„Budi hrabar“ i pruži temeljno svedočanstvo
„Boga kao vladara moramo slušati pre nego ljude“
„Budi hrabar“ i pruži temeljno svedočanstvo
NASILNA rulja je spremna da na smrt pretuče jednog poslušnog Božjeg slugu. U pravom trenutku, rimski vojnici grabe tog čoveka iz ruku napadača i hapse ga. Time započinje čitav niz događaja koji će trajati nekih pet godina. Kao rezultat toga, mnogi Rimljani na visokim položajima čuće za Isusa Hrista.
Reč je o apostolu Pavlu. Oko 34. n. e., Isus je rekao Pavlu (Savlu) da će nositi njegovo ime „kraljevima“ (Dela apostolska 9:15). Do 56. n. e., to se još nije desilo. Međutim, promena se nazire kako se bliži kraj njegovog trećeg misionarskog putovanja.
Napadnut ali nezastrašen
Pavle nastavlja svoj put u Jerusalim i neki hrišćani ga „podstaknuti duhom“ upozoravaju na snažno progonstvo koje ga čeka u tom gradu. Pavle hrabro kaže: „Za ime Gospoda Isusa spreman sam ne samo da budem okovan nego i da umrem u Jerusalimu“ (Dela apostolska 21:4-14). Čim je Pavle došao u jerusalimski hram, Jevreji iz Azije koji su bili upoznati s njegovim uspehom u propovedanju u Aziji huškaju rulju da ga ubije. Rimski vojnici brzo priskaču u pomoć Pavlu (Dela apostolska 21:27-32). To će mu omogućiti da objavi istinu o Hristu neprijateljski nastrojenim ljudima, kao i onima na visokom položaju.
Propovedanje onima do kojih je teško doći
Pavle je bio spasen tako što se popeo na stepenice koje vode u tvrđavu poznatu kao Antonijeva kula. a Odatle je dao snažno svedočanstvo toj religiozno nastrojenoj rulji (Dela apostolska 21:33–22:21). Ali čim je pomenuo svoj zadatak da propoveda neznabošcima, rulja ponovo postaje nasilna. Kako bi saznao zašto ga Jevreji optužuju, vojni zapovednik Lisija naređuje da Pavle bude ispitan i izbičevan. Međutim, Pavle je rekao da je rimski građanin i zbog toga nije bio izbičevan. Sutradan, Lisija odvodi Pavla pred Sinedrion da bi video za šta ga optužuju Jevreji (Dela apostolska 22:22-30).
To što se Pavle našao pred ovim visokim sudom, pružilo mu je dobru priliku da svedoči svojim sunarodnicima. Ovaj neustrašivi jevanđelizator počinje da govori o svojoj veri u uskrsenje (Dela apostolska 23:1-8). Ubilačka mržnja Jevreja se ne stišava i Pavla vode u kasarnu. Sledeće noći, Gospod mu uliva sigurnost sledećim ohrabrujućim rečima: „Budi hrabar! Jer kao što si u Jerusalimu temeljno svedočio o meni, tako treba da svedočiš i u Rimu“ (Dela apostolska 23:9-11).
Zavera da se Pavle ubije osujećena je njegovim tajnim odvođenjem u Cezareju, rimski administrativni centar Judeje (Dela apostolska 23:12-24). U Cezareji se javljaju nove pogodne prilike, te Pavle svedoči „kraljevima“. Najpre apostol ukazuje namesniku Feliksu da ne postoje dokazi za optužbe protiv njega. Kasnije Pavle propoveda njemu i njegovoj ženi Drusili o Isusu, samosavladavanju, pravednosti i sudu koji će doći. Međutim, Pavle ostaje u zatvoru dve godine jer se Feliks nada da će mu on dati mito, što Pavle nikada nije učinio (Dela apostolska 23:33–24:27).
Dela apostolska 25:1-11, 20, 21). Nekoliko dana kasnije, nakon što je apostol Pavle izneo svoj slučaj pred kralja Iroda Agripu II, kralj je izjavio: „Još malo pa ćeš me ubediti da postanem hrišćanin“ (Dela apostolska 26:1-28). Oko 58. n. e. Pavle je poslat u Rim. Kao zatvorenik, snalažljivi apostol još dve godine nalazi načine da propoveda o Hristu (Dela apostolska 28:16-31). Izgleda da je Pavle kasnije dospeo pred imperatora Nerona, da je proglašen nevinim i da je na kraju ponovo bio na slobodi i služio kao misionar. Ne postoji zapis o tome da je neki drugi apostol imao priliku da s dobrom vešću dospe do ljudi na tako visokim položajima.
Kada je na Feliksovo mesto došao Fest, Jevreji su ponovo tražili da Pavle bude osuđen i pogubljen. Slučaj se ponovo razmatra u Cezareji i, da bi sprečio da bude prebačen u Jerusalim, Pavle kaže: „Stojim pred carskom sudskom stolicom... Prizivam se na cara!“ (Kao što izveštaj pokazuje, apostol Pavle je živeo u skladu sa važnim načelom koje su pred jevrejskim sudom izrekli njegovi suhrišćani: „Bogu se moramo pokoravati, a ne ljudima“ (Dela apostolska 5:29). Kakav divan primer za nas! Uprkos upornom nastojanju drugih da ga zaustave, apostol Pavle je bio potpuno poslušan zapovesti da pruži temeljno svedočanstvo. Rezultat Pavlove nepokolebljive poslušnosti Bogu bio je taj da je potpuno ispunio svoj zadatak da kao „izabrana posuda“ nosi Isusovo ime „neznabošcima, a i kraljevima i Izraelovim sinovima“ (Dela apostolska 9:15).
[Fusnota]
a Videti Kalendar Jehovinih svedoka za 2006, novembar i decembar.
[Okvir/Slike na 9 strani]
DA LI JE PAVLE BIO ZAINTERESOVAN SAMO ZA SVOJU ODBRANU?
Komentarišući o tome, pisac Ben Viterington III, piše: „Sa Pavlovog... stanovišta, najvažnija stvar nije bila njegova odbrana već da vladarima, kako jevrejskim tako i neznabožačkim, svedoči o jevanđelju... Tu se u stvari sudilo jevanđelju.“