Pitanja čitalaca

U Psalmu 102:27 stoji da će nebo i zemlja ’proći‘. Da li to znači da će planeta Zemlja biti uništena?

U molitvi Jehovi psalmista je rekao: „Davno si ti zemlju osnovao, a i nebesa su delo ruku tvojih. To će sve da prođe, ali ti ostaješ; sve će se to kao haljina istrošiti, kao haljinu promenićeš ih i promeniće se“ (Psalam 102:26, 27). Kontekst pokazuje da ovi stihovi ne govore o uništenju naše planete već o tome da je Bog večan. Pored toga, kontekst pokazuje i zašto je ta važna istina utešna za Božje sluge.

Psalmista, koji je možda bio u izgnanstvu u Vavilonu, započinje tako što opisuje svoje nevolje. On jadikuje da je njegov život prolazan „kao dim“. Izjeda ga grozničava zabrinutost zbog čega ima utisak da mu ’kosti gore kao ugarci‘. Iscrpljen je, ’suši se kao trava‘ i usamljen je „kao ptica bez druga na krovu“. Zbog kušnji je izgubio apetit i dani mu prolaze u žalosti (Psalam 102:4-12). I pored svega toga, on nije izgubio svaku nadu. Zašto? Zbog onoga što je Jehova obećao da će učiniti sa Sionom, to jest Jerusalimom.

Iako je u to vreme Sion bio uništen, Jehova je obećao da će ga obnoviti (Isaija 66:8). Zato je psalmista s pouzdanjem rekao Jehovi: „Ti ćeš ustati i na Sion ćeš se smilovati, jer je vreme da mu se smiluješ, jer je došlo vreme! Jest, Jehova će prezidati Sion“ (Psalam 102:14, 17). Psalmista zatim ponovo govori o svojoj patnji. Međutim, sada izražava uverenje da ako Jehova može svojom silom da obnovi opustošeni Jerusalim, može i njega da izbavi iz teškog stanja u kom se našao (Psalam 102:18, 21, 24). Međutim, postoji još nešto što navodi psalmistu da se potpuno uzda u Jehovu. Šta je to? Činjenica da je On večan.

Jehovino večno postojanje u potpunoj je suprotnosti s kratkoćom psalmistinog života. On Jehovi kaže: „Ti, čije su godine večne“ (Psalam 102:26). Zatim dodaje: „Davno si ti zemlju osnovao, a i nebesa su delo ruku tvojih“ (Psalam 102:26).

Čak se ni dugo postojanje zemlje i neba ne može uporediti s Jehovinim večnim postojanjem. Psalmista kaže: „To [nebo i zemlja] će sve da prođe, ali ti ostaješ“ (Psalam 102:27). Doslovno nebo i zemlja su prolazni. Istina, Jehova je na drugim mestima rekao da će oni postojati večno (Psalam 119:90; Propovednik 1:4). Međutim, oni bi mogli biti uništeni kad bi to bila Božja namera. Za razliku od njih, Bog nikada ne može prestati da postoji. Fizičko stvarstvo postoji „za svagda“ samo zato što ga Bog podržava (Psalam 148:6). Ako bi Jehova ikada zaustavio obnavljanje fizičkog stvarstva, ono bi se ’istrošilo kao haljina‘ (Psalam 102:27). Baš kao što čovek nadživljava svoju odeću, tako bi i Jehova nadživeo svoje stvarstvo ukoliko bi odlučio da ono nestane. Međutim, na osnovu drugih biblijskih stihova znamo da to nije njegova volja. Božja Reč nam garantuje da je on odlučio da doslovno nebo i zemlja postoje zauvek (Psalam 104:5).

Utešno je znati da će Jehova uvek ispunjavati svoja obećanja. U kakvoj god nevolji da se nađemo, možemo biti sigurni da će, kad zavapimo k njemu, ’on čuti molitvu nesretnika i da neće prezreti njegove‘ (Psalam 102:18). Stoga, u 102. Psalmu se nalazi Jehovino obećanje da će nam pomagati, i to obećanje je pouzdanije od tla na kojem stojimo.