Dragulji Jehovinog stvarstva

’Neće nestajati ni leta ni zime‘

PUSTINJSKO tlo gori pod vrelim sunčevim zracima. U drugim delovima Zemlje, nakon hladne zime stižu topli sunčevi zraci. Zaista, sunčeva toplota je jedan od najvažnijih faktora koji utiču na klimu i godišnja doba.

Godišnja doba se razlikuju širom planete. Kako ona utiču na tebe? Da li uživaš u osveženju koje donosi proleće, dok posmatraš kako se drveće i cveće budi? Kakva osećanja se u tebi bude kada pomisliš na ugodne letnje večeri? Da li uživaš u svežim jesenjim danima i prelepom šarenilu lišća koje menja boju? Da li te umiruje izgled snegom prekrivene šume?

Zašto dolazi do smene godišnjih doba? Najkraće rečeno, zbog nagiba Zemlje. Zemljina rotaciona osa nalazi se pod uglom od 23,5 stepena u odnosu na ravan zemljine orbite oko Sunca. Da zemljina osa nije nagnuta, ne bi bilo godišnjih doba. Klima bi stalno bila ista. To bi uticalo na vegetaciju i na useve.

Može se videti da iza smene godišnjih doba stoji Stvoriteljeva ruka. Psalmista se dobro izrazio kada je Jehovi Bogu rekao: „Ti si utvrdio sve krajeve zemlje; leto i zimu ti si uredio“ (Psalam 74:17). a

Sa stanovišta jednog posmatrača sa zemlje, nebeska tela služe kao nepogrešivi vesnici godišnjih doba. Kada je stvorio Sunčev sistem, Bog je odredio: „Neka bude svetlila u prostoru nebeskom... da budu znaci koji će obeležiti vremena [’godišnja doba‘, NW], dane i godine“ (Postanje 1:14). U toku godine, postoje dve tačke na Zemljinoj orbiti gde Sunce u podne sija pod pravim uglom u odnosu na ekvator. Te tačke se nazivaju ekvinocijumi, i u mnogim zemljama oni označavaju početak proleća i jeseni. Tokom ekvinocijuma, na celom svetu dan i noć traju otprilike jednako.

Postojanje godišnjih doba, kao i vreme njihovog početka, nije vezano samo za kretanje nebeskih tela. Godišnja doba, klima i vremenski uslovi deo su složenog sistema koji život čini mogućim. Obraćajući se stanovnicima Male Azije, koji su se bavili poljoprivredom i proizvodnjom hrane, hrišćanski apostol Pavle i njegov saradnik Varnava rekli su da je Bog onaj koji im ’daje kišu s neba i plodna razdoblja, do sitosti puneći njihova srca jelom i veseljem‘ (Dela apostolska 14:14-17).

Čudesan proces fotosinteze podržava vegetaciju na kopnu i fitoplankton u morima. Zbog toga lanac ishrane i raznolikost biljnog i životinjskog sveta na veoma složen način zavise od vremenskih uslova i klime. Pavle je na odgovarajuć način ukazao na Jehovinu ruku u svemu tome kada je rekao: „Zemlja koja upije kišu što često na nju pada, i koja onda rađa bilje koje odgovara onima za koje se ona i obrađuje, prima za uzvrat blagoslov od Boga“ (Jevrejima 6:7).

Reč „blagoslov“ poprima novo značenje kada zastaneš i razmisliš o tome šta se  dešava na mestima gde proleće donosi umerenu temperaturu, duže dane, više sunca i blage kiše. Cveće cveta, a insekti izlaze iz svojih zimskih skloništa spremni da opraše biljke. Ptice, kao što je plava kreja prikazana na ovoj slici, ispunjavaju šumu svojim bojama i pesmom, oživljavajući prirodu. Puls života se ubrzava dok živa bića nastavljaju svoj ciklus rađanja i rasta (Pesma nad pesmama 2:12, 13). Tako se sve priprema za žetvu koja se obavlja krajem leta ili u jesen (Izlazak 23:16).

Koliko su Jehovina dela divna vidi se po položaju Zemlje, jer se On postarao da postoje dan i noć, godišnja doba i vreme setve i žetve. Sigurni smo da posle zime nastupa topliji period. Na kraju krajeva, Bog je obećao: „Dok zemlja traje neće nestajati ni setve ni žetve, ni studeni ni vrućine, ni leta ni zime, ni dana ni noći“ (Postanje 8:22).

[Fusnota]

[Okvir/Slika na 9. strani]

Satelit presudan za život

Mesec već vekovima nadahnjuje i zadivljuje ljude. Međutim, da li znaš da on utiče na godišnja doba? Mesec utiče na to da Zemlja bude nagnuta, to jest utiče na nagib njene rotacione ose. To igra „značajnu ulogu u tome da uslovi na Zemlji budu pogodni za život“, kaže Endru Hil, pisac iz oblasti nauke. Kada ne bi postojao veliki satelit koji stabilizuje nagib naše planete, temperatura na Zemlji bi porasla do te mere da život više ne bi bio moguć. Stoga je jedan tim astronoma zaključio: „Na Mesec se može gledati kao na snažan regulator klime na Zemlji“ (Psalam 104:19).

[Izvor]

Mesec: U.S. Fish & Wildlife Service, Washington, D.C./Bart O’Gara

[Slika na 9. strani]

Kamile, severna Afrika i Arabijsko poluostrvo