Prvi dokaz Biblijskog kanona

„IZGLEDA kao da je svaki red napisan sa svrhom da pobudi radoznalost kod onih koje zanima rana hrišćanska istorija.“ Ovim rečima je opisan jedan drevni dokument. O čemu je zapravo reč?

To je dokument za koji ste možda čuli, a možda i niste — Muratorijev fragment. Bilo kako bilo, postavlja se pitanje: ’Zašto je Muratorijev fragment tako poseban?‘ To je najstariji postojeći kanon, to jest merodavan spisak knjiga Hrišćanskih grčkih spisa.

Možda činjenicu da se izvesne knjige nalaze u Bibliji prihvatamo kao samu po sebi razumljivu. Pa ipak, da li biste se iznenadili kada biste znali da su nekada neki bili u nedoumici što se tiče toga koje pojedinačne knjige treba uvrstiti među biblijske? Muratorijev fragment ili kanon sadrži spisak rukopisa za koje se smatra da su nadahnuti. Kao što možete zaključiti, tačan sadržaj Biblije je od ogromne važnosti. Prema tome, šta ovaj dokument otkriva u vezi s knjigama koje sada sačinjavaju Hrišćanske grčke spise? Hajde da najpre saznamo nešto o poreklu ovog fragmenta.

Otkriće fragmenta

Muratorijev fragment je deo manuskripta koji se sastoji od 76 rukopisa na pergamentu od kojih je svaki veličine 26 puta 17 centimetara. Otkrio ga je Ludoviko Antonio Muratori (1672-1750), istaknuti italijanski istoričar, u Ambrozijanskoj biblioteci u Milanu, u Italiji. Muratori je objavio svoje otkriće 1740. godine pod imenom — Muratorijev fragment. Izgleda da je ovaj kodeks nastao u osmom veku u drevnom manastiru Bobio, blizu Pjačence u severnoj Italiji. U Ambrozijansku biblioteku je prenet početkom XVII veka.

Muratorijev fragment sadrži 85 redova teksta koji se nalaze na 10. i 11. listu kodeksa. Tekst je na latinskom, čiji je prepis očigledno načinio prepisivač koji nije bio preterano pedantan. Ali,  neke njegove greške su pronađene kada je fragment upoređen sa istim tekstom četiri manuskripta iz XI i XII veka.

Kada je napisan?

Ipak, možda se pitate kada su informacije koje sadrži Muratorijev fragment prvobitno napisane. Izgleda da je original napisan na grčkom jeziku mnogo vekova pre nego što je načinjen ovaj fragment, koji je latinski prevod grčkog teksta. Sledeći detalj nam pomaže da odredimo datum pisanja originala. U fragmentu se pominje jedna nebiblijska knjiga pod naslovom Pastir, i navodi se da ju je napisao čovek po imenu Hermas „ne tako davno, u naše vreme, u Rimu“. Izučavaoci smatraju da je Hermasov Pastir napisan između 140. i 155. godine n. e. Na osnovu toga možete videti da grčki original na kome se zasniva Muratorijev fragment na latinskom datira iz vremena između 170. i 200. godine n. e.

Direktna i indirektna ukazivanja na Rim pokazuju da je možda napisan u tom gradu. Ali, što se tiče autora, mišljenja se razilaze. Mogući autori su Kliment Aleksandrijski, Meliton Sardski i Polikrat Efeški. Međutim, većina izučavalaca ukazuje na Hipolita, produktivnog pisca koji je pisao na grčkom i živeo u Rimu u vreme kada je verovatno sastavljen tekst Muratorijevog fragmenta. Možda smatrate da to nije toliko bitno, ali verovatno želite da saznate više o tome zbog kojih informacija je fragment toliko vredan.

Informacije koje sadrži

Ovaj tekst nije samo spisak knjiga koje sačinjavaju Hrišćanske grčke spise. On takođe sadrži komentare o tim knjigama i njihovim piscima. Ako pročitate tekst, zapazićete da prvi redovi u manuskriptu nedostaju, i isto tako izgleda kao da se on naglo završava. Tekst počinje tako što spominje Jevanđelje po Luki i navodi se da je pisac ove biblijske knjige bio lekar (Kološanima 4:14). Takođe se kaže da je Lukino jevanđelje treće, pa se po tome može zaključiti da se u uvodnom delu koji nedostaje verovatno ukazuje na Jevanđelja po Mateju i Marku. Ako ste došli do tog zaključka, pronaći ćete potvrdu u Muratorijevom fragmentu, gde se kaže da je četvrto Jevanđelje ono koje je napisao Jovan.

 Fragment potvrđuje da je knjigu Dela apostolska napisao Luka za ’najčasnijeg Teofila‘ (Luka 1:3; Dela apostolska 1:1). Zatim se nabrajaju pisma koja je apostol Pavle uputio Korinćanima (dva), Efešanima, Filipljanima, Kološanima, Galatima, Solunjanima (dva), Rimljanima, Filimonu, Titu i Timoteju (dva). Judina poslanica i dve Jovanove poslanice takođe se spominju kao nadahnute knjige. Na prvu Jovanovu poslanicu već je ukazano kada je spomenuto njegovo Jevanđelje. Apokalipsa, to jest Otkrivenje, navodi se kao poslednja knjiga koja se smatra nadahnutom.

Veoma je značajno to što ovaj fragment spominje Petrovu Apokalipsu, ali se navodi da neki smatraju da hrišćani ne treba da je čitaju. Pisac upozorava da su lažni rukopisi već bili aktuelni u njegovo vreme. U Muratorijevom fragmentu se objašnjava da takve rukopise ne treba prihvatiti, „jer se ne mogu mešati žuč i med“. U ovom dokumentu se spominju i drugi tekstovi koji nisu ubrojani među svete spise. To je bilo zbog toga što su napisani nakon vremena apostola, kao Hermasov Pastir, ili zato što su napisani da bi se podržalo otpadništvo.

Možda ste iz prethodnog primetili da pismo Jevrejima, dve Petrove poslanice i Jakovljeva poslanica nisu spomenute u ovom katalogu autentičnih biblijskih knjiga. Međutim, govoreći o umešnosti prepisivača koji je sastavio ovaj manuskript, dr Džefri Mark Haneman je zapazio da je „razumno pretpostaviti da je ovaj fragment verovatno sadržao i druge informacije koje su izgubljene, i da su Jakovljeva poslanica i Jevrejima (i 1. Petrova) možda bile među njima“ (The Muratorian Fragment and the Development of the Canon).

Prema tome, Muratorijev fragment potvrđuje da su skoro sve knjige koje sada nalazimo u Hrišćanskim grčkim spisima već bile priznate kao kanonske u drugom veku n. e. Naravno, kanonstvo biblijskih knjiga — to jest njihovo pravo da budu deo Božje biblioteke — ne zavisi od toga da li su bile spomenute u izvesnom drevnom spisku. Ono što dokazuje da su biblijske knjige proizvod svetog duha jeste njihov sadržaj. Sve one potvrđuju da je autor Jehova Bog i u potpunom su međusobnom skladu. Sklad i ravnoteža 66 kanonskih biblijskih knjiga svedoče o njihovom jedinstvu i celovitosti. Stoga, postupićemo ispravno ako ih prihvatimo kao ono što one zaista i jesu, Jehovina Reč s nadahnutim istinama koja je sačuvana do naših dana (1. Solunjanima 2:13; 2. Timoteju 3:16, 17).

[Slika na 13. strani]

Ludoviko Antonio Muratori

[Slika na 14. strani]

Ambrozijanska biblioteka

[Slika na 15. strani]

Muratorijev fragment

[Izvor]

Diritti Biblioteca Ambrosiana. Vietata la riproduzione. Aut. No. F 157 / 05

[Izvori slika na 13. strani]

Fragmenti: Diritti Biblioteca Ambrosiana. Vietata la riproduzione. Aut. No. F 157 / 05; Muratorijeva slika: © 2005 Brown Brothers