Da li smo zatrpani informacijama?

Bračni par misionara sedeo je na jednoj plaži u zapadnoj Africi i posmatrao mesec srebrnaste boje. „Koliko čovek već zna o mesecu, i koliko toga tek treba da nauči?“, pitao se muž.

Njegova žena je na to rekla: „Zamisli kad bismo ovako posmatrali i zemlju kao što posmatramo mesec — koliko toga ljudi na zemlji već znaju i koliko toga tek treba da nauče? Pomisli samo! Ne samo što se Zemlja okreće oko Sunca, već je i čitav naš Sunčev sistem u pokretu. To znači da verovatno nikada više nećemo biti na ovom istom mestu u svemiru. U stvari, mi znamo gde se nalazimo samo u odnosu na poznata nebeska tela. Znamo toliko puno o mnogim stvarima, a u stvari ne znamo gde se nalazimo!“

OVE istine se dotiču nekih osnovnih činjenica. Izgleda da ima toliko toga da se nauči. Naravno, svako od nas svaki dan nauči nešto novo. Međutim, koliko god da učimo, izgleda da jednostavno ne možemo da saznamo sve što bismo želeli.

Činjenica je da, osim što imamo mogućnost da stičemo nova saznanja, danas takođe postoje mnogo veće mogućnosti da se uskladišti ono što se već zna. Zahvaljujući tehnologiji, celokupna memorija čovečanstva postala je ogromna. Kompjuterski hard disk danas ima tako velik kapacitet da moraju da se izmišljaju novi matematički termini kako bi se taj kapacitet definisao. Na običnom CD-ROM-u može se sačuvati mnoštvo informacija; njegov kapacitet može biti 680 megabajta i više. Na standardnom DVD-u može se sačuvati skoro sedam puta više podataka, a pojavljuju se i novi s još većim kapacitetom.

Gotovo da ne možemo ni zamisliti koja sve savremena sredstva komunikacije postoje. Rotacione prese neverovatnom brzinom štampaju novine, časopise i knjige. Za one koji koriste Internet, često je dovoljno da samo jednom kliknu mišem pa da imaju pristup ogromnoj količini informacija. Na ovaj način, kao i na mnoge druge načine, informacije se šire brže nego što se mogu usvojiti. Ponekad se ova ogromna količina informacija upoređuje s morem, pošto je tako velika da moramo naučiti da plivamo u njoj, da tako kažemo, i istovremeno paziti da se ne nagutamo vode. Dostupne su informacije tolikih razmera da smo prinuđeni da budemo izbirljivi.

 Još jedan razlog zbog čega treba da budemo izbirljivi jeste taj što nisu sve dostupne informacije korisne. Štaviše, neke informacije su čak nepoželjne i bolje je i ne saznati ih. Znanje obuhvata informacije — bilo dobre, bilo loše, pozitivne ili negativne. Situacija je još složenija zato što ono što mnogi smatraju činjenicom uopšte ne mora biti tačno. Koliko puta se pokazalo da su izjave uvaženih ljudi netačne ili čak potpuno pogrešne! Uzmite za primer jednog gradskog pisara iz drevnog Efesa, na koga se u tom gradu sigurno gledalo kao na dobro obaveštenog službenika. On je tvrdio: „Ko to od ljudi ne zna da je grad Efešana čuvar hrama velike Artemide i lika koji je pao s neba?“ (Dela apostolska 19:35, 36). Premda je to izgledalo kao neka opšteprihvaćena činjenica — mnogi bi čak rekli nepobitna — tvrdnja da je taj lik pao s neba uopšte nije bila istinita. Sveto pismo s dobrim razlogom upozorava hrišćane da se čuvaju onoga što se ’lažno naziva „spoznanje“‘ (1. Timoteju 6:20).

Kada je u pitanju sticanje znanja, jak razlog da se bude izbirljiv jeste i to što je naš život veoma kratak. Bez obzira na to koliko godina imate, sigurno postoje mnoge oblasti o kojima biste voleli da znate više, ali uviđate da jednostavno nećete živeti dovoljno dugo da biste sve to saznali.

Hoće li se ikada rešiti ovaj suštinski problem? Da li će nam ikada biti dostupno znanje koje će nam omogućiti znatno duži život, možda čak i večni život? Da li jedno takvo spoznanje već postoji? Ako postoji, da li je dostupno svima? Da li će doći dan kada će sve dostupne informacije biti onakve kakve i očekujemo da budu — tačne? Bračni par misionara pomenut na početku pronašao je zadovoljavajuće odgovore na ova pitanja, a to možete i vi. Molimo vas da pročitate naredni članak, u kom se govori o mogućnosti da zauvek stičete znanje.