’Strah od Jehove — to je mudrost‘

„SLUŠAJMO kraj govora: Boga se boj i zapovesti njegove drži, jer je to čoveku sve“ (Propovednik 12:15). Kakav dubok zaključak koji je kralj Solomon iz drevnog Izraela izveo pod Božjim nadahnućem! Patrijarh Jov je takođe uvideo koliko je dragocen strah od Boga, jer je rekao: „Gle, mudrost je strah od Jehove, i udaljiti se od zla, to je razum“ (Jov 28:28).

Biblija pridaje veliku važnost strahu od Jehove. Zašto je mudro razvijati strahopoštovanje prema Bogu? Kako strah od Boga koristi nama lično i kako koristi Božjem narodu u celini? Odgovor se nalazi u 14. poglavlju Poslovica, od 26. do 35. stiha. a

„Jak oslonac“

„Jak oslonac ima ko se Jehove boji“, kaže Solomon, „i zaklon kod njega deca mu imaju“ (Poslovice 14:26). Bogobojazna osoba ne nalazi jak oslonac ni u kome drugome do u lojalnom i svemoćnom Bogu Jehovi. Nije čudo što se takva osoba sa čvrstim pouzdanjem suočava sa onim što predstoji! Njena budućnost je svetla.

Šta se onda može reći o budućnosti onih koji se uzdaju u svet — u njegove planove, organizacije, ideologije i njegova materijalna dobra? Šta god da te ljude čeka u budućnosti, to neće trajati dugo, jer u Bibliji stoji: „Svet prolazi, a i njegova želja, ali onaj ko vrši Božju volju ostaje zauvek“ (1. Jovanova 2:17). Imamo li ikakvog razloga da ’volimo svet ili ono što je u svetu‘? (1. Jovanova 2:15).

Šta mogu učiniti bogobojazni roditelji kako bi se pobrinuli za to da njihova deca nađu „zaklon“? „Dođite, deco, slušajte me!“, pevao je psalmista. „Naučiću vas strahu od Jehove“ (Psalam 34:12). Kada roditelji svojim primerom i poukom pomažu deci da se boje Boga, verovatnije je da će deca izrasti u muškarce i žene kojima je Jehova jak oslonac (Poslovice 22:6).

„Strah od Jehove izvor je života“, nastavlja Solomon, „da se zamke smrti zaobilaze“ (Poslovice 14:27). Strah od Jehove je ’izvor života‘ jer je pravi Bog „izvor žive vode“ (Jeremija 2:13). Sticanje spoznanja o Jehovi i Isusu Hristu može za nas značiti večni život (Jovan 17:3). Strah od Boga nam takođe pomaže da zaobilazimo zamke smrti. Kako? U Poslovicama 13:14 stoji: „Opomena [„zakon“, NW] mudrog izvor je života, da se njome zamke smrti zaobilaze.“ Kada se bojimo Jehove, slušamo njegov Zakon i dozvoljavamo njegovoj Reči da upravlja našim koracima, zar nas to ne štiti od štetnih postupaka i od destruktivnih osećanja koja mogu dovesti do prevremene smrti?

 ’Slava kraljeva‘

Tokom većeg dela svoje vladavine, Solomon je bio bogobojazan kralj poslušan Jehovi. To je doprinelo uspehu njegovog vladanja. Čime se meri uspeh jednog vladara? Odgovor se nalazi u Poslovicama 14:28: „Mnogobrojan narod slava je kraljeva, a kad pada narod, tad i knez propada.“ Uspeh kralja meri se time koliko je njegovim podanicima dobro. Ako veliko mnoštvo ljudi želi da ostane pod njegovom vladavinom, to dokazuje da je on dobar vladar. Solomon je imao podanike ’od [Crvenog] mora do [Sredozemnog] mora i od reke [Eufrat] do krajeva zemlje‘ (Psalam 72:6-8). Njegovu vladavinu karakterisali su mir i napredak kakav nije zabeležen u istoriji (1. Kraljevima 4:24, 25). Solomonova vladavina je bila uspešna. S druge strane, kada narod ne podržava kneza, to je sramota za njega.

Šta se u tom pogledu može reći za slavu Većeg Solomona, mesijanskog kralja Isusa Hrista? Razmisli o podanicima koje on već danas ima. Na celoj zemlji, više od šest miliona bogobojaznih muškaraca i žena već je odlučilo da živi pod Hristovom vladavinom. Oni iskazuju veru u Isusa i ujedinjeni su u pravom obožavanju živog Boga (Jovan 14:1). Do kraja Hiljadugodišnje vladavine, uskrsnuće svi koji su u Božjem sećanju. Raj na zemlji biće pun srećnih, pravednih ljudi koji će pokazivati zahvalnost svom Kralju. Kakvo će to svedočanstvo biti za uspeh Hristove vladavine! Držimo se čvrsto naše divne nade u Kraljevstvo.

Duhovne i fizičke koristi

Strahopoštovanje prema Bogu može nam dati mir u srcu i spokojstvo duha, zbog toga što se među mnogim odlikama mudrosti nalaze i dobro rasuđivanje i razboritost. U Poslovicama 14:29 stoji: „Ko je spor na gnev, dobar razum ima [„veoma je razborit“, NW], ali plahi ludost svoju proglašuje.“ Razboritost nam pomaže da uvidimo da gnev, ako se ne kontroliše, može razorno delovati na našu duhovnost. „Neprijateljstva, svađa, ljubomora, izlivi gneva, prepirke“ ubrojani su u dela tela koja nas mogu sprečiti da ’nasledimo Božje kraljevstvo‘ (Galatima 5:19-21). Biblija nas savetuje da ne gajimo čak ni opravdani gnev (Efešanima 4:26, 27). Ako smo plahi, to jest nestrpljivi, mogli bismo nepromišljeno govoriti ili postupati, zbog čega bismo kasnije zažalili.

Skrećući pažnju na štetne posledice gneva, kralj Izraela kaže: „Mirno srce život jeste telu, a zavist je bolest koja kosti grize“ (Poslovice 14:30). Među bolesti koje nastaju usled gneva i besa spadaju bolesti disajnih organa, povišen krvni pritisak, kao i bolesti jetre i pankreasa. Lekari takođe navode gnev i bes kao emocije koje pogoršavaju, pa čak i prouzrokuju, bolesti kao što su čir, osip, astma, bolesti kože i probleme s probavom. S druge strane, „mirno srce život jeste telu“ (Poslovice 14:30). Zato je mudro da „težimo za onim što doprinosi miru i za onim što služi uzajamnom izgrađivanju“ (Rimljanima 14:19).

Strah od Boga pomaže nam da budemo nepristrani

„Ubogoga gnječiti, to je vređati stvoritelja njegovog“, kaže Solomon, „a smilovati mu se, to je častiti ga“ (Poslovice 14:31). Bogobojazan čovek shvata da svi ljudi imaju istog Stvoritelja, Jehovu Boga. Dakle, onaj ko je ubog takođe je čovek, i na Stvoritelja čovečanstva utiče to kako se postupa s takvima. Da bismo slavili Boga, moramo biti pravedni i nepristrani u ophođenju s drugima. U duhovnom pogledu, o siromašnim hrišćanima  treba brinuti isto kao i o drugima. Dobru vest o Kraljevstvu treba da prenosimo i siromašnima i bogatima.

Ukazujući na još jednu korist straha od Boga, mudri kralj je rekao: „Zlobnog zloba njegova obara, a pravedan i u smrti svojoj zaklon ima [„nalazi utočište u besprekornosti svojoj“, NW]“ (Poslovice 14:32). Kako to zlobna osoba biva oborena? Smatra se da ove reči ukazuju na to da ona nema nikakvu mogućnost da se oporavi kada doživi neku nesreću. S druge strane, kada bogobojaznu osobu zadesi nevolja, ona nalazi utočište u svojoj besprekornosti pred Bogom. Pošto ima bezuslovno pouzdanje u Jehovu do same smrti, ona pokazuje isti odlučan stav kakav je imao i Jov, koji je rekao: „Do poslednjeg svog uzdaha svoju ću ja nevinost [’besprekornost‘, NW] braniti“ (Jov 27:5).

Da bismo sačuvali besprekornost, potrebno je da imamo strah od Boga i mudrost. Gde se mudrost može naći? „Mudrost u srcu razumnih počiva“, stoji u Poslovicama 14:33, „al’ je usred ludih ona bez zaštite [„a što je u bezumnima poznaje se“, DK].“ Zaista, mudrost se može naći u srcu razumne osobe. Međutim, kako se poznaje ono što je u bezumnima? Prema jednom delu, „bezumna osoba, željna da se pokaže kao mudra, nepromišljeno govori o onome što misli da je mudro, ali na kraju se pokaže da je to ludost“.

„Uzvisuje narod“

Skrećući našu pažnju s toga kako strah od Boga utiče na pojedince na to kako utiče na ceo narod, kralj Izraela kaže: „Pravda uzvisuje narod, a greh je propast ljudi!“ (Poslovice 14:34). Kako se to načelo jasno pokazalo na Izraelu! Kada se držao Božjih merila, Izrael je bio uzvišen iznad okolnih naroda. Međutim, pošto su uvek iznova bili neposlušni, to je nanosilo sramotu Jehovi, koji ih je na kraju i odbacio. To načelo se primenjuje i na današnji Božji narod. Hrišćanska skupština se razlikuje od sveta zato što se drži Božjih pravednih načela. Međutim, da bismo zadržali taj uzvišeni položaj, svi mi kao pojedinci moramo da živimo čestito. Ako bismo činili greh, to bi bila sramota za nas same, a osramotili bismo i skupštinu i samog Boga.

Govoreći o tome kakva osoba stiče kraljevu naklonost, Solomon kaže: „Kraljeva naklonost za razumnog je slugu, a gnev njegov za sramotnog“ (Poslovice 14:35). U Poslovicama 16:13 stoji: „Usne pravednika kraljeve pridobijaju, oni vole onog koji pravo zbori.“ Zaista, naš Vođa i Kralj, Isus Hrist, zadovoljan je kad postupamo pravedno i razumno i kada svojim usnama propovedamo o Kraljevstvu i učestvujemo u stvaranju učenika. Zato budimo zaposleni u tom delu dok uživamo u blagoslovima koje dobijaju oni koji imaju strah od Boga.

[Fusnota]

[Slika na 15. strani]

Strah od Boga se uči