Jedino rešenje!

ČOVEK po imenu Lazar, kao i njegove sestre Marta i Marija, živeli su u Vitaniji, gradu koji se nalazio oko tri kilometra od Jerusalima. Jednog dana dok je njihov prijatelj Isus bio odsutan, Lazar se ozbiljno razboleo. Njegove sestre su bile veoma zabrinute, pa su obavestile Isusa o tome. Dva dana nakon što je čuo tu vest, Isus je krenuo na put da bi video Lazara. Dok su još bili na putu, Isus je rekao svojim učenicima da ide kod Lazara da ga probudi. Učenici ga isprva nisu razumeli, ali Isus im je objasnio, govoreći: „Lazar je umro“ (Jovan 11:1-14).

Kada je Isus došao do Lazarevog groba, najpre je rekao da se ukloni kamen koji se nalazio na ulazu u grob. Zatim se naglas pomolio i zapovedio: „Lazare, izađi!“ I Lazar je izašao. Uskrsnut je čovek koji je već četiri dana bio mrtav (Jovan 11:38-44).

Izveštaj o Lazaru pokazuje da je uskrsenje pouzdano rešenje za smrt. Ali, da li se čudo o Lazarevom uskrsenju zaista desilo? U Bibliji se taj događaj navodi kao činjenica. Pročitajte izveštaj iz Jovana 11:1-44 i videćete koliko su detalji upečatljivi. Da li poričete da se to desilo? Ako biste to učinili, onda biste mogli dovesti u pitanje istinitost svih čuda koja su zapisana u Bibliji, uključujući i uskrsenje samog Isusa Hrista. A „ako Hrist nije ustao“, stoji u Bibliji, „vaša vera je beskorisna“ (1. Korinćanima 15:17). Uskrsenje je osnovno biblijsko učenje (Jevrejima 6:1, 2). Međutim, šta znači izraz „uskrsenje“?

Šta je uskrsenje?

U Hrišćanskim grčkim spisima, reč „uskrsenje“ se pojavljuje više od 40 puta. To je prevod grčke reči koja doslovno znači „ponovo ustati“. Odgovarajući hebrejski izraz znači „oživljavanje mrtvih“. Nakon što osoba umre, šta uskrsava? To ne može biti telo, pošto se ono raspada i vraća u zemaljski prah. Ono što uskrsava nije isto telo, već ista osoba koja je umrla. Prema tome, uskrsenje podrazumeva obnavljanje životnog obrasca te osobe — njenih karakternih crta, životnog iskustva i svih ostalih pojedinosti njene ličnosti.

Jehovi Bogu, koji ima savršeno pamćenje, nije teško da se seti celokupnog života onih koji su umrli (Isaija 40:26). Pošto je Začetnik života, Jehova može lako vratiti u život istu osobu, ali u novom telu (Psalam 36:10). Osim toga, u Bibliji se navodi da se Jehova Bog „zaželeo“ — žarko želi — da uskrsne mrtve (Jov 14:14, 15). Zaista možemo biti radosni što Jehova ne samo što može da vrati osobu u život već i želi da to uradi!

Isus Hrist takođe ima važnu ulogu u uskrsenju mrtvih. Nešto više od godinu dana nakon što je započeo sa svojom službom, Isus je rekao: „Kao što Otac podiže mrtve i oživljava ih, tako i Sin oživljava one koje hoće“ (Jovan 5:21). Zar nam ono što se dogodilo s Lazarom ne pokazuje da Isus Hrist ima moć, kao i želju da uskrsne mrtve?

Šta reći za verovanje da nešto u nama nastavlja život i posle smrti? Učenje o uskrsenju i verovanje u besmrtnost  ljudske duše ili duha zapravo su protivrečne. Ako nešto u nama preživljava smrt, zašto bi onda bilo potrebno uskrsenje? Marta nije verovala da će njen brat Lazar posle smrti nastaviti da živi u nekom duhovnom području. Ona je verovala u uskrsenje. Kada ju je Isus uveravao: „Tvoj brat će ustati“, Marta je rekla: „Znam da će ustati o uskrsenju u poslednji dan“ (Jovan 11:23, 24). I kada je vraćen u život, Lazar nije ispričao nijedan doživljaj iz zagrobnog života. On je bio mrtav. A „mrtvi ništa ne znaju“, piše u Bibliji. „Nema ni dela ni misli, ni znanja, ni mudrosti u predelu smrti u koji ideš“ (Propovednik 9:5, 10).

Prema tome, jedino rešenje za smrt je uskrsenje. Ali, od svih ljudi koji su umrli, ko će biti uskrsnut i gde?

Ko će biti uskrsnut?

„Dolazi čas u koji će svi koji su u spomen-grobovima čuti njegov [Isusov] glas i izaći će“, rekao je Isus (Jovan 5:28, 29). Prema ovom obećanju, oni koji su u grobovima — koji su u Jehovinom sećanju — biće uskrsnuti. Stoga se postavlja pitanje: Od svih ljudi koji su umrli, ko je zapravo u Božjem sećanju, te čeka na uskrsenje?

U 11. poglavlju biblijske knjige Jevrejima navode se imena muškaraca i žena koji su verno služili Bogu. Oni, kao i sve lojalne Božje sluge koji su umrli u skorije vreme biće među onima koji će uskrsnuti. Šta će biti s ljudima koji nisu udovoljili Božjim merilima pravednosti, možda iz neznanja? Da li su i oni u Božjem sećanju? Da, mnogi jesu, jer Biblija obećava: ’Biće uskrsenje i pravednika i nepravednika‘ (Dela apostolska 24:15).

Međutim, neće uskrsnuti svi koji su nekada živeli. „Ako namerno činimo greh nakon što smo primili tačno spoznanje istine“, piše u Bibliji, „više ne preostaje nikakva žrtva za grehe, već strašno očekivanje suda“  (Jevrejima 10:26, 27). Neki su počinili neoprostive grehe. Oni nisu u hadu (opštem grobu čovečanstva) već u geheni, simboličnom mestu večnog uništenja (Matej 23:33). Ipak, moramo biti oprezni kako ne bismo nagađali da li će neka osoba biti uskrsnuta ili ne. Sud o tome donosi Bog. On zna ko je u hadu, a ko u geheni. Što se nas tiče, dobro je da živimo u skladu s Božjom voljom.

Uskrsenje u život na nebu — za koga?

Najupečatljivije uskrsenje bilo je uskrsenje Isusa Hrista. On je „ubijen u telu, ali oživljen u duhu“ (1. Petrova 3:18). Nijedan čovek pre njega nije uskrsnut na takav način. Sam Isus je rekao: „Niko se nije popeo na nebo osim onoga koji je sišao s neba, Sina čovečjeg“ (Jovan 3:13). Zaista, Sin čovečji je bio prvi koji je uskrsnut kao duhovna osoba (Dela apostolska 26:23). Nakon njega su i drugi uskrsnuti kao duhovne osobe. U Svetom pismu se kaže: „Svako u svom redu: Hrist prvina, zatim oni koji pripadaju Hristu tokom njegove prisutnosti“ (1. Korinćanima 15:23).

Jedna mala grupa ljudi — „oni koji pripadaju Hristu“ — biće uskrsnuti u nebeski život iz posebnog razloga (Rimljanima 6:5). Oni će vladati s Hristom kao „kraljevi nad zemljom“ (Otkrivenje 5:9, 10). Osim toga, oni će služiti i kao sveštenici u tom smislu što će učestvovati u uklanjanju posledica greha koji su ljudi nasledili od prvog čoveka, Adama (Rimljanima 5:12). Onih koji će vladati s Hristom kao kraljevi i sveštenici biće ukupno 144 000 (Otkrivenje 14:1, 3). Kakvo telo oni dobijaju kada uskrsnu? Biblija kaže: „Duhovno telo“. Jedino tako mogu prebivati na nebu (1. Korinćanima 15:35, 38, 42-45).

Kada će biti uskrsenje u nebeski život? „Tokom [Hristove] prisutnosti“, stoji u 1. Korinćanima 15:23. Svetski događaji od 1914. jasno pokazuju da je te godine počela Hristova prisutnost, kao i ’svršetak sistema stvari‘ (Matej 24:3-7). Prema tome, postoji dobar razlog da zaključimo da je uskrsenje vernih hrišćana u nebeski život već počelo, iako je naravno nevidljivo za ljudske oči. To znači da su apostoli i prvi hrišćani već uskrsnuli na nebu. Šta je s hrišćanima koji su još uvek na životu a imaju sigurnu, od Boga datu nadu da će vladati s Hristom na nebu? Oni će uskrsnuti „u tren oka“, to jest odmah nakon što umru (1. Korinćanima 15:52). Pošto uskrsenje ove male grupe ljudi od 144 000 prethodi uskrsenju velikog broja ljudi koji će živeti na zemlji, ono se naziva „ranije uskrsenje“ i ’prvo uskrsenje‘ (Filipljanima 3:11; Otkrivenje 20:6).

Ko će biti uskrsnut u život na zemlji?

Prema Svetom pismu, ogromna većina umrlih biće vraćena u život na zemlji (Psalam 37:29; Matej 6:10). Opisujući uzbudljivu viziju o onima koji uskrsavaju, apostol Jovan je napisao: „More predade mrtve koji su bili u njemu, i smrt i Had predadoše mrtve koji su bili u njima, i svakome bi suđeno po delima. A smrt i Had biše bačeni u jezero ognjeno. To predstavlja drugu smrt, jezero ognjeno“ (Otkrivenje 20:11-14). Oni koji su u hadu, to jest šeolu — opštem grobu čovečanstva — nalaze se u Božjem sećanju. Svi oni će biti oslobođeni iz kandži smrti (Psalam 16:10; Dela apostolska 2:31). I svakome od njih će biti suđeno prema delima koja bude činio nakon uskrsenja. Šta će se onda desiti sa smrću i hadom? Biće bačeni u „jezero ognjeno“.  To znači da smrt koju su ljudi nasledili od Adama više neće pogađati ljude.

Pomislite samo na srećnu budućnost kojoj se zahvaljujući uskrsenju mogu nadati oni koji su izgubili svoje voljene! Kada je Isus uskrsnuo sina jedinca udovice iz Naina, koliko se samo ona radovala! (Luka 7:11-17). Za roditelje 12-godišnje devojčice koju je Isus vratio u život Biblija kaže: „Odmah su bili van sebe od velikog ushićenja“ (Marko 5:21-24, 35-42; Luka 8:40-42, 49-56). Zaista će biti velika radost da dočekamo naše voljene u Božjem obećanom novom svetu.

Kako na nas sada može uticati to što znamo istinu o uskrsenju? „Većina ljudi se plaši smrti i izbegava da razmišlja o tome“, kaže The World Book Encyclopedia. Zašto? Zato što je za većinu ljudi smrt misterija — nešto nepoznato čega se plaše. Istina o stanju mrtvih i nada u uskrsenje može nam dati hrabrost kada se suočimo sa ’poslednjim neprijateljem, smrću‘ (1. Korinćanima 15:26). To nam takođe pomaže da lakše podnesemo bol koji osećamo kada izgubimo bliskog prijatelja ili rođaka.

Kada će uskrsenje na zemlji početi? Danas je svet prepun nasilja, sukoba, krvoprolića i zagađenja. Ako bi se mrtvi vratili da žive u takvom svetu, njihova sreća bi sigurno kratko trajala. Međutim, Stvoritelj je obećao da će uskoro okončati sadašnji poredak koji je u Sataninoj vlasti (Poslovice 2:21, 22; Danilo 2:44; 1. Jovanova 5:19). Uskoro će se ispuniti Božja namera sa zemljom. Tada, u Božjem novom svetu mira, milijarde ljudi koji sada spavaju smrtnim snom ponovo će otvoriti oči.

[Slika na 7. strani]

Većina umrlih će uskrsnuti u život na zemlji