Izabrane misli iz Isaije — 1. deo
Jehovina Reč je živa
Izabrane misli iz Isaije — 1. deo
„KOGA ću poslati, ko će za nas ići?“ Na taj poziv Jehove Boga, Isaija, Amosov sin, odgovara: „Evo mene, mene pošalji“ (Isaija 1:1; 6:8). Tada biva postavljen za proroka. Isaijina proročanska aktivnost zabeležena je u biblijskoj knjizi koja nosi njegovo ime.
Knjiga koju je napisao Isaija obuhvata period od 46 godina, od 778. pre n. e. do kratko nakon 732. pre n. e. Premda se u knjizi nalaze osude protiv Jude, Izraela i okolnih naroda, to nije glavna tema. Glavna tema je ’spasenje koje dolazi od Jehove Boga‘ (Isaija 25:9). Štaviše, sâmo Isaijino ime znači „spasenje Jehovino“. U ovom članku će se razmatrati izabrane misli iz Isaije 1:1–35:10.
„OSTATAK ĆE SE VRATITI“
Biblija ne kaže da li je proročanska poruka koja je zapisana u prvih pet poglavlja Isaije izgovorena pre nego što je on postavljen za proroka ili nakon toga (Isaija 6:6-9). Međutim, ono što je sasvim jasno jeste to da su Juda i Jerusalim duhovno bolesni „od glave do pete“ (Isaija 1:6). Idolopoklonstvo je veoma rašireno. Vođe su korumpirane. Žene su postale ohole. Narod ne služi Bogu na prihvatljiv način. Isaija je opunomoćen da ide i govori „uvek iznova“ onima koji ne razumeju, narodu koji ništa ne želi da shvati.
Judi preti napad udruženih snaga Izraela i Sirije. Koristeći Isaiju i njegovu decu kao „znak i čudo“, Jehova uverava narod Jude da savez Sirije i Izraela neće biti uspešan (Isaija 8:18). Pa ipak, beskrajni mir će doći jedino preko vladavine ’Kneza Mira‘ (Isaija 9:6, 7). Jehova će takođe pozvati na odgovornost Asiriju, narod koji naziva ’prutom svog gneva‘. Juda će otići u zarobljeništvo, ali „ostatak će se vratiti“ (Isaija 10:5, 21, 22). Istinska pravda će postati realnost pod vladavinom simbolične ’mladice iz Jesejevog panja‘ (Isaija 11:1).
Odgovori na biblijska pitanja:
1:8, 9 — Kako će kćer sionska ostati „kao senica u vinogradu, kao osmatračnica u polju krastavaca“? To znači da će tokom napada Asiraca Jerusalim delovati potpuno nezaštićeno, poput obične senice u vinogradu ili osmatračnice u polju krastavaca koja se lako može srušiti. Međutim, Jehova pristiže u pomoć i ne dozvoljava da taj grad postane poput Sodoma i Gomore.
1:18 — Šta znače reči: „Dođite da raščistimo stvari i ja ću vam pomoći da se pomirite sa mnom“? To nije poziv na raspravu koja bi trebalo da dovede do sporazuma time što bi obe strane učinile ustupke. Umesto toga, stih ukazuje na zasedanje suda, kada pravedni Sudija Jehova pruža Izraelu priliku da se promeni i očisti.
6:8a — Zašto se u ovom stihu naizmenično koristi 1. lice jednine i 1. lice množine? Jehova Bog govori u 1. licu jednine. Međutim, kada se koristi 1. lice množine, to znači da je s Jehovom još jedna osoba. To je, naravno, njegov „jedinorođeni sin“ (Jovan 1:14; 3:16).
6:11 — Šta je Isaija mislio kada je pitao: „Dokle, Jehova?“ Isaija nije pitao koliko će dugo morati da prenosi Jehovinu poruku ravnodušnim ljudima. On je u stvari želeo da zna koliko će još narod biti u duhovno bolesnom stanju koje je nanosilo sramotu Jehovinom imenu.
7:3, 4 — Zašto je Jehova spasao kralja Ahaza? Kralj Sirije i kralj Izraela planirali su da svrgnu Ahaza s prestola Jude i da postave marionetskog vladara, Taveilovog sina — čoveka koji nije bio Davidov potomak. Ta đavolska spletka sprečila bi da se ispuni savez za Kraljevstvo sklopljen s Davidom. Jehova je izbavio Ahaza kako bi sačuvao lozu kroz koju je trebalo da dođe „Knez Mira“ (Isaija 9:6).
7:8 — Kako je Jefrem bio „smrvljen“ za 65 godina? Kratko nakon što je Isaija izrekao ovo proročanstvo, „u vreme Fekaja, kralja Izraela“ narod je izgnan iz desetoplemenskog kraljevstva i stranci su počeli da naseljavaju zemlju (2. Kraljevima 15:29). To je trajalo dosta dugo, do vremena asirskog kralja Esar-Adona, Senahirimovog sina i naslednika (2. Kraljevima 17:6; Jezdra 4:1, 2; Isaija 37:37, 38). Moguće je da je to naseljavanje i raseljavanje naroda Samarije trajalo 65 godina, kako je pomenuto u Isaiji 7:8.
11:1, 10 — Kako Isus Hrist može istovremeno biti ’mladica iz Jesejevog panja‘ i „koren Jesejev“? (Rimljanima 15:12). U telesnom smislu, Isus je bio „iz Jesejevog panja“. On je bio Jesejev potomak, preko njegovog sina Davida (Matej 1:1-6; Luka 3:23-32). Međutim, kada je primio kraljevsku vlast, promenio se njegov odnos prema precima. Time što mu je data moć i vlast da poslušnim ljudima pruži večni život na zemlji, Isus je postao njihov „Večni Otac“ (Isaija 9:6). Na taj način, on je postao „koren“ svojih predaka, uključujući i Jeseja.
Pouka za nas:
1:3. Ako odbijamo da živimo u skladu sa onim što naš Stvoritelj traži od nas, mi time pokazujemo da znamo manje od bika ili od magarca. S druge strane, ako razvijamo zahvalnost za sve ono što je Jehova učinio za nas, nećemo postupiti nerazumno i napustiti ga.
1:11-13. Licemerne religiozne ceremonije i formalne molitve predstavljaju teret za Jehovu. Naša dela i naše molitve treba da dolaze iz srca pokrenutog ispravnim motivima.
1:25-27; 2:2; 4:2, 3. Ropstvo i uništenje Jude trebalo je da budu okončani povratkom pokajničkog ostatka u Jerusalim i obnovom pravog obožavanja Jehove. Jehova je milosrdan prema grešnicima koji se kaju.
2:2-4. Naše revno učestvovanje u propovedanju o Kraljevstvu i stvaranju učenika pomaže osobama iz mnogih naroda da se nauče miru i da žive u miru.
4:4. Jehova će sa svog naroda ukloniti, to jest sprati moralnu nečistoću i krivicu za krv.
5:11-13. Odbaciti ograničenja i biti neumeren prilikom izbora zabave isto je što i odbiti da se postupa u skladu sa znanjem o Jehovi (Rimljanima 13:13).
5:21-23. Hrišćanske starešine, to jest nadglednici, moraju paziti da ne postanu „mudri u svojim očima“. Oni takođe treba da budu umereni u „pijenju vina“ i moraju paziti da ne budu pristrani.
11:3a. Isusov primer i njegova učenja pokazuju da je moguće naći zadovoljstvo u strahu od Jehove.
„JEHOVA ĆE SE SMILOVATI JAKOVU“
Poglavlja od 13 do 23 predstavljaju objave protiv narodâ. Međutim, „Jehova će se smilovati Jakovu“ time što će dozvoliti da se sva izraelska plemena vrate u domovinu (Isaija 14:1). Poruka o uništenju Jude koja se nalazi u poglavljima od 24 do 27 navodi se zajedno sa obećanjem o obnovi. Jehova izražava svoj gnev prema ’pijanicama Jefremovim [Izraelovim]‘ jer su se udružili sa Sirijom, i prema ’sveštenicima i prorocima‘ Jude jer su hteli da sklope savez sa Asirijom (Isaija 28:1, 7). Takođe se kaže: „Teško Arilu [Jerusalimu]“ jer se njegovi stanovnici „spremaju da idu u Egipat“ da bi našli zaštitu (Isaija 29:1, fusnota; 30:1, 2). Pa ipak, za osobe koje pokazuju veru u Jehovu prorečeno je spasenje.
Poput ’mladog lava koji riče nad svojim plenom‘, Jehova će čuvati „goru Sion“ (Isaija 31:4). On je takođe obećao: „Gle, kralj će kraljevati pravedno“ (Isaija 32:1). Dok pretnje koje su Asirci uputili Judi prouzrokuju da „glasnici mira“ gorko plaču, Jehova obećava da će njegov narod biti izlečen, ’oprostiće mu se prestupi‘ (Isaija 33:7, 22-24). „Jehova [se] razgnevio na sve narode, žestoko se razgnevio na svu njihovu vojsku“ (Isaija 34:2). Juda neće ostati opustošena. „Radovaće se pustinja i bezvodni kraj, veseliće se pusta zemlja i procvetaće kao šafran“ (Isaija 35:1).
Odgovori na biblijska pitanja:
13:17 — U kom smislu Međani nisu marili za srebro i nisu se radovali zlatu? Međani i Persijanci su mnogo više cenili slavu koja dolazi od osvajanja nego ratni plen. To je dokazao i Kir, koji je povratnicima iz izgnanstva dao zlatan i srebrni pribor koji je Navuhodonosor ranije oplenio iz Jehovinog hrama.
14:1, 2 — Kako je Jehovin narod ’porobio one koji su njih porobili‘ i kako su ’bili gospodari nad onima koji su ih terali da rade‘? To se ispunilo u slučaju osoba kao što su Danilo, koji je bio na visokom položaju kada je Vavilon bio pod vlašću Međana i Persijanaca, Jestira, koja je postala persijska kraljica i Mardohej, koji je postao upravitelj Persijskog carstva.
20:2-5 — Da li je Isaija zaista tri godine hodao potpuno go? Moguće je da je Isaija skinuo samo svoju gornju haljinu i hodao „oskudno odeven“ (Isaija 20:2, fusnota).
21:1 — Koje područje obuhvata ’primorska pustinja‘? Ovim izrazom se ukazuje na Vavilon, iako on nije bio pored mora. Međutim, nabujale vode Eufrata i Tigra svake godine su plavile okolno područje, formirajući močvarno „more“.
24:13-16 — Kako bi Jevreji postali „usred naroda, kao kad se tresu masline, kao kad se pabirči posle berbe grožđa“? Poput voća koje ostane na drvetu ili grožđa koje ostane posle berbe, samo će mali broj njih preživeti uništenje Jerusalima i Jude. Gde god da preživeli budu izgnani, bilo „tamo gde je svetlost [u Vavilon na istoku]“ ili „na morskim ostrvima [Mediterana]“, oni će slaviti Jehovu.
24:21 — Ko je ’vojska na visini‘ i ko su ’kraljevi zemaljski‘? ’Vojska na visini‘ mogla bi se odnositi na zle duhovne sile. „Kraljevi zemaljski“ su vladari nad kojima demoni imaju snažan uticaj (1. Jovanova 5:19).
25:7 — Šta je ’koprena koja pokriva sve narode, pokrivač koji je raširen nad svim narodima‘? To poređenje skreće pažnju na dva najveća neprijatelja čovečanstva — greh i smrt.
Pouka za nas:
13:20-22; 14:22, 23; 21:1-9. Jehovina proročanska reč se uvek ispuni, kao što je to bilo u slučaju Vavilona.
17:7, 8. Premda većina Izraelaca nije slušala, neke osobe su tražile Jehovu. Slično tome, neki iz hrišćanskog sveta odazivaju se na poruku o Kraljevstvu.
28:1-6. Asirija će pokoriti Izrael, ali Bog će se pobrinuti da verne osobe budu pošteđene. Kada Jehova sudi, pravedni ne ostaju bez nade.
28:23-29. Jehova prilagođava način na koji ispravlja iskrene osobe, u skladu s njihovim specifičnim potrebama i okolnostima.
30:15. Da bi nas Jehova spasao, treba da pokažemo veru tako što ćemo ’ostati mirni‘, to jest tako što nećemo tražiti spasenje od ljudskih organizacija. Ako ’čuvamo mir‘, to jest ako nismo u strahu, mi takođe pokazujemo pouzdanje u Jehovinu sposobnost da nas zaštiti.
30:20, 21. Mi ’gledamo‘ Jehovu i ’slušamo‘ njegov glas time što smo poslušni onome što nam on govori preko svoje nadahnute Reči Biblije i preko ’vernog i razboritog roba‘ (Matej 24:45).
Isaijino proročanstvo jača naše pouzdanje u Božju Reč
Zaista treba da budemo zahvalni za Božju poruku zapisanu u Isaiji! Proročanstva koja su se već ispunila jačaju naše pouzdanje da se ’reč koja izlazi iz Jehovinih usta neće vratiti k njemu prazna‘ (Isaija 55:11).
A šta je s proročanstvima o Mesiji, kao što su proročanstva zapisana u Isaiji 9:7 i 11:1-5, 10? Zar nam ona ne jačaju veru u ono što je Jehova učinio za naše spasenje? U ovoj knjizi se takođe nalaze proročanstva koja se u većem obimu ispunjavaju u našim danima ili će se tek ispuniti (Isaija 2:2-4; 11:6-9; 25:6-8; 32:1, 2). Zaista, ova biblijska knjiga pruža još dokaza da je ’Božja reč živa‘ (Jevrejima 4:12).
[Slika na 8. strani]
Isaija i njegova deca bili su ’znak i čudo u Izraelu‘
[Slika na stranama 8, 9]
Trebalo je da Jerusalim postane kao „senica u vinogradu“
[Slika na 10. strani]
Kako se ljudima iz mnogih naroda pruža pomoć da ’prekuju mačeve u raonike‘?