Kako sunce ulazi u svoj „šator“ i izlazi iz njega? (b) Kako ono ide kao „silan čovek“?
10 Psalmista govori o suncu služeći se simboličnim jezikom i kaže da je ono „junak“ koji tokom dana ide s jedne strane horizonta na drugu i noću se odmara u svom ’šatoru‘. Kada ta moćna zvezda zaranja za horizont, kako se to čini posmatraču sa zemlje, izgleda kao da ide u „šator“ na počinak. Ujutru izgleda kao da iskače blistajući poput ’ženika koji izlazi iz svoje ložnice‘. David je bio pastir i znao je koliko noć može biti hladna (Postanje 31:40). Znao je koliko brzo sunčevi zraci mogu da ugreju i njega i krajolik. Jasno je da se sunce ne umara od svoga „putovanja“ sa istoka na zapad već je poput nekog ’silnog čoveka‘ spremno da ponovo krene na put.
Zadivljujuće zvezde i galaksije
11, 12. (a) Zašto je izvanredno to što Biblija upoređuje zvezde s peskom? (b) Koliko bi velik svemir mogao biti?
11 David je bez teleskopa mogao da vidi svega nekoliko hiljada zvezda. Međutim, prema jednom nedavnom istraživanju, pomoću savremenih teleskopa može se videti 70 trilijardi zvezda — to je broj 7 za kojim slede 22 nule! Jehova je ukazao na te ogromne brojke kada je broj zvezda uporedio s ’peskom na obali morskoj‘ (Postanje 22:17).
12 Astronomi su godinama posmatrali nešto što je bilo opisano kao „mala svetlucava područja s nejasnim maglinama“. Naučnici su pretpostavljali da su ove „spiralne magline“ neki objekti u našoj galaksiji Mlečni put. Godine 1924, otkriveno je da je nama najbliža maglina, Andromeda, u stvari galaksija — i to udaljena oko 2 miliona svetlosnih godina! Naučnici sada procenjuju da postoje milijarde galaksija od kojih svaka sadrži na hiljade — pa čak i milijarde — zvezda. Pa ipak, Jehova „izbraja zvezde mnoge i sve ih po imenu zove“ (Psalam 147:4).
13. (a) Šta je zapanjujuće u vezi sa sazvežđima? (b) Šta dokazuje da naučnici ne znaju „zakone nebeske“?
13 Jehova je upitao Jova: „Zavezuješ li ti veze Plejadama il’ drešiš li ti Orionu uža?“ (Jov 38:31). Pod sazvežđima, kao što su Plejade ili Orion, podrazumeva se nekoliko zvezda koje na izgled formiraju neki karakterističan oblik. Ove zvezde bi mogle biti dosta udaljene jedna od druge i posmatraču sa zemlje one deluju nepomično. Zbog toga što se njihov položaj može tako precizno odrediti, zvezde su „od velike koristi za navigaciju, zatim astronautima u svemirskim letelicama jer im pomažu da se orijentišu kao i za identifikaciju zvezda“ (The Encyclopedia Americana). Pa ipak, niko ne može u potpunosti razumeti kakve su to „veze“ koje povezuju sazvežđa. Naučnici još uvek ne mogu da odgovore na pitanje koje je postavljeno u Jovu 38:33: „Znaš li zakone nebeske?“
14. Zašto je širenje svetlosti tajna?
14 Naučnici ne mogu da odgovore ni na sledeće pitanje koje je bilo postavljeno Jovu: ’Kojim se putem deli svetlost?‘ (Jov 38:24, DK). Jedan pisac je za ovo pitanje o svetlosti rekao da je ono „krajnje savremeno i naučno“. Neki grčki filozofi su mislili da svetlost zrači iz ljudskih očiju. U novije vreme, naučnici su smatrali da se svetlost sastoji od sitnih čestica. Drugi su mislili da se ona kreće u talasima. Danas naučnici veruju da se svetlost ponaša i poput talasa a i da se sastoji od čestica. Međutim, ljudima će trebati još mnogo vremena da prodru u prirodu svetlosti i da razumeju kako se ona ’deli‘, to jest širi.
15. Poput Davida, kako treba da se osećamo kada razmišljamo o nebesima?
15 Kada čovek razmišlja o svemu ovome, ne može a da se ne oseća poput Davida koji je rekao: „Kad nebesa tvoja gledam, delo prsta tvojih, i mesec i zvezde što si postavio, šta je čovek da ga se opomeneš, sin čovečji da se o njemu brineš?“ (Psalam 8:4, 5).
Zemlja i stvorenja na njoj slave Jehovu
16, 17. Kako stvorenja iz ’velikih mora‘ slave Jehovu?
16 U 148. Psalmu govori se o još nekim načinima na koje stvarstvo objavljuje Božju slavu. U 7. stihu čitamo sledeće: „Hvalite Jehovu sa zemlje vi morske aždaje i sva mora velika.“ „Mora velika“ zaista obiluju čudima koja ističu Božju mudrost i moć. Plavi kit u proseku je težak 120 tona — koliko i krdo od 30 slonova! Samo srce mu je teško preko 450 kilograma i sposobno je da kroz njegovo telo pumpa oko 6,5 tona krvi! Da li su ove divovske morske aždaje spore i trome? Pa, ne bi se baš moglo reći. U izveštaju Evropske kampanje za borbu protiv nehotičnog lovljenja kitova stoji da oni „jure okeanima“ velikim brzinama. Satelitskim praćenjem utvrđeno je da je „jedan kit za 10 meseci prevalio više od 16 000 kilometara“.
17 Kljunasti delfin uglavnom roni na dubini od 45 metara, međutim jedan delfin je zaronio do dubine od rekordnih 547 metara! Kako ovaj sisar uspeva da zaroni do tako velike dubine i da ostane živ? Dok roni usporava mu se rad srca, a krv se usmerava ka srcu, plućima i mozgu. Sem toga, u njegovim mišićima nalazi se hemikalija koja vezuje kiseonik. Severni morski slonovi i ulješure mogu da se spuste do još većih dubina. „Umesto da se bore protiv pritiska“, stoji u časopisu Discover, „one dopuste da im pritisak potpuno obustavi rad pluća.“ Najveći deo kiseonika koji im je potreban čuvaju u mišićima. Koliko li je samo jasno da su ova stvorenja živi dokaz mudrosti svemoćnog Boga!
18. Kako morska voda pokazuje da je Jehova mudar?
18 Čak i sama morska voda pokazuje koliko je Jehova mudar. U časopisu Scientific American stoji: „Svaka kap vode u gornjem sloju okeana dubokom 100 metara sadrži na hiljade mikroskopskih biljaka koje slobodno plutaju i koje su poznate kao fitoplankton.“ Ove „nevidljive šume“ prečišćavaju naš vazduh tako što iz njega izvlače na milijarde tona ugljen-dioksida. Fitoplankton proizvodi više od polovine kiseonika koji udišemo.
19. Kako vatra i sneg vrše Jehovinu volju?
19 U Psalmu 148:8 stoji: „Oganj i grad, sneg i magla, i ti vihore silni, vršioče reči njegove.“ Jehova koristi i ove nežive prirodne sile da bi izvršio svoju volju. Uzmi za primer oganj, to jest vatru. U proteklim decenijama smatralo se da šumski požari izazivaju isključivo štetu. Istraživači sada veruju da vatra igra važnu ekološku ulogu. Ona odstranjuje staro i bolesno drveće, pospešuje klijanje semenja, reciklira hranljive materije i u suštini smanjuje opasnost od nastanka veoma velikih požara. I sneg je jako važan zato što vlaži i đubri zemljište, obnavlja vodene tokove reka, i štiti biljke i životinje od izuzetno niskih temperatura.
20. Kako planine i drveće koriste čovečanstvu?
20 U Psalmu 148:9 stoji sledeće: „Vi gore i svi humovi, rodna drveta i svi kedri.“ Veličanstvene gore, to jest planine, svedoče o Jehovinoj ogromnoj moći (Psalam 65:7). Međutim, one imaju i praktičnu ulogu. U jednom izveštaju Geografskog instituta u Bernu, u Švajcarskoj, stoji: „Sve velike svetske reke izviru u planinama. Više od polovine čovečanstva zavisi od sveže vode koja se sakuplja na planinama... Ti ’vodotornjevi‘ su od neprocenjive vrednosti za dobrobit čovečanstva.“ Čak i jedno najobičnije drvo slavi svog Tvorca. U izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine kaže se da je drveće „važno za dobrobit ljudi u svim zemljama... Mnoge vrste drveća su ekonomski veoma važne jer se od njih dobija drvna građa, voće, jezgrasti plodovi, smola i kaučuk. Širom sveta 2 milijarde ljudi zavisi od drveća jer ga koriste za kuvanje i kao gorivo“.
21. Objasni kako jedan najobičniji list pruža dokaze da je stvoren.
21 Dokaz stvoriteljeve mudrosti vidi se i u samoj građi drveta. Uzmi za primer jedan najobičniji list. Na spoljnoj strani lista nalazi se voštani sloj koji sprečava da se list osuši. Odmah ispod tog sloja, na gornjoj strani, nalazi se red ćelija u kojima se nalaze hloroplasti. U njima se nalazi hlorofil koji apsorbuje svetlost. Zahvaljujući procesu zvanom fotosinteza, lišće postaje „fabrika za proizvodnju hrane“. Korenje drveća upija vodu koja se zatim vrlo složenim „sistemom vodovodnih cevi“ prenosi do lišća. Na donjoj strani lista nalaze se hiljade majušnih „ventila“ (zvanih stome) koji se otvaraju i zatvaraju, i na taj način apsorbuju ugljen-dioksid. Svetlost doprema energiju pomoću koje se mešaju voda i ugljen-dioksid usled čega nastaju ugljeni hidrati. Biljka sada može da troši hranu koju je sama proizvela. Najzanimljivije je to što je ova „fabrika“ tiha i lepa. Umesto da zagađuje ona ispušta kiseonik kao nusproizvod!
22, 23. (a) Koje zapanjujuće sposobnosti imaju neke ptice i kopnene životinje? (b) Koja još pitanja treba da razmotrimo?
22 U Psalmu 148:10 stoji: „Zveri i sve životinje, crvi i ptice krilate.“ Mnoge kopnene životinje i ptice imaju zapanjujuće sposobnosti. Havajski albatros može da preleti ogromne razdaljine (jedan je za svega 90 dana preleteo 40 000 kilometara). Jedna vrsta ptice pevačice leti iz Severne u Južnu Ameriku i u vazduhu provodi više od 80 sati bez prestanka. Kamila ne čuva vodu u grbi, kao što se obično misli, već u organima za varenje, zahvaljujući čemu kamila može biti dug period bez vode a da ne dehidrira. Nije nikakvo čudo što inženjeri pažljivo posmatraju životinjsko carstvo kada prave mašine i nove materijale. „Ako želite da napravite nešto što će dobro funkcionisati... i što će se besprekorno uklapati u životnu sredinu“, kaže spisateljica Gejl Kliri, „veoma su velike šanse da ćete negde u prirodi naći neku dobru ideju za to.“
23 Stvarstvo zaista objavljuje Božju slavu! Od zvezdanih nebesa pa do biljaka i životinja, sve na neki svoj način slavi svog Stvoritelja. Ali kako stoje stvari s ljudima? Kako se možemo pridružiti prirodi u slavljenju Boga?
Da li se sećaš?
• Zašto oni koji poriču postojanje Boga nemaju izgovora za to?
• Kako zvezde i planete slave Boga?
• Kako morske i kopnene životinje dokazuju da postoji Stvoritelj pun ljubavi?
• Kako nežive prirodne sile vrše Jehovinu volju?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 10. strani]
Naučnici procenjuju da se može videti 70 trilijardi zvezda!
[Izvor]
Frank Zullo
[Slika na 12. strani]
Kljunasti delfin
[Slika na 13. strani]
Pahulja
[Izvor]
snowcrystals.net
[Slika na 13. strani]
Mladunče havajskog albatrosa