Po čemu treba pamtiti Isusa Hrista?
Po čemu treba pamtiti Isusa Hrista?
Isus Hrist je „sigurno jedan od najuticajnijih ljudi svih vremena“ („The World Book Encyclopedia“).
VELIKI ljudi se obično pamte po onome što su činili. Zašto onda mnogi Isusa pamte po njegovom rođenju umesto po njegovim delima? Mnogi u hrišćanskom svetu mogu da navedu događaje koji su vezani za njegovo rođenje. Međutim, koliko njih zna da ponovi izvanredna učenja koja je izneo u Propovedi na gori i koliko njih se trudi da ih primeni?
Nema sumnje, Isusovo rođenje je bilo značajno, ali za njegove prve učenike bilo je mnogo značajnije ono što je on
činio i čemu je poučavao. Bog sigurno nikada nije nameravao da Isusovo rođenje zaseni ono što je radio kao odrastao čovek. Pa ipak, zbrka božićnih legendi i tradicije uspela je da zaseni Hristovu ličnost.Što se tiče prirode božićnih običaja postoji još jedno pitanje koje zbunjuje mnoge. Ako bi Isus danas došao na zemlju, šta bi rekao na to što je Božić toliko komercijalizovan? Kada je pre dve hiljade godina bio u hramu u Jerusalimu, razgnevili su ga menjači novca i prodavci koji su jevrejski religiozni praznik iskoristili kao priliku da nešto zarade. „Nosite to odavde!“, rekao je. „Ne činite od doma mog Oca kuću trgovačku!“ (Jovan 2:13-16). Jasno je da Isus nije odobravao uplitanje trgovine u religiju.
Mnogi iskreni katolici u Španiji zabrinuti su zbog sve veće komercijalizacije Božića. Međutim, kada se uzme u obzir poreklo mnogih božićnih običaja, komercijalizam je izgleda neizbežan. Novinar Huan Arijas ističe: „Oni hrišćani koji se žale na to što je Božić postao ’paganski‘ praznik koji je više usmeren na zabavu i materijalne stvari nego na religiju, uglavnom nisu svesni da Božić već u svom poreklu... ima mnoga obeležja rimskih paganskih proslava [sunca]“ (El País, 24. decembar 2001).
U poslednje vreme, mnogi španski novinari i mnoge enciklopedije komentarisali su pagansko poreklo tradicionalnih božićnih običaja, kao i to što se pridaje značaj komercijalnim interesima. Što se tiče datuma proslavljanja Božića, u delu Enciclopedia de la Religión Católica otvoreno se kaže: „Izgleda da je Rimska crkva odlučila da se ovaj praznik slavi baš tog datuma u nameri da paganske svečanosti zameni hrišćanskim... Znamo da su u to vreme u Rimu pagani posvetili 25. decembar kao proslavu natalis invikti, to jest rođenja ’nepobedivog sunca‘.“
U delu Enciclopedia Hispánica takođe se kaže: „Za datum proslave Božića, 25. decembar nije izabran zbog toga što predstavlja tačnu godišnjicu već pre zbog hristijanizacije praznika zimske kratkodnevice, koji se slavio u Rimu.“ Kako su Rimljani slavili izlazak sunca na zimskom nebu? Gozbama, terevenkama i davanjem poklona. Pošto crkvene vlasti nisu bile voljne da ukinu tako popularan praznik, oni su ga „hristijanizovali“ nazivajući ga Isusovim rođenjem umesto rođenjem sunca.
U početku, u četvrtom i petom veku, nije bilo lako prekinuti vezu sa obožavanjem sunca i običajima vezanim za to. Katolički „svetac“ Avgustin (354-430. n. e.) osećao je obavezu da opomene suvernike da ne slave 25. decembar na način na koji su to činili pagani u čast sunca. Izgleda da čak i danas drevni rimski običaji imaju najveći uticaj.
Praznik idealan za zabavu i marketing
Tokom vekova, nekoliko faktora je značajno doprinelo tome da Božić postane najpopularniji međunarodni praznik za zabavu i marketing. Isto tako su se i običaji drugih zimskih praznika, posebno onih koji se slave u severnoj Evropi, postepeno uklopili u model rimskih praznika. a A u 20. veku, trgovci i stručnjaci za marketing oduševljeno su unapređivali svaki običaj koji bi mogao da im donese veliki profit.
Do čega je sve to dovelo? U centru pažnje je proslava Hristovog rođenja a ne značaj tog događaja. U mnogo slučajeva Hrist se uopšte i ne pominje kada se govori o tradicionalnom Božiću. „[Božić] je svetski porodični praznik i svi ga slave na svoj način“, stoji u španskim novinama El País.
Ovo zapažanje objašnjava ono što se dešava u Španiji i mnogim drugim zemljama sveta. Proslave Božića postaju sve raskošnije, a spoznanja o Hristu sve je manje. U suštini, božićne proslave su u velikoj meri postale slične onome što su i u početku bile, u vreme Rimskog carstva — terevenke, gozbe i prilike za davanje poklona.
Rodi nam se dete
Ako tradicionalni Božić nema mnogo veze s Hristom, po čemu pravi hrišćani treba da pamte njegovo rođenje i njegov život? Sedam vekova pre Isusovog rođenja, Isaija je u vezi s njim prorekao: „Jer se rodi dete, sin se nama dade, i vlast će da bude na ramenu njegovom“ (Isaija 9:6). Zašto je Isaija ukazao da će Isusovo rođenje i njegova uloga biti toliko značajni? Zato što će Isus postati moćan vladar. Biće nazvan Knez mira, i njegovoj kneževskoj vlasti neće biti kraja. Štaviše, Isusova vladavina temeljiće se na ’pravu i pravdi‘ (Isaija 9:7).
Kada je Mariji najavio Isusovo rođenje, anđeo Gavrilo je ponovio Isaijinu objavu. Predskazao je: „On će biti veliki i zvaće se Sin Svevišnjega; i Jehova Bog daće mu presto Davida, njegovog oca, i on će vladati kao kralj nad Jakovljevim domom zauvek, i njegovom kraljevstvu neće biti kraja“ (Luka 1:32, 33). Jasno je da je značaj Isusovog rođenja povezan s tim šta će on učiniti kao imenovani Kralj Božjeg Kraljevstva. Hristova vladavina može koristiti svakome, uključujući i vas i vaše voljene. Štaviše, anđeli su ukazali da će njegovo rođenje doneti „mir među ljudima koji su po [Božjoj] volji“ (Luka 2:14).
Ko ne bi želeo da živi u svetu u kom vladaju mir i pravda? Međutim, da bismo uživali u miru koji će doneti Hristova vladavina, potrebno je da ugodimo Bogu i da imamo dobar odnos s njim. Isus je rekao da je učenje o Bogu i o njemu samom prvi korak u tom pravcu. „Ovo znači večni život“, rekao je Isus, „da usvajaju spoznanje o tebi, jedinom istinitom Bogu, i o onome koga si poslao, Isusu Hristu“ (Jovan 17:3).
Kada upoznamo Isusa, više nećemo morati da nagađamo kako bi on voleo da ga se sećamo. Da li tako što ćemo jesti, piti i davati poklone na datum koji odgovara datumu jednog drevnog paganskog praznika? To ne zvuči logično. Veče uoči svoje smrti, Isus je svojim učenicima rekao šta on želi. „Ko ima moje zapovesti i drži ih, to je onaj koji me voli. A ko voli mene, njega će voleti moj Otac, i ja ću ga voleti“ (Jovan 14:21).
Jehovini svedoci su detaljno proučili Sveto pismo, što im je pomoglo da shvate šta Bog i Isus traže od nas. Njima bi bilo drago da i vama pomognu da to uvidite, kako biste mogli da se sećate Isusa na ispravan način.
[Fusnota]
a Božićna jelka i Deda Mraz jesu dva upečatljiva primera.
[Okvir/Slike na stranama 6, 7]
Da li je Biblija protiv gozbi i davanja poklona?
Davanje poklona
U Bibliji se o davanju poklona govori u pozitivnom svetlu. Sam Jehova je nazvan Davaocem ’svakog dobrog dara i svakog savršenog poklona‘ (Jakov 1:17). Isus je ukazao na to da dobri roditelji daju svojoj deci darove (Luka 11:11-13). Kada je Jov ozdravio, njegovi prijatelji i članovi porodice davali su mu darove (Jov 42:11). Međutim, ni u jednom od ovih slučajeva, nije bilo potrebno da se za davanje čeka neka posebna proslava. Davanje je dolazilo iz srca (2. Korinćanima 9:7).
Porodična okupljanja
Porodična okupljanja mogu uveliko doprineti jedinstvu među članovima porodice, posebno ako oni više ne žive u istoj kući. Isus i njegovi učenici bili su na svadbi u Kani, a to je bez sumnje bio jedan veliki skup porodice i prijatelja (Jovan 2:1-10). A u Isusovoj ilustraciji o rasipnom sinu, otac je proslavio sinovljev povratak jednim porodičnim slavljem na kom je bilo muzike i plesa (Luka 15:21-25).
Uživanje u dobroj hrani
U Bibliji se na nekoliko mesta govori o Božjim slugama koje su uživale u dobroj hrani s porodicom, prijateljima ili suobožavaocima. Kada su tri anđela posetila Avrahama, on je za njih priredio gozbu posluživši im teletinu, mleko, maslo i kolače (Postanje 18:6-8). Solomon je rekao da prilike kada čovek ’jede, pije i uživa‘ predstavljaju dar od Boga (Propovednik 3:13; 8:15).
Nema sumnje da Bog želi da uživamo u dobroj hrani s prijateljima i porodicom, i da on odobrava i davanje poklona. Tokom cele godine, u bilo koje doba, imamo mnogo prilika da to činimo.