Poučeni da damo temeljno svedočanstvo
Poučeni da damo temeljno svedočanstvo
Počevši od ove godine, Svetski izveštaj Jehovinih svedoka neće se objavljivati u Kuli stražari od 1. januara, već od 1. februara.
„Bićete mi svedoci kako u Jerusalimu tako i u celoj Judeji i Samariji i sve do najudaljenijeg dela zemlje“ (DELA APOSTOLSKA 1:8).
1, 2. Koje je opunomoćenje dobio Petar i ko ga je opunomoćio?
’ISUS iz Nazareta nam je naredio da propovedamo narodu i da damo temeljno svedočanstvo da je to Onaj koga Bog odredi za sudiju živima i mrtvima‘ (Dela apostolska 10:38, 42). Ovim rečima apostol Petar je opisao Korneliju i njegovoj porodici opunomoćenje da propoveda.
2 Kada je Isus dao to opunomoćenje? Petar je verovatno mislio na ono što je uskrsnuli Isus rekao neposredno pre nego što je uzašao na nebo. On je tom prilikom svojim vernim učenicima saopštio: „Bićete mi svedoci kako u Jerusalimu tako i u celoj Judeji i Samariji i sve do najudaljenijeg dela zemlje“ (Dela apostolska 1:8). Međutim, Petar je već neko vreme pre toga znao da će kao Isusov učenik imati dužnost da razgovara s drugima o svojoj veri u Isusa.
Trogodišnja pouka
3. Koje je čudo Isus učinio, i kakav je poziv uputio Petru i Andriji?
3 Godine 29. n. e., nekoliko meseci posle krštenja, Isus je propovedao pored Galilejskog mora gde su Petar i njegov brat Andrija ribarili. Celu noć su bezuspešno lovili. Bez obzira na to, Isus im je rekao: ’Otplovite tamo gde je duboko, pa spustite svoje mreže za lov.‘ Poslušali su ga i ’uhvatili jako mnogo riba. U stvari, mreže su počele da im se cepaju‘. Kada je video to čudo, Petra je ophrvao strah, ali Isus ga je umirio rekavši: „Ne boj se. Odsada ćeš loviti žive ljude“ (Luka 5:4-10).
4. (a) Kako je Isus pripremio svoje učenike da svedoče? (b) Kakve sličnosti postoje između Isusove službe i službe njegovih učenika?
4 Petar i Andrija — kao i Zevedejevi sinovi Jakov i Jovan — odmah su ostavili čamce i pošli za Isusom. Gotovo tri godine su ga pratili na njegovim propovedničkim putovanjima i na taj način su i sami bili obučavani za propovednike (Matej 10:7; Marko 1:16, 18, 20, 38; Luka 4:43; 10:9). Na kraju tog perioda, 14. nisana 33. n. e., Isus im je rekao: „Ko iskazuje veru u mene, i on će činiti dela koja ja činim; i činiće dela veća od ovih“ (Jovan 14:12). Isusovi učenici će baš kao i on davati temeljno svedočanstvo, samo u mnogo većem obimu. Ubrzo su saznali da će i oni, kao i svi budući učenici svedočiti u ’svim nacijama‘ sve do „svršetka sistema stvari“ (Matej 28:19, 20).
5. Kako možemo izvući korist iz obuke koju je Isus pružio svojim sledbenicima?
5 Živimo u vremenu ’svršetka sistema stvari‘ (Matej 24:3). Za razliku od tih prvih učenika, mi ne možemo da budemo sa Isusom i da ga posmatramo kako propoveda. Ipak, dok čitamo Bibliju u kojoj se nalaze izveštaji o tome kako je propovedao i koja je uputstva davao svojim sledbenicima, mi možemo izvući korist iz obuke koju je pružio (Luka 10:1-11). Međutim, u ovom članku će biti osmotreno nešto drugo, nešto veoma važno što je Isus pokazao svojim učenicima — a to je ispravan stav prema delu propovedanja.
Briga za ljude
6, 7. Koja je Isusova osobina doprinela tome da njegova služba bude delotvorna, i kako ga možemo oponašati u tom pogledu?
6 Zašto je Isusovo svedočenje bilo tako delotvorno? Jedan razlog je bio taj što je bio duboko zainteresovan za ljude i što je brinuo o njima. Psalmista je prorekao da će se Isus ’smilovati jadnicima i ubogima‘ (Psalam 72:13). Nema sumnje da je on ispunio to proročanstvo. Biblija kaže šta se dogodilo jednom prilikom: „Videvši narod, sažali se na njih, jer behu izmučeni i rasejani kao ovce bez pastira“ (Matej 9:36). Čak su i veliki grešnici osećali njegovu brigu i bili su privučeni k njemu (Matej 9:9-13; Luka 7:36-38; 19:1-10).
7 I mi ćemo biti delotvorni ako pokazujemo takvu brigu za ljude. Zašto pre odlaska u službu ne bi malo razmislio o tome koliko su ljudima potrebne informacije koje imaš da im saopštiš? Razmisli o problemima koje imaju, a koje samo Kraljevstvo može da reši. Trudi se da budeš pozitivan prema svakome jer ne znaš ko će se odazvati na poruku. Možda se baš sledeća osoba kojoj ćeš prići molila da dođe neko poput tebe i pomogne joj!
Ljubav kao motiv
8. Šta motiviše Isusove sledbenike da po uzoru na njega propovedaju dobru vest?
8 Dobra vest koju je Isus objavljivao bila je povezana sa ispunjenjem Jehovine volje, posvećenjem Njegovog imena i opravdanjem Njegovog suvereniteta — što su najvažnija pitanja koja stoje pred čovečanstvom (Matej 6:9, 10). Isus je voleo svog Oca i to ga je motivisalo da ostane besprekoran do kraja i da pruži temeljno svedočanstvo o Kraljevstvu koje će rešiti ta pitanja (Jovan 14:31). Isusovi sledbenici imaju istu motivaciju i zato revno učestvuju u službi. Apostol Jovan je rekao: „Ljubav prema Bogu znači ovo: da držimo njegove zapovesti“, a tu je uključena i zapovest da propovedamo dobru vest i stvaramo učenike (1. Jovanova 5:3; Matej 28:19, 20).
9, 10. Osim ljubavi prema Bogu, kakva nas još ljubav motiviše da dajemo temeljno svedočanstvo?
9 Isus je rekao svojim sledbenicima: „Ako me volite, držaćete moje zapovesti; ko ima moje zapovesti i drži ih, to je onaj koji me voli“ (Jovan 14:15, 21). Stoga, ljubav prema Isusu treba da nas motiviše da svedočimo za istinu i da se držimo drugih stvari koje je on zapovedio. Kada se jednom prilikom pojavio posle uskrsenja, Isus je podstakao Petra: „Hrani moje jaganjce... Pasi moje ovčice... Hrani moje ovčice.“ Šta je trebalo da podstakne Petra da to radi? Isus je ukazao na to tako što je nekoliko puta upitao Petra: „Voliš li me?... Voliš li me?... Imaš li naklonost prema meni?“ Dakle, trebalo je da ljubav i naklonost prema Isusu podstaknu Petra da pruži temeljno svedočanstvo, da nađe Isusove „ovčice“ i da im onda bude duhovni pastir (Jovan 21:15-17).
10 Mi nismo poput Petra imali priliku da lično upoznamo Isusa. Pa ipak, svesni smo koliko je značajno ono što je Isus učinio za nas. Naše srce je dirnuto velikom ljubavlju koja ga je pokrenula da ’okusi smrt za svakoga‘ (Jevrejima 2:9; Jovan 15:13). Mi delimo Pavlova osećanja koja je izrazio kada je napisao: ’Ljubav koju Hrist ima nagoni nas, jer on je umro za sve da oni koji žive ne žive više za sebe, nego za njega‘ (2. Korinćanima 5:14, 15). Ozbiljnim pristupom opunomoćenju koje nam je Isus dao da pružimo temeljno svedočanstvo pokazujemo da njegovu ljubav shvatamo ozbiljno i da ga volimo (1. Jovanova 2:3-5). Nikada nećemo postati nemarni kada je u pitanju delo propovedanja, jer bismo time pokazali nedostatak cenjenja prema Isusovoj žrtvi (Jevrejima 10:29).
Ostanimo usredsređeni
11, 12. Zašto je Isus došao na svet, i kako je pokazao na šta je bio usredsređen?
11 Kada je bio pred Pontijem Pilatom, Isus je rekao: „Ja sam se zato rodio i zato sam došao na svet, da svedočim za istinu“ (Jovan 18:37). Isus nije dozvolio da mu išta odvuče pažnju od svedočenja za istinu. To što je svedočio za istinu bila je Božja volja za njega.
12 Satana je iskušavao Isusovu rešenost da svedoči za istinu. Kratko nakon što se Isus krstio, Satana mu je ponudio da ga učini velikim čovekom u svetu, ponudivši mu „sva kraljevstva sveta i njihovu slavu“ (Matej 4:8, 9). Kasnije su Jevreji hteli da ga postave za kralja (Jovan 6:15). Neko bi mogao da razmišlja o mogućim koristima do kojih bi došlo da je Isus prihvatio te ponude, možda smatrajući da bi on kao kralj na zemlji mogao da uradi mnogo toga dobrog za čovečanstvo. Međutim, Isus se nije bavio takvim razmišljanjem. On je bio usredsređen na svedočenje za istinu.
13, 14. (a) Šta nije omelo Isusa da ostane usredsređen na vršenje Božje volje? (b) Šta je Isus postigao iako je bio siromašan?
13 Nadalje, Isusa nije omela težnja za bogatstvom. Zbog toga i nije bio bogat. Čak nije imao ni svoju kuću. Jednom prilikom je rekao: „Lisice imaju jazbine i ptice nebeske imaju gnezda, a Sin čovečji nema gde da spusti glavu“ (Matej 8:20). Zabeleženo je da je Isus kada je umro imao samo jednu vrednu stvar, i to je bila haljina za koju su rimski vojnici bacili kocku (Jovan 19:23, 24). Da li to znači da Isus nije ništa postigao u životu? Naravno da ne znači!
14 Isus je postigao daleko više nego što bi i najbogatiji dobrotvor ikada mogao. Pavle je rekao: „Poznajete nezasluženu dobrotu našeg Gospoda Isusa Hrista, da je, iako je bio bogat, postao siromašan zbog vas, da biste vi postali bogati njegovim siromaštvom“ (2. Korinćanima 8:9; Filipljanima 2:5-8). Iako je u materijalnom pogledu bio siromašan, Isus je omogućio poniznim ljudima da dobiju večni život i da postanu savršeni. Koliko smo mu samo zahvalni zbog toga! I koliko se samo radujemo zbog toga što je dobio nagradu jer je ostao usredsređen na vršenje Božje volje! (Psalam 40:9; Dela apostolska 2:32, 33, 36).
15. Šta je vrednije od bogatstva?
15 Današnji hrišćani koji se trude da oponašaju Isusa takođe ne dozvoljavaju da ih ometa težnja za bogatstvom (1. Timoteju 6:9, 10). Svesni su da bogatstvo može da im omogući udoban život, ali znaju i to da bogatstvo ne može da im pruži večni život. Hrišćaninu nakon smrti materijalni posedi vrede koliko je i Isusu nakon smrti vredela njegova haljina (Propovednik 2:10, 11, 17-19; 7:12). Jedino što hrišćaninu zaista vredi nakon smrti jeste odnos koji je imao s Jehovom i Isusom Hristom (Matej 6:19-21; Luka 16:9).
Protivljenje ga nije zastrašilo
16. Kako se Isus suočio s protivljenjem?
16 Protivljenje nije sprečilo Isusa da ostane usredsređen na svedočenje za istinu. Nije ga obeshrabrilo čak ni to što je znao da će se njegova služba na zemlji okončati žrtvenom smrću. Pavle je za Isusa rekao: „Zbog radosti koja je stajala pred njim pretrpeo je mučenički stub, prezrevši sramotu, i seo s desne strane Božjeg prestola“ (Jevrejima 12:2). Zapazi da je Isus ’prezreo sramotu‘. Nije mario za to šta protivnici misle o njemu. Bio je usredsređen na vršenje Božje volje.
17. Koju pouku možemo izvući iz Isusove istrajnosti?
17 Skrećući pažnju na pouku koju možemo izvući iz Isusove istrajnosti, Pavle je ohrabrio hrišćane: „Dobro promotrite onoga koji je od grešnika, protiv njihovih interesa, pretrpeo takvo protivljenje, da se ne umorite i ne klonete u dušama svojim“ (Jevrejima 12:3). Istina, svakodnevno suočavanje s protivljenjem ili ruganjem može biti iscrpljujuće. Može biti zamorno i neprestano opiranje primamljivim stvarima koje svet nudi, posebno ako time razočaravamo rodbinu koja vrši pritisak na nas da postanemo „neko i nešto“. Međutim, i mi se poput Isusa oslanjamo na Jehovu za pomoć dok odlučno stavljamo Kraljevstvo na prvo mesto u životu (Matej 6:33; Rimljanima 15:13; 1. Korinćanima 2:4).
18. Koju izvrsnu pouku možemo izvući iz onoga što je Isus rekao Petru?
18 Koliko je Isus bio odlučan da ne dozvoli da mu išta odvuče pažnju videlo se kada je počeo da govori učenicima o svojoj predstojećoj smrti. Petar ga je podsticao da ’bude dobar‘ prema sebi i uverio ga da ga ’tako nešto nipošto neće snaći‘. Isus je odbio da sluša bilo šta što je moglo oslabiti njegovu rešenost da vrši Jehovinu volju. Okrenuo se ka Petru i rekao mu: „Odlazi iza mene, Satano! Ti si mi kamen spoticanja, jer ne misliš Božjim mislima, nego ljudskim“ (Matej 16:21-23). Budimo i mi uvek čvrsto rešeni da odbacimo ljudske misli. Neka nas umesto toga uvek vode Božje misli.
Prave koristi
19. Iako je Isus činio čuda, šta je bilo najvažniji deo njegove službe?
19 Isus je učinio mnoga čuda da bi dokazao da je Mesija. Čak je uskrsavao mrtve. Takva dela su privlačila mnoštva ljudi, ali Isus nije došao na zemlju samo da bi se bavio socijalnim radom. Došao je da bi svedočio za istinu. Znao je da su sve materijalne koristi koje bi drugima pružio samo privremene. Čak su i osobe koje je uskrsnuo na kraju ponovo umrle. Samo je svedočenjem za istinu mogao pomoći ljudima da dobiju večni život (Luka 18:28-30).
20, 21. Koju ravnotežu imaju pravi hrišćani kada se radi o dobrim delima?
20 Danas se neki ljudi trude da oponašaju Isusova dobra dela tako što otvaraju bolnice ili rade nešto drugo za siromašne u svetu. U nekim slučajevima to čine uz velika odricanja i njihova iskrenost zaslužuje svaku pohvalu. Međutim, svaka pomoć koju oni pružaju u najboljem slučaju je privremena. Samo će Kraljevstvo doneti trajno rešenje. Zato se Jehovini svedoci, kao i Isus, koncentrišu na svedočenje za istinu o Kraljevstvu.
21 Naravno, pravi hrišćani čine dobra dela. Pavle je napisao: „Dok za to imamo pogodno vreme, činimo dobro svima, a naročito onima koji su nam srodni po veri“ (Galatima 6:10). U teškim vremenima ili kada primetimo da je nekome potrebna pomoć, ne oklevamo da „činimo dobro“ kako ljudima oko nas tako i braći. Ipak, najviše pažnje pridajemo nečem važnijem — svedočenju za istinu.
Učimo iz Isusovog primera
22. Zašto hrišćani propovedaju svojim bližnjima?
22 Pavle je napisao: „Zaista, teško meni ako ne objavljujem dobru vest!“ (1. Korinćanima 9:16). On nije bio nemaran kada se radilo o propovedanju dobre vesti jer je znao da time može spasti kako svoj život tako i život onih koji su ga slušali (1. Timoteju 4:16). I mi na našu službu gledamo na isti način. Želimo da pomognemo svojim bližnjima. Želimo da pokažemo da volimo Jehovu. Želimo da pokažemo da volimo Isusa i da cenimo žarku ljubav koju on ima prema nama. Zato propovedamo dobru vest i ’ne živimo više za ljudske želje nego za Božju volju‘ (1. Petrova 4:1, 2).
23, 24. (a) Koju pouku izvlačimo iz čuda s ribama? (b) Ko danas daje temeljno svedočanstvo?
23 Kada nam se drugi rugaju ili kada ljutito odbijaju našu poruku, mi poput Isusa ne gubimo iz vida važno delo koje nam je povereno. Izvukli smo pouku iz čuda koje je Isus učinio kada je pozvao Petra i Andriju da ga slede. Videli smo da naše ribarenje može doneti rezultate ako poslušamo Isusa i ako, simbolično govoreći, svoje mreže bacamo čak i u vode u kojima izgleda da nećemo imati mnogo ulova. Mnogi hrišćanski ribari imali su dobar ulov tek nakon nekoliko godina rada na naizgled neplodnom području. Drugi su se preselili na područje gde je ribarenje produktivnije i imali su dobar ulov. Šta god da se desi, nećemo prestati da bacamo svoje mreže. Znamo da ni u jednom delu sveta Isus još uvek nije objavio da je delo ribarenja gotovo (Matej 24:14).
24 U više od 230 zemalja sada je aktivno preko šest miliona Svedoka. U Kuli stražari od 1. februara 2005. biće objavljen godišnji svetski izveštaj o svemu onome što su postigli tokom službene 2004. godine. Taj izveštaj će pokazati da je Jehova obilno blagoslovio delo propovedanja. Nastavimo da u vremenu koje je još preostalo ovom svetu ozbiljno shvatamo sledeće Pavlove podsticajne reči: „Propovedaj reč, radi to s osećajem hitnosti“ (2. Timoteju 4:2). Nastavimo da dajemo temeljno svedočanstvo sve dok Jehova ne kaže da je ovo delo gotovo.
Možeš li odgovoriti?
• Kako možemo izvući korist iz pouke koju je Isus pružio svojim učenicima?
• Kakav je stav Isus imao prema ljudima kojima je propovedao?
• Šta nas motiviše da dajemo temeljno svedočanstvo?
• Na koje načine možemo ostati usredsređeni na vršenje Božje volje kao što je to Isus bio?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 15. strani]
Bićemo delotvorni u službi ako pokazujemo istu brigu za ljude kakvu je pokazivao Isus
[Slika na stranama 16, 17]
Isus je došao na zemlju prvenstveno da bi svedočio za istinu
[Slike na 17. strani]
Jehovini svedoci su usredsređeni na davanje temeljnog svedočanstva