Da li istina donosi plod kod onih koje poučavaš?

KADA je mladi Erik rekao da ne želi više da bude Jehovin svedok, njegovi roditelji su bili slomljeni od bola. Nisu se tome nadali. Erik je kao dečak prisustvovao porodičnom studiju Biblije, posećivao je hrišćanske sastanke i učestvovao u delu propovedanja sa skupštinom. Činilo se da je u istini, da tako kažemo. Ali sada kada je otišao, njegovi roditelji su shvatili da mu biblijska istina nije bila u srcu. Bili su i šokirani i razočarani.

Drugi su doživeli sličan osećaj gubitka kada je osoba s kojom su proučavali Bibliju iznenada prekinula studij. U takvoj situaciji često se pitamo: ’Kako to da pre ništa nisam primetio?‘ Da li je uopšte moguće zapaziti da li istina donosi plod kod onih koje poučavamo pre nego što dođe do duhovne katastrofe? Kako možemo biti sigurni da istina deluje i u nama i u njima? U svojoj poznatoj paraboli o sejaču, Isus je dao ključ pomoću kojeg možemo saznati odgovor na ova pitanja.

Istina mora dopreti do srca

„Seme je Božja reč“, rekao je Isus. „A ono koje je [posejano] na dobroj zemlji, to su oni koji kad čuju reč vrsnim i dobrim srcem, zadrže je i donose plod sa istrajnošću“ (Luka 8:11, 15). Dakle, da bi istina delovala u osobama s kojima proučavamo, najpre treba da se ukoreni u njihovom simboličnom srcu. Isus nas uverava da istina, kada dopre do dobrog srca, poput dobrog semena u dobroj zemlji odmah počinje da deluje i donosi plod. Kakav plod treba da očekujemo?

Treba da obratimo pažnju na stanje srca, a ne samo na ono što se vidi. Sama činjenica da neko održava rutinu u obožavanju ne pokazuje bezuslovno šta mu je stvarno u srcu (Jeremija 17:9, 10; Matej 15:7-9). Treba da gledamo dublje. Osoba treba iz korena da promeni svoje želje, motive i prioritete. Ona treba da razvija novu ličnost, koja je u skladu s Božjom voljom (Efešanima 4:20-24). Da to ilustrujemo: Kada su Solunjani čuli dobru vest, Pavle je rekao da su je odmah prihvatili kao Božju reč. Međutim, tek kada je video njihovu istrajnost, vernost i ljubav, mogao je da potvrdi da je istina ’i delovala u njima‘ (1. Solunjanima 2:13, 14; 3:6).

Naravno, šta god da je u srcu neke osobe, pre ili kasnije to će postati očigledno u njenom ponašanju, kao što to ilustruje Erikov primer (Marko 7:21, 22; Jakov 1:14, 15). Nažalost, kada neispravni stavovi postanu sasvim očigledni u nečijim delima, tada već može biti prekasno. Izazov je dakle otkriti izvesne slabosti pre nego što u duhovnom smislu postanu kamen spoticanja. Treba da nađemo način da zavirimo u simbolično srce. Kako to možemo činiti?

Učimo od Isusa

Naravno, Isus je nepogrešivo mogao da čita srca ljudi (Matej 12:25). Niko od nas to ne može. Pa ipak, Isus nam je pokazao da i mi možemo razabrati želje, motive i prioritete osobe. Baš kao što sposoban doktor koristi različite tehnike kako bi utvrdio šta nije u redu s doslovnim  srcem pacijenta, Isus je koristio Božju Reč kako bi ’crpio‘ i otkrio „pomisli i namere srca“, čak i kada one nisu bile vidljive drugima (Poslovice 20:5; Jevrejima 4:12).

Na primer, jednom prilikom je Isus pomogao Petru da uvidi jednu svoju slabost koja je kasnije postala kamen spoticanja. Isus je znao da ga Petar voli. Štaviše, Isus mu je upravo poverio ’ključeve kraljevstva‘ (Matej 16:13-19). Takođe je znao da su apostoli Satanina meta, i da će u danima koji su stajali pred njima biti pod velikim pritiskom da naprave kompromis. Isus je očigledno uvideo da su neki njegovi učenici imali nedostatke u pogledu vere. Zato se nije ustezao da im ukaže na čemu treba da rade. Zapazi kako je započeo razgovor.

U Mateju 16:21 stoji: „Otada Isus Hrist poče da ukazuje svojim učenicima na to da mora da... pretrpi i... da bude ubijen.“ Pored toga što im je rekao šta će mu se dogoditi, zapazi da im je Isus i ukazao na to. Najverovatnije je koristio neke biblijske stihove, kao što su Psalam 22:15-19 i Isaija 53:10-12, koji pokazuju da će Mesija morati da pati i umre. Šta god da im je rekao, time što je direktno čitao ili citirao iz Pisma, Isus je stvorio priliku da Petar i drugi pokažu šta im je u srcu. Kako će reagovati kada saznaju da ih čeka progonstvo?

Začudo, impulsivna reakcija Petra koji je inače bio hrabar i revan otkrila je jednu ozbiljnu manu u njegovom načinu razmišljanja. „Budi dobar prema sebi, Gospode“, rekao je, „tako nešto te nipošto neće snaći.“ Jasno je da je Petrov način razmišljanja bio pogrešan, jer je Isus istakao da on nije mislio „Božjim mislima, nego ljudskim“ — što je bila jedna ozbiljna slabost koja bi mogla dovesti do teških posledica. Šta je onda Isus uradio? Nakon što je ukorio Petra, rekao je njemu i ostalim apostolima: „Ako neko hoće da pođe za mnom, neka se odrekne sebe i uzme svoj mučenički stub i neka me stalno sledi.“ Ističući ono što se nalazi u Psalmu 49:9 i 62:13, on ih je ljubazno podsetio da njihova mogućnost da žive večno ne zavisi od čoveka, koji ne može pružiti spasenje, već od Boga (Matej 16:22-28).

Iako je Petar kasnije nakratko podlegao strahu i tri puta se odrekao Isusa, ovaj razgovor, kao i drugi razgovori, sigurno su mu pomogli da se brzo duhovno oporavi (Jovan 21:15-19). Samo 50 dana kasnije, Petar je odvažno stao pred mnoštvo u Jerusalimu kako bi svedočio o Isusovom uskrsenju. U sedmicama, mesecima i godinama koje su usledile, on je bio hrabar iako su ga uvek iznova hapsili, tukli i zatvarali, i tako je postao istaknut primer neustrašive besprekornosti (Dela apostolska 2:14-36; 4:18-21; 5:29-32, 40-42; 12:3-5).

Šta učimo iz ovoga? Da li si zapazio šta je Isus uradio kako bi otkrio šta je bilo u Petrovom srcu? Pre svega, izabrao je odgovarajuće stihove kako bi Petru skrenuo pažnju na specifično područje. Zatim mu je pružio priliku da pokaže šta mu je u srcu. Na kraju mu je pružio dodatni savet iz Pisma kako bi mu pomogao da promeni svoj način razmišljanja i  da s tim uskladi svoja osećanja. Možda ti se čini da nisi toliko sposoban da bi poučavao na takav način, ali pogledajmo dva iskustva koja pokazuju kako priprema i oslanjanje na Jehovu mogu svima nama pomoći da sledimo Isusov primer.

Otkriti šta je u srcu

Kada je jedan hrišćanin saznao da su njegova dva sina, od kojih jedan ide u prvi a drugi u drugi razred, uzeli slatkiš sa učiteljevog stola, seo je s njima da bi porazgovarali o tome. Umesto da jednostavno pređe preko toga kao preko jednog bezazlenog dečjeg nestašluka, on kaže da je „pokušao da otkrije šta im je u srcu i šta ih je to motivisalo na taj neispravan postupak“.

Pitao je dečake da li se sećaju šta se desilo sa Ahanom, o kome se govori u 7. poglavlju Isusa Navina. Dečaci su odmah shvatili poentu i priznali šta su uradili. Savest ih je već pekla. Zato im je otac pročitao stih iz Efešanima 4:28 gde stoji: „Ko je krao više da ne krade, nego neka naporno radi... da ima šta dati onome ko je u oskudici.“ Ovaj biblijski savet još je snažnije delovao na njih kada im je rekao da nadoknade štetu tako što će kupiti drugi slatkiš i vratiti ga učitelju.

„Trudili smo se da iskorenimo svaki neispravan motiv koji smo primetili“, kaže otac, „i da im kroz razgovor usadimo dobre, čiste motive.“ Zahvaljujući tome što su oponašali Isusa u poučavanju svoje dece, ovi roditelji su s vremenom imali dobre rezultate. Oba sina su kasnije pozvana da služe u bruklinskom Betelu, a jedan od njih i dan-danas služi tamo, već 25 godina.

Pogledaj kako je jedna hrišćanka pomogla jednoj ženi s kojom je proučavala Bibliju. Ta žena je posećivala sastanke i učestvovala u službi, i već je izrazila želju da se krsti. Međutim, izgleda da se previše oslanjala na sebe, a ne na Jehovu. „Kao neudata žena, nije ni bila svesna koliko je navikla da bude nezavisna“, priseća se sestra. „Plašila sam se da će je takav stav dovesti do potpune fizičke iscrpljenosti ili do duhovnog pada.“

Zato je preuzela inicijativu kako bi s njom razgovarala o Mateju 6:33. Ohrabrila ju je da ispravno postavi prioritete, da Kraljevstvo stavi na prvo mesto i da se uzda u Jehovu da će on na najbolji mogući način upravljati stvarima. Otvoreno ju je pitala: „Da li ti je zbog toga što živiš sama ponekad teško da se osloniš na druge, pa čak i na Jehovu?“ Žena je priznala da je gotovo prestala da se moli. Sestra ju je onda ohrabrila da sledi savet iz Psalma 55:23 i da baci svoje breme na Jehovu, jer nas 1. Petrova 5:7 uverava da on ’brine za nas‘. Te reči su je pogodile. Svedokinja kaže: „To je bila jedna od retkih prilika kada sam je videla da plače.“

Neka istina deluje u tebi

Kada vidimo kako oni koje poučavamo reaguju na biblijsku istinu, to nam donosi veliku radost. Međutim, ako stvarno hoćemo da pomognemo drugima, moramo sami da pružimo dobar primer (Juda 22, 23). Svi treba da ’radimo na svom spasenju sa strahom i drhtanjem‘ (Filipljanima 2:12). To podrazumeva da redovno dozvoljavamo da svetlo iz Pisma obasjava naše srce i da ispitujemo svoje stavove,  želje i osećanja koja možda treba da ispravimo (2. Petrova 1:19).

Na primer, da li je tvoja revnost za hrišćanske aktivnosti u poslednje vreme oslabila? Ako jeste, zašto? Može biti da je zbog toga što se previše oslanjaš na sebe. Kako možeš utvrditi da li je to u pitanju? Pročitaj stihove iz Ageja 1:2-11 i iskreno razmišljaj o liniji rezonovanja koju je Jehova upotrebio obraćajući se Jevrejima koji su se vratili u svoju domovinu. Zatim se pitaj: ’Da li mi je previše stalo do finansijske sigurnosti i materijalnih udobnosti? Da li se zaista uzdam u Jehovu da će se on brinuti o mojoj porodici ako stavim duhovne stvari na prvo mesto? Ili smatram da prvenstveno ja treba da se brinem za svoje potrebe?‘ Ako treba da ispraviš svoj način razmišljanja i uravnotežiš svoja osećanja, nemoj oklevati da to i uradiš. Savet iz Pisma, poput onog koji se nalazi u Mateju 6:25-33, Luki 12:13-21 i 1. Timoteju 6:6-12, pruža temelj za uravnoteženo gledište o materijalnim potrebama i posedima, gledište koje nam zasigurava Jehovin blagoslov (Malahija 3:10).

Ovakvo iskreno samoispitivanje može biti otrežnjavajuće. Kada shvatimo da imamo neku slabost, možda nam je teško da to priznamo. Pa ipak, kada s ljubavlju preuzmeš inicijativu da pomogneš svom detetu, osobi s kojom proučavaš Bibliju, pa čak i samom sebi — bez obzira koliko je lična ili osetljiva stvar posredi — vrlo je verovatno da činiš prvi korak kako bi spasao njegov život, ili čak i svoj (Galatima 6:1).

Međutim, šta ako izgleda da tvoj trud ne donosi plod? Nemoj se brzo predati. Prilično je delikatna stvar navesti osobu da promeni nešto u svom nesavršenom srcu. Za to je potrebno dosta vremena, a ponekad se možemo i razočarati. Ali to takođe može doneti i nagradu.

Mladi Erik, spomenut na početku, na kraju je došao k sebi i ponovo počeo da ’hodi u istini‘ (2. Jovanova 4). „Nisam se vratio Jehovi sve dok nisam shvatio koliko sam toga izgubio“, kaže on. Roditelji su mu pomogli da verno služi Bogu. Iako je ranije prezirao uporne napore svojih roditelja da mu pomognu da ispita svoje srce, sada duboko ceni ono što su činili. „Moji roditelji su divni“, kaže on. „Nikada nisu prestali da me vole.“

Ako dopuštamo da svetlost Božje Reči obasja srce onih koje poučavamo, to je znak lojalne ljubavi (Psalam 141:5, NW). Nastavi da upoznaješ srce svoje dece i onih s kojima proučavaš Bibliju kako bi uvideo da li stvarno razvijaju novu hrišćansku ličnost. Potrudi se da istina deluje i u drugima i u tebi, i to tako što ćeš ’ispravno upravljati rečju istine‘ (2. Timoteju 2:15).

[Slika na 29. strani]

Isusove reči su otkrile šta je bila Petrova slabost

[Slika na 31. strani]

Koristi Bibliju da bi saznao šta je nekome u srcu