„Mač! Za Jehovu i za Gedeona!“

MNOGO ih je kao skakavaca i plodne njive pretvaraju u pustoš. Izraelom vladaju sudije, i narod je u očajanju. Već sedam godina, horde Madijanaca, Amaličana i sinova Istoka, pljačkaša koji jašu kamile, napadaju zemlju čim posejano seme proklija. Njihova stada se razmile u potrazi za pašnjacima i proždiru sve što je zeleno. Izraelci pak nemaju ni magaraca, ni bikova, ni ovaca. Madijanska strahovlada je tako okrutna da su Izraelci, pogođeni siromaštvom, bili primorani da koriste podzemna skladišta u planinama, pećinama i drugim mestima do kojih je teško doći.

Zbog čega trpe takvu nevolju? Otpadnički Izrael služi lažnim bogovima. Zato ih je Jehova prepustio u ruke tlačiteljima. Kada Izraelci to više ne mogu da podnesu, zovu Jehovu u pomoć. Da li će ih on saslušati? Šta možemo naučiti iz onoga što se desilo Izraelu? (Sudije 6:1-6).

Oprezni zemljoradnik ili ’hrabri junak‘?

Izraelski zemljoradnici su obično vršili pšenicu pomoću volova i kola, i to na nekom otvorenom mestu izloženom vetru, da bi povetarac nosio plevu i odvajao je od zrna. Međutim, zbog pretnje onih koji su bili rešeni da opljačkaju zemlju, bilo je i suviše upadljivo vršiti žito na takav način. Na mestu gde ga Madijanci nisu mogli videti, Gedeon vrše pšenicu u vinskoj presi — verovatno u jednoj velikoj bačvi koja je bila isklesana od kamena (Sudije 6:11, NW). U njoj se zrnevlje verovatno može udarati štapom, i to samo u malim količinama. S obzirom na okolnosti, Gedeon se snalazi.

Zamisli kako je Gedeon bio iznenađen kada mu se pojavio Jehovin anđeo i rekao: „Jehova je s tobom, hrabri junače!“ (Sudije 6:12). Kao neko ko je u tajnosti vršio žito u vinskoj presi, Gedeon bi verovatno za sebe rekao sve samo ne da je hrabar. Pa ipak, iz anđelovih reči videlo se da je Bog uveren da Gedeon može da bude hrabri vođa Izraela. Međutim, trebalo je da se i sam Gedeon uveri u to.

Kada mu Jehova poverava zadatak da ’izbavi Izrael iz ruku madijanskih‘, Gedeon skromno govori: „Čime li ću, Jehova, izbaviti Izrael? Gle, porodica je moja najsiromašnija u plemenu Manasijinu, i ja sam najmanji u domu oca svoga.“ Oprezni Gedeon traži znak da će Bog biti s njim u borbi protiv Madijana, i Jehova je spreman da udovolji Gedeonovoj razumnoj potrebi za takvim uverenjem. Tada Gedeon pred anđela stavlja prinos u vidu hrane, a iz stene se diže oganj koji spaljuje taj prinos. Nakon što ga Jehova umiruje, Gedeon na tom mestu gradi oltar (Sudije 6:12-24).

„Neka se Val sam brani“

Najveći problem Izraela nije u tome što ih Madijanci ugnjetavaju, već što su upleteni u obožavanje Vala. Jehova je „ljubomoran Bog“, i niko ko istovremeno obožava druge bogove ne može da mu služi na prihvatljiv način (Izlazak 34:14). Zato Jehova zapoveda Gedeonu da uništi oltar koji je njegov otac podigao Valu i da obori sveto deblo. Bojeći se kako će njegov otac i drugi reagovati ako bi to radio danju, Gedeon to čini noću, uz pomoć desetorice slugu.

 Pokazalo se da je Gedeon bio opravdano oprezan, jer kada Valovi obožavaoci iz njegovog mesta saznaju za ovo „svetogrđe“, traže da ga ubiju. Međutim, Gedeonov otac Joas koristi neoborivu logiku i rezonuje s ljudima govoreći da ako je Val Bog, može sam da se odbrani. Zato Joas sasvim prikladno naziva svog sina Jeroval, što znači „Neka se Val sam brani“ (Sudije 6:25-32, NW).

Bog uvek blagosilja svoje sluge kada zauzimaju čvrst stav za pravo obožavanje. Kada Madijanci i njihovi saveznici ponovo napadaju izraelsku teritoriju, ’Jehovin duh obuzima Gedeona‘ (Sudije 6:34, NW). Pod uticajem Božjeg duha, to jest aktivne sile, Gedeon okuplja vojsku iz Manasijinog, Asirovog, Zavulonovog i Neftalimovog plemena (Sudije 6:35).

Pripreme za akciju

Iako Gedeon sada ima vojsku od 32 000 ljudi, on traži znak od Boga. Ako runo koje je stavio na gumno postane vlažno od rose, a zemlja pri tom ostane suva, to će biti znak da će Bog preko njega izbaviti Izrael. Jehova čini to čudo, a zatim Gedeon traži i dobija potvrdu i kada je u pitanju obrnuti znak — vlažna zemlja i suvo runo. Da li je Gedeon preterano oprezan? Očigledno nije, jer mu je Jehova odgovorio kada je tražio da vidi dokaz da ima Božju podršku (Sudije 6:36-40). Danas ne očekujemo da će se dešavati takva čuda. Međutim, Jehovino vođstvo i uverenje u njegovu podršku možemo pronaći u njegovoj Reči.

Sada Bog kaže da je Gedeonova vojska previše brojna. Ako pobede neprijatelje s tolikom vojskom, Izraelci će se možda hvalisati da su se oni sami izbavili. Međutim, Jehovi pripada zasluga za pobedu. Šta je rešenje? Gedeon treba da primeni jednu odredbu iz Mojsijevog zakona tako što će pozvati plašljive da se povuku. Tada odlazi 22 000 ljudi i ostaje ih samo 10 000 (Ponovljeni zakoni 20:8; Sudije 7:2, 3).

S Božjeg stanovišta, još uvek ima previše ljudi. Bog kaže Gedeonu da ih odvede na vodu. Jevrejski istoričar Josif kaže da je Bog rekao Gedeonu da zapovedi vojnim trupama da po vrelini dana marširaju do reke. Bilo kako bilo, Gedeon je posmatrao kako ljudi piju vodu. Samo je 300 njih jednom rukom zahvatilo vodu i prinelo ustima, dok su istovremeno gledali okolo kako bi mogli primetiti ukoliko bi naišao neprijatelj da ih napadne. Samo tih 300 opreznih polaze s Gedeonom (Sudije 7:4-8). Zamisli da si u njihovoj koži. Pošto tvojih neprijatelja ima 135 000, sigurno zaključuješ da je moguće pobediti jedino Jehovinom silom, a ne svojom sopstvenom!

Bog kaže Gedeonu da uzme jednog pratioca i da ode da uhodi madijanski logor. Kada odlaze tamo, Gedeon čuje jednog čoveka kako svom drugu priča šta je sanjao, a drug mu bez ustezanja tumači da to znači  da je Bog odlučio da preda Madijance u Gedeonove ruke. To je bilo baš ono što je Gedeonu bilo potrebno da čuje. Siguran je da će Jehova njemu i ljudima koji su bili s njim dati pobedu nad Madijancima (Sudije 7:9-15).

Vojna strategija

Tri stotine ljudi je podeljeno u tri grupe od po stotinu vojnika. Svakome je data truba i velik prazan krčag. U krčagu je skrivena buktinja. Gedeonovo prvo naređenje glasi: ’Gledajte na mene i činite što ja činim. Kad ja zatrubim u trubu, zatrubite i vi i vičite: Mač! Za Jehovu i za Gedeona!‘ (Sudije 7:16-18, 20).

Tri stotine izraelskih ratnika krišom dolazi do ivice neprijateljskog logora. Sada je oko deset uveče — baš je vreme za smenu straže. To izgleda kao dobra prilika za napad, jer treba vremena da se oči stražara koji su tek došli priviknu na mrak.

Kakva strahota dolazi na Madijance! Iznenada, tišina je prekinuta razbijanjem 300 krčaga, trubljenjem u 300 truba i vikom 300 ljudi. Zaglušeni tom bukom, a posebno uzvikom „Mač! Za Jehovu i za Gedeona!“, Madijanci i sami povećavaju buku svojim uzvicima. U toj zbrci, ne mogu da razaznaju ko je njihov a ko neprijatelj. Tri stotine Gedeonovih ljudi stoje mirno na svojim položajima, a Bog prouzrokuje da se neprijatelji međusobno pobiju mačevima. Logor je razbijen i bilo kakav beg je sprečen, a završne bitke protiv neprijatelja, koje uključuju i jednu energičnu poteru, zauvek otklanjaju pretnju Madijanaca. Duga i strašna okupacija konačno je došla svom kraju (Sudije 7:19-25; 8:10-12, 28).

Gedeon je skroman i nakon pobede. Kada ljudi iz Jefremovog plemena, koji su izgleda smatrali da su previđeni jer nisu bili pozvani u bitku, zapodevaju svađu s njim, on reaguje s blagošću. Njegov blag odgovor utišava njihov gnev i umiruje ih (Sudije 8:1-3; Poslovice 15:1).

Sada kada je mir uspostavljen, Izraelci podstiču Gedeona da im bude kralj. Kakvo iskušenje! Međutim, Gedeon to odbija. On nije izgubio iz vida ko mu je dao pobedu nad Madijancima. „Neću vam ja biti gospodar, niti će vam sin moj biti gospodar!“, kaže Gedeon. „Jehova će vam biti Gospodar“ (Sudije 8:23).

Međutim, kao nesavršen čovek, Gedeon ne prosuđuje uvek dobro. Iz nekog nepoznatog razloga, pravi efod od ratnog plena i izlaže ga u svom gradu. U izveštaju se kaže da je taj efod postao „povod razbludelosti“ za Izraelce. Obožavali su ga, i on je postao zamka čak i za Gedeona i njegov dom. Pa ipak, Gedeon nije postao pravi idolopoklonik, s obzirom da se u Pismu pominje kao čovek koji je imao veru u Jehovu (Sudije 8:27; Jevrejima 11:32-34).

Pouka za nas

Priča o Gedeonu služi nam i kao upozorenje i kao ohrabrenje. Upozorava nas na to da će nam Jehova uskratiti svoj duh i blagoslov ako smo svojeglavi, i naše duhovno stanje postaće kao stanje siromašnih stanovnika zemlje koju su opustošili skakavci. Živimo u kritičnim vremenima i ne treba nikada da zaboravimo da Jehovin blagoslov ’obogaćuje bez muke‘ (Poslovice 10:22, DK). Mi uživamo Jehovin blagoslov jer mu ’služimo odanim srcem i dušom spremnom‘. Ako to ne bismo činili, on bi nas odbacio (1. Letopisa 28:9).

Izveštaj o Gedeonu može nas ohrabriti jer dokazuje da Jehova može izbaviti svoj narod iz svake opasnosti, koristeći pri tom čak i one koji izgledaju slabo ili bespomoćno. To što su Gedeon i 300 ljudi savladali 135 000 Madijanaca svedoči u prilog Božjoj bezgraničnoj moći. Možda naša situacija izgleda beznadežno i možda mi izgledamo bespomoćno jer je naših neprijatelja nebrojeno više. Pa ipak, biblijski izveštaj o Gedeonu podstiče nas da se uzdamo u Jehovu, koji će blagosloviti i izbaviti sve one koji pokazuju veru u Njega.