Pitanja čitalaca

S obzirom na to da Biblija ne pominje nazdravljanje, zašto Jehovini svedoci ne žele da učestvuju u tome?

Nazdravljanje s čašom vina (ili nekim drugim alkoholnim pićem) u ruci je običaj koji dugo postoji i veoma je rasprostranjen, premda se neki detalji razlikuju od mesta do mesta. Ponekad se oni koji nazdravljaju kucnu čašama. Osoba koja izgovara zdravicu obično nekome poželi sreću, dobro zdravlje, dug život ili nešto tome slično. Drugi koji učestvuju u toj zdravici mogu naglas izraziti da se slažu s tim ili podići čaše uvis i popiti malo vina. Mnogi to smatraju bezazlenim običajem ili učtivim gestom, ali Jehovini svedoci imaju dobar razlog zbog kog ne učestvuju u tome.

To nije zato što hrišćani ne žele da drugi budu srećni i da budu dobrog zdravlja. Vodeće telo iz prvog veka zaključilo je svoje pismo skupštinama rečju koja se može prevesti kao „ostajte zdravo“, „budite dobro“ i „srećno vam bilo“ (Dela apostolska 15:29). Nadalje, neke Božje sluge su kraljevima poželele sledeće: „Neka je moj gospodar... živ doveka“ i „Neka je kralj živ doveka!“ (1. Kraljevima 1:31; Nemija 2:3).

Međutim, kakvo je poreklo nazdravljanja? U Kuli stražari od 1. januara 1968. (engl.) citira se The Encyclopædia Britannica (1910), 13. tom, strana 121, gde stoji: „Običaj da se pije ’u zdravlje‘ živih najverovatnije potiče od drevnog religioznog obreda pijenja u čast bogova i u čast mrtvih. Grci i Rimljani su prilikom obroka izlivali vino svojim bogovima i na ceremonijalnim svečanostima pili su u njihovu čast, kao i u čast mrtvih.“ Još se dodaje: „S tim običajima žrtvovanja oduvek je bilo povezano i pijenje u zdravlje živih.“

Da li to objašnjenje još uvek važi? U knjizi International Handbook on Alcohol and Culture objavljenoj 1995. stoji: „[Nazdravljanje] je verovatno nereligiozni trag drevnog žrtvovanja u kom se sveta tečnost prinosila bogovima: krv ili vino u zamenu za želju ili molitvu koja je sažeta u rečima ’dug život!‘ ili ’u zdravlje‘!“

Naravno, činjenica da neki predmet, motiv ili praksa imaju korene ili paralele u drevnim krivim religijama ne znači uvek da prave Božje sluge obavezno moraju toga da se klone. Uzmimo nar kao primer. Jedna čuvena biblijska enciklopedija izveštava: „Nar se izgleda takođe koristio kao sveti simbol u paganskim religijama.“ Bez obzira na to, Bog je rekao da se na rub prvosveštenikove odeće stave kao ukras narovi od prediva. Osim toga, narovi su ukrašavali i bakarne stubove Solomonovog hrama (Izlazak 28:33; 2. Kraljevima 25:17). Štaviše, i burme su nekada imale religiozno značenje. Pa ipak, većina ljudi danas to ne zna i na burme se jednostavno gleda kao na dokaz da je neko u braku.

Kako je s korišćenjem vina u religioznim običajima? Na primer, jednom su obožavaoci Vala iz Sihema „otišli u hram svog boga da jedu, piju i proklinju Avimeleha“, Gedeonovog sina (Sudije 9:22-28). Da li bi neko ko je veran Jehovi učestvovao u tome, možda prizivajući lažne bogove da utiču na Avimeleha? Govoreći o vremenu kada su se mnogi  Izraelci pobunili protiv Jehove, Amos je rekao: „Ispruženi leže pored svakog oltara, i vino onih koje su oglobili piju u hramu svojih bogova“ (Amos 2:8). Da li bi prave Božje sluge učestvovale u tome, bilo da se vino prolivalo kao žrtva bogovima ili da se pilo tim povodom? (Jeremija 7:18). Ili, da li bi pravi Božji sluga podigao čašu vina i prizvao lažne bogove da utiču na nekoga ili da nekome omoguće srećnu budućnost?

Interesantno je zapaziti da su Jehovine sluge ponekad podizale svoje ruke i molile za dobar ishod. Oni su podizali ruke ka istinitom Bogu. Čitamo: „Solomon [je] stao pred Jehovin oltar... raširio ruke prema nebesima i rekao: ’Jehova, Bože Izraelov, nema Boga kao što si ti... Čuj s mesta gde prebivaš, s nebesa, čuj i oprosti.‘“ (1. Kraljevima 8:22, 23, 30). Takođe, „Jezdra [je] blagoslovio Jehovu... a ceo narod je podigao ruke i odgovorio: ’Amin! Amin!‘ Zatim su se poklonili i pali ničice pred Jehovom“ (Nemija 8:6; 1. Timoteju 2:8). Naravno, ove verne osobe nisu podizale ruke ka nebu kako bi zatražile blagoslov od nekog boga sreće (Isaija 65:11).

Mnogi ljudi koji danas učestvuju u zdravicama možda ne misle da traže odgovor ili blagoslov od nekog boga, ali isto tako ne mogu da objasne zašto podižu uvis čaše s vinom. Pa ipak, činjenica da oni ne razmišljaju o tome ne pruža pravim hrišćanima razlog da osećaju obavezu da i oni to rade.

Poznato je da Jehovini svedoci i u nekim drugim prilikama izbegavaju običaje i postupke koje mnogi ljudi praktikuju. Na primer, mnogi pokretima ruke pozdravljaju nacionalne simbole, to jest zastave; oni na to ne gledaju kao na čin obožavanja. Pravi hrišćani ne pokušavaju da spreče druge da to rade, ali sami to ne čine. Kada unapred znaju da će se održati takva ceremonija, mnogi Svedoci postupaju razborito kako bi izbegli da uvrede druge. Bilo kako bilo, oni su odlučni da ne rade ništa čime bi učestvovali u patriotskim ceremonijama, jer je to u suprotnosti s Biblijom (Izlazak 20:4, 5; 1. Jovanova 5:21). Danas većina ljudi na nazdravljanje ne gleda kao na religiozni čin. Međutim, postoje dobri razlozi zbog kojih hrišćani ne učestvuju u zdravicama, koje imaju religiozno poreklo i koje čak i danas imaju prizvuk traženja blagoslova s ’neba‘, to jest traženja pomoći iz nadljudskog izvora (Izlazak 23:2).